Филибљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
1Итак, если есть какое утешение во Христе, если есть какая отрада любви, если есть какое общение духа, если есть какое милосердие и сострадательность,
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2то дополните мою радость: имейте одни мысли, имейте ту же любовь, будьте единодушны и единомысленны;
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
3ничего не делайте по любопрению или по тщеславию, но по смиренномудрию почитайте один другого высшим себя.
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
4Не о себе только каждый заботься, но каждый и о других.
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
5Ибо в вас должны быть те же чувствования, какие и во Христе Иисусе:
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
6Он, будучи образом Божиим, не почитал хищением быть равным Богу;
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
7но уничижил Себя Самого, приняв образ раба, сделавшись подобным человекам и по виду став как человек;
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
8смирил Себя, быв послушным даже до смерти, и смерти крестной.
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
9Посему и Бог превознес Его и дал Ему имя выше всякого имени,
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
10дабы пред именем Иисуса преклонилось всякое колено небесных, земных и преисподних
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
11и всякий язык исповедал, что Господь Иисус Христос в славу Бога Отца.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
12Итак, возлюбленные мои, как вы всегда были послушны, не только в присутствии моем, но гораздо более ныне во время отсутствия моего, со страхом и трепетом совершайте свое спасение,
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
13потому что Бог производит в вас и хотение и действие по Своему благоволению.
14Све чините без вике и премишљања.
14Все делайте без ропота и сомнения,
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
15чтобы вам быть неукоризненными и чистыми, чадами Божиими непорочными среди строптивого и развращенного рода, в котором вы сияете, как светила в мире,
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
16содержа слово жизни, к похвале моей в день Христов, что я не тщетно подвизался и не тщетно трудился.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
17Но если я и соделываюсь жертвою за жертву и служение веры вашей, то радуюсь и сорадуюсь всем вам.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
18О сем самом и вы радуйтесь и сорадуйтесь мне.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
19Надеюсь же в Господе Иисусе вскоре послать к вам Тимофея, дабы и я, узнав о ваших обстоятельствах, утешился духом.
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
20Ибо я не имею никого равно усердного, кто бы столь искренно заботился о вас,
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
21потому что все ищут своего, а не того, что угодно Иисусу Христу.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
22А его верность вам известна, потому что он, как сын отцу, служил мне в благовествовании.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
23Итак я надеюсь послать его тотчас же, как скоро узнаю, что будет со мною.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
24Я уверен в Господе, что и сам скоро приду к вам.
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
25Впрочем, я почел нужным послать к вам Епафродита, брата и сотрудника и сподвижника моего, а вашего посланника и служителя в нужде моей,
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
26потому что он сильно желал видеть всех вас и тяжко скорбел о том, что до вас дошел слух о его болезни.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
27Ибо он был болен при смерти; но Бог помиловал его, и не его только, но и меня, чтобы не прибавилась мне печаль к печали.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
28Посему я скорее послал его, чтобы вы, увидев его снова, возрадовались, и я был менее печален.
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
29Примите же его в Господе со всякою радостью и таких имейте в уважении,
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
30ибо он за дело Христово был близок к смерти, подвергая опасности жизнь, дабы восполнить недостаток ваших услуг мне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.