Филибљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
1If therefore there is any exhortation in Christ, if any consolation of love, if any fellowship of the Spirit, if any tender mercies and compassion,
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2make my joy full by being like-minded, having the same love, being of one accord, of one mind;
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
3doing nothing through rivalry or through conceit, but in humility, each counting others better than himself;
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
4each of you not just looking to his own things, but each of you also to the things of others.
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
5Have this in your mind, which was also in Christ Jesus,
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
6who, existing in the form of God, didn’t consider equality with God a thing to be grasped,
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
7but emptied himself, taking the form of a servant, being made in the likeness of men.
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
8And being found in human form, he humbled himself, becoming obedient to the point of death, yes, the death of the cross.
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
9Therefore God also highly exalted him, and gave to him the name which is above every name,
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
10that at the name of Jesus every knee should bow, of those in heaven, those on earth, and those under the earth,
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
11and that every tongue should confess that Jesus Christ is Lord, to the glory of God the Father.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
12So then, my beloved, even as you have always obeyed, not only in my presence, but now much more in my absence, work out your own salvation with fear and trembling.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
13For it is God who works in you both to will and to work for his good pleasure.
14Све чините без вике и премишљања.
14Do all things without complaining and arguing,
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
15that you may become blameless and harmless, children of God without defect in the middle of a crooked and perverse generation, among whom you are seen as lights in the world,
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
16holding up the word of life, that I may have something to boast in the day of Christ that I didn’t run in vain nor labor in vain.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
17Yes, and if I am poured out on the sacrifice and service of your faith, I am glad and rejoice with you all.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
18In the same way, you also should be glad and rejoice with me.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
19But I hope in the Lord Jesus to send Timothy to you soon, that I also may be cheered up when I know how you are doing.
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
20For I have no one else like-minded, who will truly care about you.
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
21For they all seek their own, not the things of Jesus Christ.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
22But you know that he has proved himself. As a child serves a father, so he served with me in furtherance of the Good News.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
23Therefore I hope to send him at once, as soon as I see how it will go with me.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
24But I trust in the Lord that I myself also will come shortly.
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
25But I thought it necessary to send to you Epaphroditus, my brother, fellow worker, fellow soldier, and your apostle and servant of my need,
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
26since he longed for you all, and was very troubled because you had heard that he was sick.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
27For indeed he was sick nearly to death, but God had mercy on him, and not on him only, but on me also, that I might not have sorrow on sorrow.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
28I have sent him therefore the more diligently, that when you see him again, you may rejoice, and that I may be the less sorrowful.
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
29Receive him therefore in the Lord with all joy, and hold such people in honor,
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
30because for the work of Christ he came near to death, risking his life to supply that which was lacking in your service toward me.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.