1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1Be imitators of me, even as I also am of Christ.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Now I praise you, brothers, that you remember me in all things, and hold firm the traditions, even as I delivered them to you.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3But I would have you know that the head of every man is Christ, and the head of the woman is man, and the head of Christ is God.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Every man praying or prophesying, having his head covered, dishonors his head.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5But every woman praying or prophesying with her head uncovered dishonors her head. For it is one and the same thing as if she were shaved.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6For if a woman is not covered, let her hair also be cut off. But if it is shameful for a woman to have her hair cut off or be shaved, let her be covered.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7For a man indeed ought not to have his head covered, because he is the image and glory of God, but the woman is the glory of the man.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8For man is not from woman, but woman from man;
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9for man wasn’t created for the woman, but woman for the man.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10For this cause the woman ought to have authority over her own head, because of the angels.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11Nevertheless, neither is the woman independent of the man, nor the man independent of the woman, in the Lord.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12For as woman came from man, so a man also comes through a woman; but all things are from God.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Judge for yourselves. Is it appropriate that a woman pray to God unveiled?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Doesn’t even nature itself teach you that if a man has long hair, it is a dishonor to him?
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15But if a woman has long hair, it is a glory to her, for her hair is given to her for a covering.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16But if any man seems to be contentious, we have no such custom, neither do God’s assemblies.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17But in giving you this command I don’t praise you, because you come together not for the better but for the worse.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18For first of all, when you come together in the assembly, I hear that divisions exist among you, and I partly believe it.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19For there also must be factions among you, that those who are approved may be revealed among you.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20When therefore you assemble yourselves together, it is not the Lord’s supper that you eat.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21For in your eating each one takes his own supper first. One is hungry, and another is drunken.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22What, don’t you have houses to eat and to drink in? Or do you despise God’s assembly and put them to shame who don’t have enough? What shall I tell you? Shall I praise you? In this I don’t praise you.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23For I received from the Lord that which also I delivered to you, that the Lord Jesus on the night in which he was betrayed took bread.
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24When he had given thanks, he broke it and said, “Take, eat. This is my body, which is broken for you. Do this in memory of me.”
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25In the same way he also took the cup after supper, saying, “This cup is the new covenant in my blood. Do this, as often as you drink, in memory of me.”
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26For as often as you eat this bread and drink this cup, you proclaim the Lord’s death until he comes.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27Therefore whoever eats this bread or drinks the Lord’s cup in a way unworthy of the Lord will be guilty of the body and the blood of the Lord.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28But let a man examine himself, and so let him eat of the bread and drink of the cup.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29For he who eats and drinks in an unworthy way eats and drinks judgment to himself if he doesn’t discern the Lord’s body.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30For this cause many among you are weak and sickly, and not a few sleep.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31For if we discerned ourselves, we wouldn’t be judged.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32But when we are judged, we are disciplined by the Lord, that we may not be condemned with the world.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33Therefore, my brothers, when you come together to eat, wait for one another.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34But if anyone is hungry, let him eat at home, lest your coming together be for judgment. The rest I will set in order whenever I come.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.