1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Broeders, ik herinner u aan het Evangelie, dat ik u heb gepreekt, dat gij ook hebt aangenomen, waarop gij gegrondvest zijt,
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2en waardoor gij zult worden gered, zo gij vasthoudt aan de zin, waarin ik het u heb verkondigd; in de veronderstelling althans, dat gij niet helemaal onnadenkend zijt gaan geloven.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3Want vóór alles heb ik u overgeleverd, wat ik zelf had ontvangen: Christus is voor onze zonden gestorven volgens de Schriften;
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4Hij is begraven, de derde dag is Hij verrezen volgens de Schriften;
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5en Hij is verschenen aan Kefas, daarna aan de twaalf.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6Vervolgens is Hij verschenen aan meer dan vijfhonderd broeders tegelijk, waarvan de meesten thans nog leven, en slechts enkelen zijn ontslapen.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7Daarna is Hij verschenen aan Jakobus, toen aan alle Apostelen.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8Het laatst van allen verscheen Hij aan mij als aan de misdracht.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9Ja waarlijk, ik ben de allerminste der Apostelen, niet waardig Apostel genoemd te worden, daar ik Gods Kerk heb vervolgd;
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10maar door Gods genade ben ik, wat ik ben, en de genade, die Hij me schonk, is niet ijdel geweest, maar meer dan alle anderen heb ik gezwoegd; niet ik, maar Gods genade met mij.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11Of ik het nu ben, of de anderen: zó preken wij, en zó hebt gij het geloofd!
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Welnu, indien van Christus gepreekt wordt, dat Hij van de doden is verrezen, hoe kunnen dan sommigen onder u zeggen: De opstanding der doden is onmogelijk?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13Indien de opstanding der doden onmogelijk is, dan is ook Christus niet verrezen.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14Maar zo Christus niet is verrezen, dan is onze prediking ijdel, ijdel ook uw geloof.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15Dan blijken we bovendien valse getuigen van God te zijn; want we hebben van God getuigd, dat Hij Christus heeft opgewekt; terwijl Hij Hem niet opgewekt heeft, zo er inderdaad geen doden verrijzen.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16Want zo er geen doden verrijzen, dan is ook Christus niet verrezen.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17Maar zo Christus niet is verrezen, dan is uw geloof zonder nut, en zijt gij nog in uw zonden;
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18dan zijn ook zij verloren, die in Christus ontsliepen.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19Zo we alleen voor dit leven onze hoop stellen op Christus, dan zijn we de meest beklagenswaardige van alle mensen.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20Maar neen, Christus is van de doden verrezen, als Eersteling onder hen, die ontslapen zijn.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21Want omdat door een mens de dood is gekomen, daarom ook is door een Mens de opstanding der doden.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22Zoals allen immers sterven door hun gemeenschap met Adam, zo zullen ook allen door hun gemeenschap met Christus herleven.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23Maar iedereen naar eigen rang. Christus als Eersteling; dan zij, die Christus toebehoren bij zijn komst.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24Daarna komt het einde, als Hij het koningschap aan God en den Vader overdraagt, na alle heerschappij en alle macht en kracht te hebben vernietigd.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25Want Hij moet Koning zijn, totdat “Hij alle vijanden onder zijn voeten heeft gelegd”.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26En de dood is de laatste vijand, die vernietigd wordt;
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27want àlles heeft Hij onder zijn voeten gelegd. Wanneer Hij nu zegt, dat àlles onderworpen is, dan is heel duidelijk Hijzelf uitgezonderd, die alles aan Hem onderwierp.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28Zodra dus alles aan Hem onderworpen is, zal ook de Zoon Zichzelf onderwerpen aan Dengene, die alles aan Hem onderwierp, opdat God zij: Alles in allen.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Wat toch zullen zij aanvangen, die zich voor de doden laten dopen, zo er helemaal geen doden verrijzen? Waarom dan laten ze zich voor hen dopen?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30En waartoe dient het dan, dat wijzelf ieder uur in gevaar verkeren?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31Elke dag zie ik de dood van nabij; broeders, zowaar ik op u roem, in Christus Jesus onzen Heer.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32Als ik te Éfese met wilde dieren had gevochten, zoals de mensen het wilden, wat zou het me hebben gebaat? Wanneer de doden niet verrijzen, laat ons dan maar eten en drinken, want morgen gaan we dood.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Laat u niet verleiden: Slechte omgang bederft goede zeden.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Gebruikt uw nuchter verstand, zoals het behoort, en zondigt niet. Want er zijn er, die van God geen begrip hebben. Ik zeg het tot uw beschaming.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35Maar, zal iemand zeggen: Op welke wijze verrijzen de doden; met wat voor lichaam komen ze terug?
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Gij dwaas! Wat ge zelf zaait, wordt niet levend, zo het niet gestorven is;
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37bovendien wat ge zaait, is niet de uitwendige gestalte, die te voorschijn treedt, doch een naakte korrel, bijvoorbeeld van graan of iets anders;
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38maar God geeft er een gestalte aan, zoals het Hem behaagt, en wel aan ieder zaad zijn eigen gestalte.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39Alle vlees is niet hetzelfde; maar anders is dat van mensen, anders dat van het vee, van vogels en vissen.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40Er zijn hemellichamen en aardse lichamen, maar de glans der hemelse is anders dan die der aardse.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41Anders is de glans van de zon, anders de glans van de maan, anders de glans van de sterren; zelfs de ene ster verschilt van de andere in glans.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42Zo is het ook met de opstanding der doden: Het wordt gezaaid in bederf, Het verrijst onbederflijk.
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43Het wordt gezaaid in oneer, Het verrijst in heerlijkheid. Het wordt gezaaid in zwakheid, Het verrijst in kracht.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44Een ziele-lichaam wordt gezaaid, Een geestelijk lichaam verrijst! Bestaat er een ziele-lichaam, er bestaat ook een geestelijk lichaam.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45Aldus staat er ook geschreven: “De eerste mens Adam werd een levende ziel;” de laatste Adam een levendmakende Geest.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Niet het geestelijke gaat vooraf, maar wel het bezielde; daarna komt het geestelijke.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47De eerste mens was uit de aarde, aards; de tweede Mens is uit de hemel.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Welnu, zoals de aardse was, zo zijn ook de aardse; zoals de Hemelse was, zo zullen ook de hemelse zijn;
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49en zoals we de gestalte van den aardsen hebben gedragen, zo moeten we ook de gestalte van den Hemelsen dragen.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Ik bedoel dit, broeders: vlees en bloed kunnen geen deel hebben aan het koninkrijk Gods, en het bederf heeft geen deel aan het onbederflijke.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Zie ik deel u een geheimenis mee: Niet allen zullen wij ontslapen, maar wel allen van gedaante veranderen;
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52plotseling, in een oogwenk, bij de laatste stoot der bazuin. Want zodra de bazuin zal schallen, zullen de doden verrijzen, onbederflijk, maar wij van gedaante veranderen.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53Want dit bederflijke moet met het onbederflijke worden bekleed; dit sterflijke met onsterflijkheid.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54En zodra dit bederflijke met het onbederflijke is bekleed, en dit sterflijke met onsterflijkheid, wordt het woord vervuld, dat geschreven staat: De dood is verzwolgen in overwinning.
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55Dood, waar is uw overwinning? Dood, waar is uw prikkel?
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56De prikkel des doods is de zonde; de kracht der zonde de Wet.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57Maar God zij dank, die ons de overwinning geeft door Jesus Christus onzen Heer.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58En daarom, mijn geliefde broeders, staat onbewegelijk vast, weest ten allen tijde rijk in ‘s Heren werk; gij weet, dat uw arbeid niet vergeefs is in den Heer.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.