Филибљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
1Si qua ergo consolatio in Christo, si quod solatium caritatis, si qua societas spiritus, si qua viscera miserationis:
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2implete gaudium meum ut idem sapiatis, eamdem caritatem habentes, unanimes, idipsum sentientes,
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
3nihil per contentionem, neque per inanem gloriam: sed in humilitate superiores sibi invicem arbitrantes,
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
4non quæ sua sunt singuli considerantes, sed ea quæ aliorum.
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
5Hoc enim sentite in vobis, quod et in Christo Jesu:
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
6qui cum in forma Dei esset, non rapinam arbitratus est esse se æqualem Deo:
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
7sed semetipsum exinanivit, formam servi accipiens, in similitudinem hominum factus, et habitu inventus ut homo.
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
8Humiliavit semetipsum factus obediens usque ad mortem, mortem autem crucis.
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
9Propter quod et Deus exaltavit illum, et donavit illi nomen, quod est super omne nomen:
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
10ut in nomine Jesu omne genu flectatur cælestium, terrestrium et infernorum,
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
11et omnis lingua confiteatur, quia Dominus Jesus Christus in gloria est Dei Patris.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
12Itaque carissimi mei (sicut semper obedistis), non ut in præsentia mei tantum, sed multo magis nunc in absentia mea, cum metu et tremore vestram salutem operamini.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
13Deus est enim, qui operatur in vobis et velle, et perficere pro bona voluntate.
14Све чините без вике и премишљања.
14Omnia autem facite sine murmurationibus et hæsitationibus:
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
15ut sitis sine querela, et simplices filii Dei, sine reprehensione in medio nationis pravæ et perversæ: inter quos lucetis sicut luminaria in mundo,
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
16verbum vitæ continentes ad gloriam meam in die Christi, quia non in vacuum cucurri, neque in vacuum laboravi.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
17Sed et si immolor supra sacrificium, et obsequium fidei vestræ, gaudeo, et congratulor omnibus vobis.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
18Idipsum autem et vos gaudete, et congratulamini mihi.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
19Spero autem in Domino Jesu, Timotheum me cito mittere ad vos: ut et ego bono animo sim, cognitis quæ circa vos sunt.
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
20Neminem enim habeo tam unanimem, qui sincera affectione pro vobis sollicitus sit.
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
21Omnes enim quæ sua sunt quærunt, non quæ sunt Jesu Christi.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
22Experimentum autem ejus cognoscite, quia sicut patri filius, mecum servivit in Evangelio.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
23Hunc igitur spero me mittere ad vos, mox ut videro quæ circa me sunt.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
24Confido autem in Domino quoniam et ipse veniam ad vos cito.
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
25Necessarium autem existimavi Epaphroditum fratrem, et cooperatorem, et commilitonem meum, vestrum autem apostolum, et ministrum necessitatis meæ, mittere ad vos:
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
26quoniam quidem omnes vos desiderabat: et mœstus erat, propterea quod audieratis illum infirmatum.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
27Nam et infirmatus est usque ad mortem: sed Deus misertus est ejus: non solum autem ejus, verum etiam et mei, ne tristitiam super tristitiam haberem.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
28Festinantius ergo misi illum, ut viso eo iterum gaudeatis, et ego sine tristitia sim.
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
29Excipite itaque illum cum omni gaudio in Domino, et ejusmodi cum honore habetote;
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
30quoniam propter opus Christi usque ad mortem accessit, tradens animam suam ut impleret id quod ex vobis deerat erga meum obsequium.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.