1. Коринћанима 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
1Дбайте про любов і жадайте духовного, найбільше ж, щоб пророкувати.
2Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
2Бо, хто говорить (чужою) мовою, не людям говорить, а Богу; бо нїхто не чує (слухає) його; а духом він говорить тайне.
3А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
3Хто ж пророкує, людям говорить на збудованнє, і напоминаннє і утїшеннє.
4Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
4Хто говорить (чужою) мовою, себе збудовує; а хто пророкує, церкву збудовує.
5Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
5Хочу ж, щоб усї ви говорили мовами, та раднїщ, щоб пророкували; більший бо хто пророкує, нїж хто говорить мовами, хиба що й вияснює, щоб церква збудованнє прийняла.
6А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
6Тепер же, браттє, коли прийду до вас, мовами говорячи, то що вам за користь, коли вам не говорити му або одкриттєм, або знаннєм, або пророцтвом, або наукою?
7Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?
7Ба й бездушне, що дає голос, чи сопілка, чи гуслї, коли різноти голосу не дає, як розуміти, що виграєть ся в сопілку або в гуслї.
8Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?
8Бо коли й сурма невиразний голос дає, то хто готовити меть ся до бою?
9Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
9Так само й ви, коли подасте мовою незрозуміле слово, як зрозумієть ся говорене? на вітер бо говорити мете.
10Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.
10Стільки, як от буває, родів слів на сьвітї, і нї одно з них без голосу.
11Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.
11Коли ж не зрозумію значіння слів, буду тому, хто говорить, чужоземець, і хто говорить, чужоземець менї.
12Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
12Так і ви, коли дбаєте про дари духовні, то гледїть, щоб збагатїли ними на збудованнє церкві.
13Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.
13Так, хто говорить (чужою) мовою, нехай молить ся, щоб міг вияснювати.
14Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
14Коли бо молюсь (чужою) мовою, дух мій молить ся, розуміннє ж моє безʼовочне.
15Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
15Що ж (робити)? Молити мусь духом, молити мусь же й розуміннєм; співати му духом, співати му й розуміннєм.
16Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи „Амин” по твом благослову, кад не зна шта говориш?
16Бо коли благословити меш духом, то як той, хто займе місце невченого, скаже „амінь‟ на твоє дякуваннє, коли він не знає, що говориш.
17Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
17Ти бо добре дякуєш, тільки ж другий не збудовуєть ся.
18Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.
18Дякую Богу моєму, що я більш усїх вас говорю мовами.
19Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.
19Тільки ж у церкві лучче менї пять слів промовити розуміннєм моїм, щоб і инших навчити, нїж десять тисяч слів (чужою) мовою.
20Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.
20Браттє, не бувайте дїти розуміннєм; нї, в лихому бувайте малолїтниками, у розумінню ж звершеними.
21У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
21В законї писано: Чужими язиками й чужими устами говорити му людям сим, та й так не послухають мене, глаголе Господь.
22Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.
22Тим же язики на ознаку не тим, хто вірує, а невірним; пророцтво ж не невірним, а віруючим.
23Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
23Коли оце зійдеть ся вся церква докупи, і всї чужими мовами заговорять, увійдуть же і невчені або невірні, то чи не скажуть, що ви дурієте?
24А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
24Коли ж усї пророкують і ввійде хто невірний або невчений, то від усїх буде докорений і від усїх суджений.
25И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
25І так тайни серця його виявлять ся, і так припавши лицем, поклонить ся Богові, звіщаючи, що справдї з вами Бог.
26Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
26Що ж (треба робити), браттє? Коли сходитесь, і кожен псальму має, науку має, мову має, одкриттє має, виясненнє має, — усе на збудованнє нехай буде.
27Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
27Коли хто (чужою) мовою говорить, (говоріть) по двоє, а найбільш по троє, і чергами, а один нехай вияснює.
28Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
28Коли ж нема вияснювателя, то нехай мовчить у церкві; собі ж нехай говорить та Богові.
29А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
29Пророки ж нехай по двоє і по троє говорять, а инші нехай міркують.
30Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
30Коли ж другому, що сидить, одкриєть ся (що), перший нехай мовчить.
31Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
31Можете бо всї один за одним пророкувати, щоб усї навчались і всї утїшались.
32И духови пророчки покоравају се пророцима;
32І духи пророцькі пророкам корять ся.
33јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
33Не єсть бо Бог безладу, а впокою, як по всїх церквах у сьвятих.
34Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
34Жінки ваші в церквах нехай мовчять; бо не дозволено їм говорити, а щоб корили ся, яко ж закон глаголе.
35Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
35Коли ж хочуть чого навчитись, нехай дома в своїх чоловіків питають; сором бо жінкам у церкві говорити.
36Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
36Хиба од вас слово Боже вийшло? або до вас одних досягло?
37Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
37Коли хто думає пророком бути або духовним, нехай розуміє, що те що пишу вам, се заповідї Господнї.
38Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
38Коли ж хто не розуміє, нехай не розуміє.
39Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
39Тим же, браттє, бажайте пророкувати, та й говорити мовами не боронїть.
40А све нека бива поштено и уредно.
40Усе нехай поважно та до ладу робить ся.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.