Филибљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
1Коли ж оце (є) утїшеннє в Христї, або яка одрада любови, коли (є) яка спільність духа, коли (є) яка милость і милосердє,
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2то сповнїть мою радість, щоб однаково думали, одну любов маючи, один дух і один розум.
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
3Нїчого (не роблячи) перекором або з марної слави; а смирним розумом один одного вважаючи більшим себе.
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
4Не про своє кожен, а також про другого (справи) кожен дбайте.
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
5Так бо нехай думаєть ся у вас, як і в Христї Ісусї,
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
6котрий, бувши в образї Божому, не вважав хижацтвом бути рівним Богу;
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
7тільки ж умалив себе, прийнявши вид слуги, бувши в подобиї чоловічому,
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
8і здававшись видом, яко чоловік, принизив себе, бувши слухняним аж до смерти, смерти ж хрестної.
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
9Тим же і Бог Його високо вознїс, і дав Йому імя, більше всякого імени,
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
10щоб в імя Ісусове приклонилось усяке колїно, що на небі, і на землї, і під землею,
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
11і щоб усякий язик визнавав, що Господь Ісус Христос у славу Бога Отця.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
12Тим же, любі мої, яко ж завсїди слухали ви мене, не тільки як се за мого побиту між вами, а й тепер ще більш за моїм непобитом, із страхом і трепетом про своє спасеннє дбайте.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
13Бог бо се робить у вас, щоб і хотїти (вам) і робити по (Його) вподобі.
14Све чините без вике и премишљања.
14Усе робіть без нарекання і розбирання,
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
15щоб ви були безвинними і чистими, дїтьми Божими непорочними серед лукавого і розворотного роду, що між ними ви сияєте як сьвітила в сьвітї,
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
16держачи (перед ними) слово життя, на похвалу менї в день Христів, що не дурно ходив я, анї дурно працював.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
17Та хоч і приносять мене в жертву і служеннє віри вашої, я (тим) радуюсь і веселюсь із усїма вами.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
18Тим же самим і ви радуйтесь і веселїть ся зо мною.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
19Уповаю ж в Господї Ісусї незабаром послати до вас Тимотея, щоб і менї радїти душею, довідавшись про вас.
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
20Нїкого бо не маю рівного (йому) душею, щоб (так) щиро дбав про вас.
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
21Усї бо свого шукають, а не Ісус-Христового.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
22Ви ж досьвід його знаєте; тим, що як батькові дитина, так він служив зо мною в благовістї.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
23Сього ж оце надїюсь послати зараз, скоро тільки довідаюсь, як воно буде зо мною.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
24Маю ж надїю в Господї, що й сам скоро прийду.
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
25Вважав же я потрібним послати до вас Єпафродита, брата й товариша мого в працї і боротьбі, а вашого посла й слугу в потребі моїй.
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
26Яко ж бо жадав (бачити) всїх вас і тужив тим, що ви чули, що він нездужав.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
27Бо й нездужав мало що не до смерти, та Бог помилував його; не його ж тільки, та й мене, щоб не було менї смутку на смуток.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
28Оце ж скоріщ послав я його, щоб ви, побачивши його знов, зрадїли, та й я меньше мав смутку.
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
29Прийміть же оце його в Господї з усякими радощами, і таких держіть у повазї,
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
30тим що він за дїло Христове був близько смерти, не дбаючи про своє життє, аби сповнити недостаток служення вашого менї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.