Филибљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
1Therefore if you have any encouragement in Christ, if any comfort from His love, if any fellowship with the Spirit, if any affection and compassion,
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
2then make my joy complete by being like-minded, having the same love, being united in spirit and purpose.
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
3Do nothing out of selfish ambition or empty pride, but in humility consider others more important than yourselves.
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
4Each of you should look not only to your own interests, but also to the interests of others.
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
5Let this mind be in you which was also in Christ Jesus:
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
6Who, existing in the form of God, did not consider equality with God something to be grasped,
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
7but emptied Himself, taking the form of a servant, being made in human likeness.
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
8And being found in appearance as a man, He humbled Himself and became obedient to death— even death on a cross.
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
9Therefore God exalted Him to the highest place and gave Him the name above all names,
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
10that at the name of Jesus every knee should bow, in heaven and on earth and under the earth,
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
11and every tongue confess that Jesus Christ is Lord, to the glory of God the Father.
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
12Therefore, my beloved, just as you have always obeyed, not only in my presence, but now even more in my absence, continue to work out your salvation with fear and trembling.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
13For it is God who works in you to will and to act on behalf of His good purpose.
14Све чините без вике и премишљања.
14Do everything without complaining or arguing,
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
15so that you may be blameless and pure, children of God without fault in a crooked and perverse generation, in which you shine as lights in the world
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
16as you hold forth the word of life, in order that I may boast on the day of Christ that I did not run or labor in vain.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
17But even if I am being poured out like a drink offering on the sacrifice and service of your faith, I am glad and rejoice with all of you.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
18So you too should be glad and rejoice with me.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
19Now I hope in the Lord Jesus to send Timothy to you soon, that I also may be cheered when I learn how you are doing.
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
20I have nobody else like him who will genuinely care for your needs.
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
21For all the others look after their own interests, not those of Jesus Christ.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
22But you know Timothy’s proven worth, that as a child with his father he has served with me to advance the gospel.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
23So I hope to send him as soon as I see what happens with me.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
24And I trust in the Lord that I myself will come soon.
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
25But I thought it necessary to send back to you Epaphroditus, my brother, fellow worker, and fellow soldier, who is also your messenger and minister to my needs.
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
26For he has been longing for all of you and is distressed because you heard he was ill.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
27He was sick indeed, nearly unto death. But God had mercy on him, and not only on him but also on me, to spare me sorrow upon sorrow.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
28Therefore I am all the more eager to send him, so that when you see him again you may rejoice, and I may be less anxious.
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
29Welcome him in the Lord with great joy, and honor men like him,
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
30because he nearly died for the work of Christ, risking his life to make up for your deficit of service to me.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.