1. Коринћанима 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него како с телеснима, као с малом децом у Христу.
1І я, браттє, не міг промовляти до вас, яко до духовних, а яко до тїлесних, яко до малолїтків у Христї.
2Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,
2Молоком поїв вас, а не стравою; ще бо не змогли (знести того), та ще й тепер не можете, ще бо ви тїлесні.
3јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?
3Коли бо між вами зависть та сварня, та незгода, то хиба ж не тїлесні ви й хиба не чоловічим робом ходите?
4Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?
4Коли бо каже хто: Я Павлів; другий же: Я Аполосів; то хиба ж не тїлесні ви?
5Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?
5Хто ж Павел і хто Аполос? Та же ж вони тільки слуги, через котрих ви увірували, і як кому дав Господь.
6Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
6Я посадив, Аполос поливав, Бог же зростив.
7Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.
7Тим то нїщо й той, хто садить, і хто поливає, а хто зрощує — Бог.
8А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.
8Хто ж садить і хто поливає, сї одно, кожний же прийме нагороду свою по своїм трудї.
9Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
9Бо ми Божі помічники, ви Боже поле, Божа будівля.
10По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.
10По благодатї Божій, даній менї, яко мудрий будівничий, положив я основину, инший же будує. Нехай же кожен дивить ся, як він будує.
11Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.
11Иншої бо підвалини нїхто не може положити окрім тієї, що положена, котра єсть Ісус Христос.
12Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва сено, сламу,
12Коли ж хто будує на сїй підвалинї з золота, срібла, дорогого каменя, дерева, сїна, очерету, —
13сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.
13кожного дїло буде явне; день бо (Господень) покаже, тим що в огнї відкриєть ся, і яка в кожного робота, огонь випробує.
14И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.
14Коли робота встоїть, хто вибудував — прийме нагороду.
15А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.
15Коли робота згорить, понесе шкоду, сам же спасеть ся, тільки так, як через огонь.
16Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?
16Хиба не знаєте, що ви храм Божий, і Дух Божий живе в вас?
17Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.
17Коли хто зруйнує Божий храм, зруйнує його Бог: бо храм Божий сьвят, котрий єсте ви.
18Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.
18Нехай нїхто себе не обманює. Коли хто між вами здаєть ся мудрим у віку сьому, нехай буде дурним, щоб бути премудрим.
19Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.
19Бо премудрість сьвіта сього — дурощі у Бога, писано бо: Спіймає премудрих в хитрощах їх.
20И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.
20І знов: Господь знає думки мудрих, що вони марні.
21Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.
21Тим же нїхто нехай не хвалить ся в людях; все бо ваше:
22Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;
22Чи то Павел, чи Аполос, чи Кифа, чи сьвіт, чи життє, чи смерть, чи теперішнє, чи будуче, — все ваше,
23а ви сте Христови, а Христос Божји.
23ви ж Христові, а Христос Божий.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.