1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1Imitatores mei estote, sicut et ego Christi.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Laudo autem vos fratres quod per omnia mei memores estis: et sicut tradidi vobis, præcepta mea tenetis.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3Volo autem vos scire quod omnis viri caput, Christus est: caput autem mulieris, vir: caput vero Christi, Deus.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Omnis vir orans, aut prophetans velato capite, deturpat caput suum.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5Omnis autem mulier orans, aut prophetans non velato capite, deturpat caput suum: unum enim est ac si decalvetur.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6Nam si non velatur mulier, tondeatur. Si vero turpe est mulieri tonderi, aut decalvari, velet caput suum.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7Vir quidem non debet velare caput suum: quoniam imago et gloria Dei est, mulier autem gloria viri est.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8Non enim vir ex muliere est, sed mulier ex viro.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9Etenim non est creatus vir propter mulierem, sed mulier propter virum.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10Ideo debet mulier potestatem habere supra caput propter angelos.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11Verumtamen neque vir sine muliere: neque mulier sine viro in Domino.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12Nam sicut mulier de viro, ita et vir per mulierem: omnia autem ex Deo.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Vos ipsi judicate: decet mulierem non velatam orare Deum?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Nec ipsa natura docet vos, quod vir quidem si comam nutriat, ignominia est illi:
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15mulier vero si comam nutriat, gloria est illi: quoniam capilli pro velamine ei dati sunt.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16Si quis autem videtur contentiosus esse: nos talem consuetudinem non habemus, neque ecclesia Dei.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17Hoc autem præcipio: non laudans quod non in melius, sed in deterius convenitis.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18Primum quidem convenientibus vobis in ecclesiam, audio scissuras esse inter vos, et ex parte credo.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19Nam oportet et hæreses esse, ut et qui probati sunt, manifesti fiant in vobis.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20Convenientibus ergo vobis in unum, jam non est Dominicam cœnam manducare.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21Unusquisque enim suam cœnam præsumit ad manducandum, et alius quidem esurit, alius autem ebrius est.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22Numquid domos non habetis ad manducandum, et bibendum? aut ecclesiam Dei contemnitis, et confunditis eos qui non habent? Quid dicam vobis? laudo vos? in hoc non laudo.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23Ego enim accepi a Domino quod et tradidi vobis, quoniam Dominus Jesus in qua nocte tradebatur, accepit panem,
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24et gratias agens fregit, et dixit: Accipite, et manducate: hoc est corpus meum, quod pro vobis tradetur: hoc facite in meam commemorationem.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25Similiter et calicem, postquam cœnavit, dicens: Hic calix novum testamentum est in meo sanguine: hoc facite quotiescumque bibetis, in meam commemorationem.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26Quotiescumque enim manducabitis panem hunc, et calicem bibetis, mortem Domini annuntiabitis donec veniat.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27Itaque quicumque manducaverit panem hunc, vel biberit calicem Domini indigne, reus erit corporis et sanguinis Domini.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28Probet autem seipsum homo: et sic de pane illo edat, et de calice bibat.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29Qui enim manducat et bibit indigne, judicium sibi manducat et bibit, non dijudicans corpus Domini.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30Ideo inter vos multi infirmi et imbecilles, et dormiunt multi.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31Quod si nosmetipsos dijudicaremus, non utique judicaremur.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32Dum judicamur autem, a Domino corripimur, ut non cum hoc mundo damnemur.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33Itaque fratres mei, cum convenitis ad manducandum, invicem exspectate.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34Si quis esurit, domi manducet, ut non in judicium conveniatis. Cetera autem, cum venero, disponam.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.