1. Коринћанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
1Now I would not have you ignorant, brothers, that our fathers were all under the cloud, and all passed through the sea;
2и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
2and were all baptized into Moses in the cloud and in the sea;
3и сви једно јело духовно једоше;
3and all ate the same spiritual food;
4и сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
4and all drank the same spiritual drink. For they drank of a spiritual rock that followed them, and the rock was Christ.
5Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
5However with most of them, God was not well pleased, for they were overthrown in the wilderness.
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
6Now these things were our examples, to the intent we should not lust after evil things as they also lusted.
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
7Don’t be idolaters, as some of them were. As it is written, “The people sat down to eat and drink, and rose up to play.”
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
8Let’s not commit sexual immorality, as some of them committed, and in one day twenty-three thousand fell.
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
9Let’s not test Christ, as some of them tested, and perished by the serpents.
10Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
10Don’t grumble, as some of them also grumbled, and perished by the destroyer.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.
11Now all these things happened to them by way of example, and they were written for our admonition, on whom the ends of the ages have come.
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
12Therefore let him who thinks he stands be careful that he doesn’t fall.
13Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
13No temptation has taken you except what is common to man. God is faithful, who will not allow you to be tempted above what you are able, but will with the temptation also make the way of escape, that you may be able to endure it.
14Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
14Therefore, my beloved, flee from idolatry.
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
15I speak as to wise men. Judge what I say.
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
16The cup of blessing which we bless, isn’t it a sharing of the blood of Christ? The bread which we break, isn’t it a sharing of the body of Christ?
17Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
17Because there is one loaf of bread, we, who are many, are one body; for we all partake of the one loaf of bread.
18Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
18Consider Israel according to the flesh. Don’t those who eat the sacrifices participate in the altar?
19Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
19What am I saying then? That a thing sacrificed to idols is anything, or that an idol is anything?
20Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
20But I say that the things which the Gentiles sacrifice, they sacrifice to demons and not to God, and I don’t desire that you would have fellowship with demons.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
21You can’t both drink the cup of the Lord and the cup of demons. You can’t both partake of the table of the Lord and of the table of demons.
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
22Or do we provoke the Lord to jealousy? Are we stronger than he?
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
23“All things are lawful for me,” but not all things are profitable. “All things are lawful for me,” but not all things build up.
24Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
24Let no one seek his own, but each one his neighbor’s good.
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
25Whatever is sold in the butcher shop, eat, asking no question for the sake of conscience,
26јер је Господња земља и шта је на њој.
26for “the earth is the Lord’s, and its fullness.”
27Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
27But if one of those who don’t believe invites you to a meal, and you are inclined to go, eat whatever is set before you, asking no questions for the sake of conscience.
28Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
28But if anyone says to you, “This was offered to idols,” don’t eat it for the sake of the one who told you, and for the sake of conscience. For “the earth is the Lord’s, with all its fullness.”
29Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
29Conscience, I say, not your own, but the other’s conscience. For why is my liberty judged by another conscience?
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
30If I partake with thankfulness, why am I denounced for something I give thanks for?
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
31Whether therefore you eat or drink, or whatever you do, do all to the glory of God.
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
32Give no occasion for stumbling, whether to Jews, to Greeks, or to the assembly of God;
33као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
33even as I also please all men in all things, not seeking my own profit, but the profit of the many, that they may be saved.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.