1. Коринћанима 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
1If I speak with the languages of men and of angels, but don’t have love, I have become sounding brass or a clanging cymbal.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
2If I have the gift of prophecy, and know all mysteries and all knowledge, and if I have all faith, so as to remove mountains, but don’t have love, I am nothing.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
3If I give away all my goods to feed the poor, and if I give my body to be burned, but don’t have love, it profits me nothing.
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
4Love is patient and is kind. Love doesn’t envy. Love doesn’t brag, is not proud,
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
5doesn’t behave itself inappropriately, doesn’t seek its own way, is not provoked, takes no account of evil;
6не радује се неправди, а радује се истини,
6doesn’t rejoice in unrighteousness, but rejoices with the truth;
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
7bears all things, believes all things, hopes all things, and endures all things.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
8Love never fails. But where there are prophecies, they will be done away with. Where there are various languages, they will cease. Where there is knowledge, it will be done away with.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
9For we know in part and we prophesy in part;
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
10but when that which is complete has come, then that which is partial will be done away with.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
11When I was a child, I spoke as a child, I felt as a child, I thought as a child. Now that I have become a man, I have put away childish things.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
12For now we see in a mirror, dimly, but then face to face. Now I know in part, but then I will know fully, even as I was also fully known.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
13But now faith, hope, and love remain—these three. The greatest of these is love.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.