1. Коринћанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Нисам ли ја апостол? Нисам ли сам свој? Не видех ли ја Исуса Христа, Господа нашег? Нисте ли ви дело моје у Господу?
1Am I not free? Am I not an apostle? Have I not seen Jesus our Lord? Are you yourselves not my workmanship in the Lord?
2Ако другима и нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мог апостолства у Господу.
2Even if I am not an apostle to others, surely I am to you. For you are the seal of my apostleship in the Lord.
3Мој одговор онима који ме успитају ово је:
3This is my defense to those who scrutinize me:
4Еда ли немамо власти јести и пити?
4Have we no right to food and to drink?
5Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?
5Have we no right to take along a believing wife, as do the other apostles and the Lord’s brothers and Cephas?
6Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?
6Or are Barnabas and I the only apostles who must work for a living?
7Ко војује кад о свом трошку? Или ко сади виноград и од родова његових да не једе? Или ко пасе стадо и од млека стада да не једе?
7Who serves as a soldier at his own expense? Who plants a vineyard and does not eat of its fruit? Who tends a flock and does not drink of its milk?
8Еда ли ово говорим по човеку? Не говори ли ово и закон?
8Do I say this from a human perspective? Doesn’t the Law say the same thing?
9Јер је у Мојсијевом закону написано: Да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?
9For it is written in the Law of Moses: “Do not muzzle an ox while it is treading out the grain.” Is it about oxen that God is concerned?
10Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: Који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од оног што врше.
10Isn’t He actually speaking on our behalf? Indeed, this was written for us, because when the plowman plows and the thresher threshes, they should also expect to share in the harvest.
11Када ми вама духовна сејасмо, је ли то шта велико ако ми вама телесна пожњемо?
11If we have sown spiritual seed among you, is it too much for us to reap a material harvest from you?
12Кад се други мешају у вашу власт, а камоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо какву сметњу јеванђељу Христовом.
12If others have this right to your support, shouldn’t we have it all the more? But we did not exercise this right. Instead, we put up with anything rather than hinder the gospel of Christ.
13Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? И који олтару служе с олтаром деле?
13Do you not know that those who work in the temple eat of its food, and those who serve at the altar partake of its offerings?
14Тако и Господ заповеди да они који јеванђеље проповедају од јеванђеља живе.
14In the same way, the Lord has prescribed that those who preach the gospel should receive their living from the gospel.
15А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих волео умрети него да ко славу моју уништи.
15But I have not used any of these rights. And I am not writing this to suggest that something be done for me. Indeed, I would rather die than let anyone nullify my boast.
16Јер ако проповедам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповедам.
16Yet when I preach the gospel, I have no reason to boast, because I am obligated to preach. Woe to me if I do not preach the gospel!
17Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.
17If my preaching is voluntary, I have a reward. But if it is not voluntary, I am still entrusted with a responsibility.
18Каква ми је дакле плата? Да проповедајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповедању јеванђеља.
18What then is my reward? That in preaching the gospel I may offer it free of charge, and so not use up my rights in preaching it.
19Јер премда сам слободан од свих, свима себе учиних робом, да их више придобијем.
19Though I am free of obligation to anyone, I make myself a slave to everyone, to win as many as possible.
20Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;
20To the Jews I became like a Jew, to win the Jews. To those under the law I became like one under the law (though I myself am not under the law), to win those under the law.
21онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона.
21To those without the law I became like one without the law (though I am not outside the law of God but am under the law of Christ), to win those without the law.
22Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.
22To the weak I became weak, to win the weak. I have become all things to all people so that by all possible means I might save some.
23А ово чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему.
23I do all this for the sake of the gospel, so that I may share in its blessings.
24Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.
24Do you not know that in a race all the runners run, but only one receives the prize? Run in such a way as to take the prize.
25Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.
25Everyone who competes in the games trains with strict discipline. They do it for a crown that is perishable, but we do it for a crown that is imperishable.
26Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар;
26Therefore I do not run aimlessly; I do not fight like I am beating the air.
27него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем.
27No, I discipline my body and make it my slave, so that after I have preached to others, I myself will not be disqualified.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.