1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Známoť vám pak činím, bratří, evangelium, kteréž jsem zvěstoval vám, kteréž jste i přijali, v němž i stojíte,
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2Skrze kteréž i spasení béřete, kterak kázal jsem vám, pamatujete-li, leč byste nadarmo uvěřili.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3Vydal jsem zajisté vám nejprve to, což jsem i vzal, že Kristus umřel za hříchy naše podle Písem,
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4A že jest pohřben a že vstal z mrtvých třetího dne podle Písem.
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5A že vidín jest od Petra, potom od dvanácti.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6Potom vidín více než od pěti set bratří spolu, z nichžto mnozí ještě živi jsou až dosavad, a někteří již zesnuli.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7Potom vidín jest od Jakuba, potom ode všech apoštolů.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8Nejposléze pak ze všech, jakožto nedochůdčeti, ukázal se i mně.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9Nebo já jsem nejmenší z apoštolů, kterýž nejsem hoden slouti apoštol, protože jsem se protivil církvi Boží.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10Ale milostí Boží jsem to, což jsem, a milost jeho mně učiněná daremná nebyla, ale hojněji nežli oni všickni pracoval jsem, avšak ne já, ale milost Boží, kteráž se mnou jest.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11Protož i já i oni tak kážeme, a tak jste uvěřili.
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Poněvadž se pak káže o Kristu, že jest z mrtvých vstal, kterakž někteří mezi vámi praví, že by nebylo z mrtvých vstání?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13Nebo není-liť z mrtvých vstání, anižť jest Kristus z mrtvých vstal.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14A nevstal-liť jest z mrtvých Kristus, tedyť jest daremné kázaní naše, a daremnáť jest i víra vaše.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15A byli bychom nalezeni i křiví svědkové Boží; nebo vydali jsme svědectví o Bohu, že vzkřísil z mrtvých Krista. Kteréhož nevzkřísil, (totiž) jestliže mrtví z mrtvých nevstávají.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16Nebo jestližeť mrtví z mrtvých nevstávají, anižť jest Kristus vstal.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17A nevstal-liť jest z mrtvých Kristus, marná jest víra vaše, ještě jste v hříších vašich.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18A takť i ti, kteříž zesnuli v Kristu, zahynuli.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19Jestližeť pak v tomto životě toliko naději máme v Kristu, nejbídnější jsme ze všech lidí.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20Ale vstalť jest z mrtvých Kristus, prvotiny těch, jenž zesnuli.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21Nebo poněvadž skrze člověka smrt, také i skrze člověka vzkříšení z mrtvých.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22Nebo jakož v Adamovi všickni umírají, tak i skrze Krista všickni obživeni budou.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23Ale jeden každý v svém pořádku: Prvotiny Kristus, potom ti, kteříž jsou Kristovi, v příští jeho.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24Potom bude konec, když vzdá království Bohu a Otci, když vyprázdní všeliké knížatstvo, i všelikou vrchnost i moc.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25Nebo musíť to býti, aby on kraloval, dokudž nepoloží všech nepřátel pod nohy jeho.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26Nejposlednější pak nepřítel zahlazen bude smrt.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27Nebo všecky věci poddal pod nohy jeho. Když pak praví, že všecky věci poddány jsou jemu, zjevnéť jest, že kromě toho, kterýž jemu poddal všecko.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28A když poddáno jemu bude všecko, tedy i on Syn poddá se tomu, kterýž jemu poddati má všecko, aby byl Bůh všecko ve všech.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Sic jinak co činí ti, kteříž se křtí za mrtvé? Nevstávají-liť mrtví z mrtvých, i proč se křtí za mrtvé?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30Proč i my nebezpečenství trpíme každé hodiny?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31Na každý den umírám, skrze slávu naši, kterouž mám v Kristu Ježíši Pánu našem.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32Jestližeť jsem obyčejem jiných lidí bojoval s šelmami v Efezu, co mi to prospěje, nevstanou-liť mrtví? Tedy jezme a pijme, nebo zítra zemřeme.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Nedejte se svoditi. Porušujíť dobré obyčeje zlá rozmlouvání.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Prociťte k konání spravedlnosti, a nehřešte. Nebo někteří ještě neznají Boha; k zahanbení vašemu toto mluvím.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35Ale řekne někdo: Kterakž pak vstanou mrtví? A v jakém těle přijdou?
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Ó nemoudrý, však to, což rozsíváš, nebývá obživeno, leč umře.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37A což rozsíváš, ne to tělo, kteréž potom zroste, rozsíváš, ale holé zrno, jaké se trefí, pšenice nebo kteréžkoli jiné.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38Bůh pak dává jemu tělo, jakž ráčí, a jednomu každému z těch semen jeho vlastní tělo.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39Ne každé tělo jest jednostejné tělo, ale jiné zajisté tělo lidské, jiné tělo hovadí, jiné pak rybí, a jiné ptačí.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40A jsou těla nebeská, a jsou těla zemská, ale jináť jest sláva nebeských, a jiná zemských,
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41Jiná sláva slunce, a jiná měsíce, a jiná sláva hvězd; nebo hvězda od hvězdy dělí se v slávě.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42Tak i vzkříšení z mrtvých. Rozsívá se tělo porušitelné, vstane neporušitelné;
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43Rozsívá se nesličné, vstane slavné; rozsívá se nemocné, vstane mocné;
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44Rozsívá se tělo tělesné, vstane tělo duchovní. Jest tělo tělesné, jest také i duchovní tělo.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45Takť i psáno jest: Učiněn jest první člověk Adam v duši živou, ale poslední Adam v ducha obživujícího.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Však ne nejprve duchovní, ale tělesné, potom pak duchovní.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47První člověk byl z země zemský, druhý člověk jest sám Pán s nebe.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Jakýž jest ten zemský, takoví jsou i zemští, a jakýž ten nebeský, takovíž budou také i nebeští.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49A jakož jsme nesli obraz zemského, takť poneseme obraz i nebeského.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Totoť pak pravím, bratří: Že tělo a krev království Božího dědictví nedosáhnou, aniž porušitelnost neporušitelnosti dědičně obdrží.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Aj, tajemství vám pravím: Ne všickni zajisté zesneme, ale všickni proměněni budeme, hned pojednou, v okamžení, k zatroubení poslednímu.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52Neboť zatroubí, a mrtví vstanou neporušitelní, a my proměněni budeme.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53Musí zajisté toto porušitelné tělo obléci neporušitelnost, a smrtelné toto obléci nesmrtelnost.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54A když porušitelné toto tělo obleče neporušitelnost, a smrtelné toto obleče nesmrtelnost, tehdy se naplní řeč, kteráž napsána jest: Pohlcena jest smrt v vítězství.
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55Kde jest, ó smrti, osten tvůj? Kde jest, ó peklo, vítězství tvé?
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56Osten pak smrti jestiť hřích, a moc hřícha jest Zákon.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57Ale Bohu díka, kterýž dal nám vítězství skrze Pána našeho Jezukrista.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58Protož, bratří moji milí, stálí buďte a nepohnutelní, rozhojňujíce se v díle Páně vždycky, vědouce, že práce vaše není daremná v Pánu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.