1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1You are to imitate me, just as I imitate Christ.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Now I commend you for remembering me in everything and for maintaining the traditions, just as I passed them on to you.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3But I want you to understand that the head of every man is Christ, and the head of the woman is man, and the head of Christ is God.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Every man who prays or prophesies with his head covered dishonors his head.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5And every woman who prays or prophesies with her head uncovered dishonors her head, for it is just as if her head were shaved.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6If a woman does not cover her head, she should have her hair cut off. And if it is shameful for a woman to have her hair cut or shaved off, she should cover her head.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7A man ought not to cover his head, since he is the image and glory of God; but the woman is the glory of man.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8For man did not come from woman, but woman from man.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9Neither was man created for woman, but woman for man.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10For this reason a woman ought to have a sign of authority on her head, because of the angels.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11In the Lord, however, woman is not independent of man, nor is man independent of woman.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12For just as woman came from man, so also man is born of woman. But everything comes from God.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Judge for yourselves: Is it proper for a woman to pray to God with her head uncovered?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Doesn’t nature itself teach you that if a man has long hair, it is a disgrace to him,
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15but that if a woman has long hair, it is her glory? For long hair is given to her as a covering.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16If anyone is inclined to dispute this, we have no other practice, nor do the churches of God.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17In the following instructions I have no praise to offer, because your gatherings do more harm than good.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18First of all, I hear that when you come together as a church, there are divisions among you, and in part I believe it.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19And indeed, there must be differences among you to show which of you are approved.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20Now then, when you come together, it is not the Lord’s Supper you eat.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21For as you eat, each of you goes ahead without sharing his meal. While one remains hungry, another gets drunk.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22Don’t you have your own homes in which to eat and drink? Or do you despise the church of God and humiliate those who have nothing? What can I say to you? Shall I praise you for this? No, I will not!
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23For I received from the Lord what I also passed on to you: The Lord Jesus, on the night He was betrayed, took bread,
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24and when He had given thanks, He broke it and said, “This is My body, which is for you; do this in remembrance of Me.”
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25In the same way, after supper He took the cup, saying, “This cup is the new covenant in My blood; do this, as often as you drink it, in remembrance of Me.”
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26For as often as you eat this bread and drink this cup, you proclaim the Lord’s death until He comes.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27Therefore, whoever eats the bread or drinks the cup of the Lord in an unworthy manner will be guilty of sinning against the body and blood of the Lord.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28Each one must examine himself before he eats of the bread and drinks of the cup.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29For anyone who eats and drinks without recognizing the body eats and drinks judgment on himself.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30That is why many among you are weak and sick, and a number of you have fallen asleep.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31Now if we judged ourselves properly, we would not come under judgment.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32But when we are judged by the Lord, we are being disciplined so that we will not be condemned with the world.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33So, my brothers, when you come together to eat, wait for one another.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34If anyone is hungry, he should eat at home, so that when you come together it will not result in judgment. And when I come, I will give instructions about the remaining matters.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.