1. Коринћанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
1Nechciť pak, abyste nevěděli, bratří, že otcové naši všickni pod oblakem byli, a všickni moře přešli,
2и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
2A všickni v Mojžíše pokřtěni jsou v oblace a v moři,
3и сви једно јело духовно једоше;
3A všickni týž pokrm duchovní jedli,
4и сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
4A všickni týž nápoj duchovní pili. Pili zajisté z duchovní skály, kteráž za nimi šla; a ta skála byl Kristus.
5Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
5Ale ne ve mnohých z nich zalíbilo se Bohu, nebo zhynuli na poušti.
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
6Ty pak věci za příklad nám býti mají k tomu, abychom nebyli žádostivi zlého, jako i oni žádali.
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
7Protož nebuďte modláři, jako někteří z nich, jakož psáno jest: Posadil se lid, aby jedl a pil, a vstali, aby hrali.
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
8Aniž smilněme, jako někteří z nich smilnili, a padlo jich jeden den třimecítma tisíců.
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
9Ani pokoušejme Krista, jako někteří z nich pokoušeli, a od hadů zhynuli.
10Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
10Ani repcete, jako i někteří z nich reptali, a zhynuli od záhubce.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.
11Toto pak všecko u figuře dálo se jim, a napsáno jest k napomenutí našemu, kteříž jsme již na konci světa.
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
12A protož kdo se domnívá, že stojí, hlediž, aby nepadl.
13Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
13Pokušení vás nezachvátilo, než lidské. Ale věrnýť jest Bůh, kterýž nedopustí vás pokoušeti nad vaši možnost, ale způsobíť s pokušením také i vysvobození, abyste mohli snésti.
14Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
14Protož, moji milí bratří, utíkejtež modlářství.
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
15Jakožto opatrným mluvím. Vy suďte, co pravím.
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
16Kalich dobrořečení, kterémuž dobrořečíme, zdaliž není společnost krve Kristovy? A chléb, kterýž lámeme, zdaliž není společnost těla Kristova?
17Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
17Nebo jeden chléb, jedno tělo mnozí jsme; všickni zajisté z jednoho chleba jíme.
18Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
18Pohleďte na Izraele podle těla. Zdaliž ti, kteříž jedí oběti, nejsou účastníci oltáře?
19Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
19Což pak tedy dím? Že modla jest něco? Anebo že modlám obětované něco jest? Nikoli.
20Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
20Ale toto pravím, že, což obětují pohané, ďáblům obětují, a ne Bohu. Nechtělť bych pak, abyste vy byli účastníci ďáblů.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
21Nebo nemůžete kalicha Páně píti a kalicha ďáblů; nemůžete účastníci býti stolu Páně a stolu ďáblů.
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
22Èili k hněvu popouzíme Pána? Zdali silnější jsme nežli on?
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
23Všecko mi sluší, ale ne všecko jest užitečné; všecko mi sluší, ale ne všecko vzdělává.
24Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
24Žádný nehledej svých věcí, ale jeden každý toho, což jest bližního.
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
25Všecko, což se v masných krámích prodává, jezte, nic se nevyptávajíce pro svědomí.
26јер је Господња земља и шта је на њој.
26Nebo Páněť jest země i plnost její.
27Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
27Pozval-liť by vás pak kdo z nevěřících k stolu, a chcete jíti, vše, cožkoli bylo by vám předloženo, jezte, nic se nevyptávajíce pro svědomí.
28Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
28Pakli by vám někdo řekl: Toto jest modlám obětované, nejezte pro toho, jenž oznámil, a pro svědomí. Páně zajisté jest země i plnost její.
29Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
29Svědomí pak pravím ne tvé, ale toho druhého. Nebo proč by měla svoboda má potupena býti od cizího svědomí?
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
30A poněvadž já s díků činěním požívám, proč mi se rouhají příčinou toho, z čehož já díky činím?
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
31Protož buďto že jíte, nebo pijete, anebo cožkoli činíte, všecko k slávě Boží čiňte.
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
32Bez úrazu buďte i Židům i Řekům i církvi Boží,
33као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
33Jakož i já ve všem líbím se všechněm, nehledaje v tom svého užitku, ale mnohých, aby spaseni byli.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.