1. Коринћанима 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
1If I speak in the tongues of men and of angels, but have not love, I am only a ringing gong or a clanging cymbal.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
2If I have the gift of prophecy and can fathom all mysteries and all knowledge, and if I have absolute faith so as to move mountains, but have not love, I am nothing.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
3If I give all I possess to the poor and exult in the surrender of my body, but have not love, I gain nothing.
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
4Love is patient, love is kind. It does not envy, it does not boast, it is not proud.
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
5It is not rude, it is not self-seeking, it is not easily angered, it keeps no account of wrongs.
6не радује се неправди, а радује се истини,
6Love takes no pleasure in evil, but rejoices in the truth.
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
7It bears all things, believes all things, hopes all things, endures all things.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
8Love never fails. But where there are prophecies, they will cease; where there are tongues, they will be restrained; where there is knowledge, it will be dismissed.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
9For we know in part and we prophesy in part,
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
10but when the perfect comes, the partial passes away.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
11When I was a child, I talked like a child, I thought like a child, I reasoned like a child. When I became a man, I set aside childish ways.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
12Now we see but a dim reflection as in a mirror; then we shall see face to face. Now I know in part; then I shall know fully, even as I am fully known.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
13And now these three remain: faith, hope, and love; but the greatest of these is love.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.