1. Коринћанима 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
1O čemž jste mi pak psali, k tomuť vám toto odpovídám: Dobréť by bylo člověku ženy se nedotýkati.
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
2Ale pro uvarování se smilstva, jeden každý manželku svou měj a jedna každá měj muže svého.
3муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
3Muž k ženě povinnou přívětivost okazuj, a tak podobně i žena muži.
4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
4Žena vlastního těla svého v moci nemá, ale muž; též podobně i muž těla svého vlastního v moci nemá, ale žena.
5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
5Nezbavujte jeden druhého, leč by to bylo z společného svolení na čas, abyste se uprázdnili ku postu a k modlitbě; a potom zase k témuž se navraťte, aby vás nepokoušel satan pro nezdrželivost vaši.
6Али ово говорим по свету а не по заповести;
6Ale toť pravím podle dopuštění, ne podle rozkazu.
7јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
7Nebo chtěl bych, aby všickni lidé tak byli jako já, ale jeden každý svůj vlastní dar od Boha má, jeden tak a jiný jinak.
8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
8Pravím pak neženatým a vdovám: Dobré jest jim, aby tak zůstali jako i já.
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
9Pakliť se nemohou zdržeti, nechažť v stav manželský vstoupí; nebo lépe jest v stav manželský vstoupiti nežli páliti se.
10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
10Vdaným pak přikazuji ne já, ale Pán, řka: Manželka od muže neodcházej.
11(ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
11Pakliť by odešla, zůstaniž nevdaná, anebo smiř se s mužem svým. Tolikéž muž nepropouštěj ženy.
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
12Jiným pak pravím já, a ne Pán: Má-li který bratr manželku nevěřící, a ta povoluje býti s ním, nepropouštějž jí.
13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
13A má-li která žena muže nevěřícího, a on chce býti s ní, nepropouštěj ho.
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
14Posvěcenť jest zajisté nevěřící muž pro ženu věřící, a žena nevěřící posvěcena jest pro muže; sic jinak děti vaši nečistí by byli, ale nyní svatí jsou.
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
15Pakliť nevěřící odjíti chce, nechať jde. Neníť manem bratr neb sestra v takové věci, ale ku pokoji povolal nás Bůh.
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
16A kterak ty víš, ženo, získáš-li muže svého? Anebo co ty víš, muži, získáš-li ženu?
17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
17Ale jakž jednomu každému odměřil Bůh a jakž jednoho každého povolal Pán, tak choď. A takť ve všech církvech řídím.
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
18Obřezaný někdo povolán jest? Neuvodiž na sebe neobřezání; pakli kdo v neobřízce povolán, neobřezuj se.
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
19Nebo obřízka nic není, a neobřízka také nic není, ale zachovávání přikázání Božích.
20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
20Jeden každý v povolání tom, jímž povolán jest, zůstávej.
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
21Služebníkem byv, povolán jsi? Nedbej na to. Pakli bys mohl býti svobodný, raději toho užívej.
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
22Nebo kdož jest v Pánu povolán, byv služebníkem, osvobozený jest Páně. Též podobně kdož jest povolán byv svobodný, služebník jest Kristův.
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
23Za mzdu koupeni jste, nebuďtež služebníci lidští.
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
24Jeden každý, jakž povolán jest, bratří, v tom zůstávej před Bohem.
25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
25O pannách pak přikázání Páně nemám, ale však radu dávám, jakožto ten, jemuž z milosrdenství svého Pán dal věrným býti.
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
26Za toť pak mám, že jest to dobré pro nastávající potřebu, totiž že jest dobré člověku tak býti.
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
27Přivázán-lis k ženě, nehledej rozvázání. Jsi-li prost od ženy, nehledej ženy.
28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
28Pakli bys ses i oženil, nezhřešils, a vdala-li by se panna, nezhřešila; ale trápení těla míti budou takoví; jáť pak vám odpouštím.
29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
29Ale totoť vám pravím, bratří, protože čas ostatní jest ukrácený: náležíť tedy, aby i ti, kteříž mají ženy, byli, jako by jich neměli.
30и који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
30A kteříž plačí, jako by neplakali, a kteříž se radují, jako by se neradovali, a kteříž kupují, jako by nevládli,
31и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
31A kteříž užívají tohoto světa, jako by neužívali. Neboť pomíjí způsob tohoto světa.
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
32A já bych rád chtěl, abyste vy bez pečování byli. Nebo kdo ženy nemá, pečuje o to, což jest Páně, kterak by se líbil Pánu.
33а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
33Ale kdo se oženil, pečuje o věci tohoto světa, kterak by se líbil ženě.
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
34Rozdílnéť jsou jistě žena a panna. Nevdaná pečuje o to, což jest Páně, aby byla svatá i tělem i duchem, ale vdaná pečuje o věci světa, kterak by se líbila muži.
35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
35Totoť pak pravím proto, abych vám to, což jest užitečnějšího, ukázal, ne abych na vás osidlo uvrhl, ale abyste slušně a případně Pána se přídrželi bez všeliké roztržitosti.
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
36Pakli kdo za neslušnou věc své panně pokládá pomíjení času k vdání, a tak by se státi mělo, učiň, jakžkoli chce, nezhřeší. Nechažť ji vdá.
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
37Ale kdož jest se pevně ustavil v srdci svém, a není mu toho potřeba, ale v moci má vlastní vůli svou, a to uložil v srdci svém, aby choval pannu svou, dobře činí.
38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
38A tak i ten, kdož vdává pannu svou, dobře činí, ale kdo nevdává, lépe činí.
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
39Žena přivázána jest k manželství zákonem dotud, dokudž její muž živ jest. Pakli by umřel muž její, svobodná jest; můž se vdáti, za kohož chce, toliko v Pánu.
40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
40Ale blahoslavenější jest, zůstala-li by tak, podle mého soudu. Mámť pak za to, žeť i já mám Ducha Božího.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.