1. Коринћанима 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
1Sectamini caritatem, æmulamini spiritualia: magis autem ut prophetetis.
2Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
2Qui enim loquitur lingua, non hominibus loquitur, sed Deo: nemo enim audit. Spiritu autem loquitur mysteria.
3А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
3Nam qui prophetat, hominibus loquitur ad ædificationem, et exhortationem, et consolationem.
4Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
4Qui loquitur lingua, semetipsum ædificat: qui autem prophetat, ecclesiam Dei ædificat.
5Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
5Volo autem omnes vos loqui linguis: magis autem prophetare. Nam major est qui prophetat, quam qui loquitur linguis; nisi forte interpretetur ut ecclesia ædificationem accipiat.
6А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
6Nunc autem, fratres, si venero ad vos linguis loquens: quid vobis prodero, nisi vobis loquar aut in revelatione, aut in scientia, aut in prophetia, aut in doctrina?
7Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?
7Tamen quæ sine anima sunt vocem dantia, sive tibia, sive cithara; nisi distinctionem sonituum dederint, quomodo scietur id quod canitur, aut quod citharizatur?
8Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?
8Etenim si incertam vocem det tuba, quis parabit se ad bellum?
9Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
9Ita et vos per linguam nisi manifestum sermonem dederitis: quomodo scietur id quod dicitur? eritis enim in aëra loquentes.
10Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.
10Tam multa, ut puta genera linguarum sunt in hoc mundo: et nihil sine voce est.
11Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.
11Si ergo nesciero virtutem vocis, ero ei, cui loquor, barbarus: et qui loquitur, mihi barbarus.
12Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
12Sic et vos, quoniam æmulatores estis spirituum, ad ædificationem ecclesiæ quærite ut abundetis.
13Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.
13Et ideo qui loquitur lingua, oret ut interpretetur.
14Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
14Nam si orem lingua, spiritus meus orat, mens autem mea sine fructu est.
15Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
15Quid ergo est? Orabo spiritu, orabo et mente: psallam spiritu, psallam et mente.
16Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи „Амин” по твом благослову, кад не зна шта говориш?
16Ceterum si benedixeris spiritu, qui supplet locum idiotæ, quomodo dicet: Amen, super tuam benedictionem? quoniam quid dicas, nescit.
17Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
17Nam tu quidem bene gratias agis, sed alter non ædificatur.
18Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.
18Gratias ago Deo meo, quod omnium vestrum lingua loquor.
19Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.
19Sed in ecclesia volo quinque verba sensu meo loqui, ut et alios instruam: quam decem millia verborum in lingua.
20Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.
20Fratres, nolite pueri effici sensibus, sed malitia parvuli estote: sensibus autem perfecti estote.
21У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
21In lege scriptum est: Quoniam in aliis linguis et labiis aliis loquar populo huic: et nec sic exaudient me, dicit Dominus.
22Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.
22Itaque linguæ in signum sunt non fidelibus, sed infidelibus: prophetiæ autem non infidelibus, sed fidelibus.
23Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
23Si ergo conveniat universa ecclesia in unum, et omnes linguis loquantur, intrent autem idiotæ, aut infideles: nonne dicent quod insanitis?
24А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
24Si autem omnes prophetent, intret autem quis infidelis, vel idiota, convincitur ab omnibus, dijudicatur ab omnibus:
25И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
25occulta cordis ejus manifesta fiunt: et ita cadens in faciem adorabit Deum, pronuntians quod vere Deus in vobis sit.
26Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
26Quid ergo est, fratres? Cum convenitis, unusquisque vestrum psalmum habet, doctrinam habet, apocalypsim habet, linguam habet, interpretationem habet: omnia ad ædificationem fiant.
27Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
27Sive lingua quis loquitur, secundum duos, aut ut multum tres, et per partes, et unus interpretatur.
28Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
28Si autem non fuerit interpres, taceat in ecclesia: sibi autem loquatur, et Deo.
29А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
29Prophetæ autem duo, aut tres dicant, et ceteri dijudicent.
30Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
30Quod si alii revelatum fuerit sedenti, prior taceat.
31Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
31Potestis enim omnes per singulos prophetare: ut omnes discant, et omnes exhortentur:
32И духови пророчки покоравају се пророцима;
32et spiritus prophetarum prophetis subjecti sunt.
33јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
33Non enim est dissensionis Deus, sed pacis: sicut et in omnibus ecclesiis sanctorum doceo.
34Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
34Mulieres in ecclesiis taceant, non enim permittitur eis loqui, sed subditas esse, sicut et lex dicit.
35Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
35Si quid autem volunt discere, domi viros suos interrogent. Turpe est enim mulieri loqui in ecclesia.
36Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
36An a vobis verbum Dei processit? aut in vos solos pervenit?
37Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
37Si quis videtur propheta esse, aut spiritualis, cognoscat quæ scribo vobis, quia Domini sunt mandata.
38Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
38Si quis autem ignorat, ignorabitur.
39Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
39Itaque fratres æmulamini prophetare: et loqui linguis nolite prohibere.
40А све нека бива поштено и уредно.
40Omnia autem honeste, et secundum ordinem fiant.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.