Филибљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
1If there be therefore any consolation in Christ, if any comfort of charity, if any society of the spirit, if any bowels of commiseration:
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2Fulfill ye my joy, that you may be of one mind, having the same charity, being of one accord, agreeing in sentiment.
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
3Let nothing be done through contention, neither by vain glory: but in humility, let each esteem others better than themselves:
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
4Each one not considering the things that are his own, but those that are other men’s.
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
5For let this mind be in you, which was also in Christ Jesus:
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
6Who being in the form of God, thought it not robbery to be equal with God:
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
7But emptied himself, taking the form of a servant, being made in the likeness of men, and in habit found as a man.
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
8He humbled himself, becoming obedient unto death, even to the death of the cross.
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
9For which cause God also hath exalted him, and hath given him a name which is above all names:
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
10That in the name of Jesus every knee should bow, of those that are in heaven, on earth, and under the earth:
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
11And that every tongue should confess that the Lord Jesus Christ is in the glory of God the Father.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
12Wherefore, my dearly beloved, (as you have always obeyed, not as in my presence only, but much more now in my absence,) with fear and trembling work out your salvation.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
13For it is God who worketh in you, both to will and to accomplish, according to his good will.
14Све чините без вике и премишљања.
14And do ye all things without murmurings and hesitations;
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
15That you may be blameless, and sincere children of God, without reproof, in the midst of a crooked and perverse generation; among whom you shine as lights in the world.
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
16Holding forth the word of life to my glory in the day of Christ, because I have not run in vain, nor laboured in vain.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
17Yea, and if I be made a victim upon the sacrifice and service of your faith, I rejoice, and congratulate with you all.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
18And for the selfsame thing do you also rejoice, and congratulate with me.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
19And I hope in the Lord Jesus to send Timothy unto you shortly, that I also may be of good comfort, when I know the things concerning you.
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
20For I have no man so of the same mind, who with sincere affection is solicitous for you.
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
21For all seek the things that are their own; not the things that are Jesus Christ’s.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
22Now know ye the proof of him, that as a son with the father, so hath he served with me in the gospel.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
23Him therefore I hope to send unto you immediately, so soon as I shall see how it will go with me.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
24And I trust in the Lord, that I myself also shall come to you shortly.
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
25But I have thought it necessary to send to you Epaphroditus, my brother and fellow labourer, and fellow soldier, but your apostle, and he that hath ministered to my wants.
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
26For indeed he longed after you all: and was sad, for that you had heard that he was sick.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
27For indeed he was sick, nigh unto death; but God had mercy on him; and not only on him, but on me also, lest I should have sorrow upon sorrow.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
28Therefore I sent him the more speedily: that seeing him again, you may rejoice, and I may be without sorrow.
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
29Receive him therefore with all joy in the Lord; and treat with honour such as he is.
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
30Because for the work of Christ he came to the point of death: delivering his life, that he might fulfill that which on your part was wanting towards my service.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.