1. Коринћанима 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
1If I speak with the tongues of men, and of angels, and have not charity, I am become as sounding brass, or a tinkling cymbal.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
2And if I should have prophecy and should know all mysteries, and all knowledge, and if I should have all faith, so that I could remove mountains, and have not charity, I am nothing.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
3And if I should distribute all my goods to feed the poor, and if I should deliver my body to be burned, and have not charity, it profiteth me nothing.
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
4Charity is patient, is kind: charity envieth not, dealeth not perversely; is not puffed up;
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
5Is not ambitious, seeketh not her own, is not provoked to anger, thinketh no evil;
6не радује се неправди, а радује се истини,
6Rejoiceth not in iniquity, but rejoiceth with the truth;
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
7Beareth all things, believeth all things, hopeth all things, endureth all things.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
8Charity never falleth away: whether prophecies shall be made void, or tongues shall cease, or knowledge shall be destroyed.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
9For we know in part, and we prophesy in part.
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
10But when that which is perfect is come, that which is in part shall be done away.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
11When I was a child, I spoke as a child, I understood as a child, I thought as a child. But, when I became a man, I put away the things of a child.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
12We see now through a glass in a dark manner; but then face to face. Now I know I part; but then I shall know even as I am known.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
13And now there remain faith, hope, and charity, these three: but the greatest of these is charity.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.