1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1Be ye followers of me, as I also am of Christ.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Now I praise you, brethren, that in all things you are mindful of me: and keep my ordinances as I have delivered them to you.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3But I would have you know, that the head of every man is Christ; and the head of the woman is the man; and the head of Christ is God.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Every man praying or prophesying with his head covered, disgraceth his head.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5But every woman praying or prophesying with her head not covered, disgraceth her head: for it is all one as if she were shaven.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6For if a woman be not covered, let her be shorn. But if it be a shame to a woman to be shorn or made bald, let her cover her head.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7The man indeed ought not to cover his head, because he is the image and glory of God; but the woman is the glory of the man.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8For the man is not of the woman, but the woman of the man.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9For the man was not created for the woman, but the woman for the man.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10Therefore ought the woman to have a power over her head, because of the angels.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11But yet neither is the man without the woman, nor the woman without the man, in the Lord.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12For as the woman is of the man, so also is the man by the woman: but all things of God.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13You yourselves judge: doth it become a woman, to pray unto God uncovered?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Doth not even nature itself teach you, that a man indeed, if he nourish his hair, it is a shame unto him?
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15But if a woman nourish her hair, it is a glory to her; for her hair is given to her for a covering.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16But if any man seem to be contentious, we have no such custom, nor the church of God.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17Now this I ordain: not praising you, that you come together not for the better, but for the worse.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18For first of all I hear that when you come together in the church, there are schisms among you; and in part I believe it.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19For there must be also heresies: that they also, who are approved, may be made manifest among you.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20When you come therefore together into one place, it is not now to eat the Lord’s supper.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21For every one taketh before his own supper to eat. And one indeed is hungry and another is drunk.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22What, have you not houses to eat and to drink in? Or despise ye the church of God; and put them to shame that have not? What shall I say to you? Do I praise you? In this I praise you not.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23For I have received of the Lord that which also I delivered unto you, that the Lord Jesus, the same night in which he was betrayed, took bread.
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24And giving thanks, broke, and said: Take ye, and eat: this is my body, which shall be delivered for you: this do for the commemoration of me.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25In like manner also the chalice, after he had supped, saying: This chalice is the new testament in my blood: this do ye, as often as you shall drink, for the commemoration of me.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26For as often as you shall eat this bread, and drink the chalice, you shall shew the death of the Lord, until he come.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27Therefore whosoever shall eat this bread, or drink the chalice of the Lord unworthily, shall be guilty of the body and of the blood of the Lord.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28But let a man prove himself: and so let him eat of that bread, and drink of the chalice.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29For he that eateth and drinketh unworthily, eateth and drinketh judgment to himself, not discerning the body of the Lord.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30Therefore are there many infirm and weak among you, and many sleep.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31But if we would judge ourselves, we should not be judged.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32But whilst we are judged, we are chastised by the Lord, that we be not condemned with this world.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33Wherefore, my brethren, when you come together to eat, wait for one another.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34If any man be hungry, let him eat at home; that you come not together unto judgment. And the rest I will set in order, when I come.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.