Маттея 13
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Тогож дня вийшов Ісус із господи, та й сїв край моря.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2І зібралось до Него багато народу, так що Він увійшов у човен, та й сїв; а ввесь народ стояв на березї.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3І промовляв до него багато приповістями, глаголючи: Ото вийшов сїяч сїяти;
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4і як він сїяв, инше впало край шляху, й прилетїло птаство, та й повизбирувало його.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Инше ж упало на каменистому, де не мало землї багато, й зараз посходило, бо не мало глибокої землї;
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6як же зійшло сонце, то й повяло воно, а, не мавши кореня, посохло.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7А инше попадало між тернину, й тернина, розвившись, поглушила його.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Инше ж упало на добру землю, і дало овощ, одно в сотеро, друге в шісьдесятеро, инше ж у трийцятеро.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Хто має уші слухати, нехай слухає.
9Ко има уши да чује нека чује.
10І, приступивши ученики, казали до Него: На що ти глаголеш до них приповістями?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Він же, озвавшись, рече до них: Вам дано знати тайни царства небесного, їм же не дано.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Хто бо має, тому дасть ся, й надто мати ме; а хто не має, в того візьметь ся й те, що має.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Тим я глаголю до них приповістями: бо, дивлячись, не бачять, і слухаючи, не чують, анї розуміють.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14І справджуєть ся на них пророцтво Ісаїї, що глаголе: Слухом слухати мете, та й не зрозумієте, й, дивлячись, бачити мете, та й не постережете.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Затвердїло бо серце народу сього, й ушима тяжко чують, й очі свої вони заплющили, щоб инколи не побачити очима, й не почути ушима, й не зрозуміти серцем, і не навернутись, щоб сцїлив я їх.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Ваші ж очі блаженні, бо бачять, і уші ваші, бо чують.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Істино бо глаголю вам: Що многі пророки й праведники бажали бачити, що ви бачите, та й не бачили; й чути, що ви чуєте, та й не чули.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Оце ж послухайте приповістї про сїяча.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19Коли хто чує слово царства, й не зрозуміє, приходить лукавий, та й хапає, що посїяно у него в серцї. Се — засїяний край шляху.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20А засїяний на каменистому, се той, що чує слово, й зараз приймає його з радостю:
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21тільки же не має він кореня в собі, він до часу; як настане горе або гоненнє за слово, зараз блазнить ся.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22А засїяний в тернинї, се той, що чує слово, та журба віку сього і омана богацтва глушить слово, й робить ся безʼовочним.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Засїяний же на добрій землї, се той, що чує слово й розуміє, й дає овощ; і родить одно в сотеро, друге в шістьдесятеро, инше ж у трийцятеро.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Ще иншу приповість подав їм, глаголючи: Уподобилось царство небесне чоловікові, що сїє добре насїннє на ниві своїй;
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25як же люде спали, прийшов ворог його, й насїяв куколю між пшеницю, та й пійшов.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Як же зійшов засїв, та принїс овощ, показавсь тодї й кукіль.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27І прийшли слуги господаря того, та й кажуть йому: Пане, хиба ти не добре насїннє сїяв на твоїй ниві? Звідкіля ж узяв ся кукіль?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Він же рече їм: Се зробив чоловік ворог. Слуги ж сказали йому: Чи хочеш, щоб ми пійшли та випололи його?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Він же рече: Нї, щоб виполюючи кукіль, разом з ним і пшеницї не повиривали.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Нехай ростуть обоє до жнив, а в жнива я скажу женцям: Зберіть перш кукіль та повяжіть у снопи, щоб спалити, а пшеницю зложіть у клунї в мене.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Иншу приповість подав їм, глаголючи: Царство небесне подібне зерну горчицї, що, взявши чоловік, посїяв на ниві своїй.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32Найдрібнїще воно між усяким насїннєм; як же виросте, то стане найбуйнїщим між яриною, і зробить ся деревом, так що птаство небесне прилїтає кублитись між гіллєм його.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Иншу приповість сказав їм, глаголючи: Царство небесне подібне квасу, що жінка візьме та й рощинить ним три мірки борошна (муки), поки все вкисне.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Все це говорив Ісус людям приповістями, а без приповістей не говорив їм:
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35щоб справдилось, що сказав пророк, глаголючи: Одкрию в приповістях уста мої, промовлю втаєне від настання сьвіта.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Тодї одіслав Ісус людей та й пійшов до дому; і приступили до Него ученики Його, говорячи: Виясни нам приповість про кукіль на ниві.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Він же, озвавшись, рече їм: Сїючий добре насїннє, се Син чоловічий;
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38а нива, се сьвіт; добре ж насїнне, се сини царства; а кукіль, се сини лукавого;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39ворог, що всїяв його, се диявол; жнива, се конець сьвіта; а женцї, се ангели.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Оце ж, як той кукіль збираєть ся та палить ся огнем, так буде при кінцї сьвіта сього:
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Пошле Син чоловічий ангели свої, й позбирають вони з царства Його все, що блазнить, і всїх, що роблять беззаконнє,
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42та й повкидають їх ув огняну піч: там буде плач і скреготаннє зубів.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Тодї праведні сияти муть, як сонце в царстві Отця свого. Хто має уші слухати, нехай слухає.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Знов, царство небесне подібне скарбу, закопаному на ниві: що, знайшовши його чоловік, приховав, і, радїючи, йде та й продає все, що має, та й купує ту ниву.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Знов, царство небесне подібне чоловікові купцеві, що шукає добрих перел;
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46і знайшовши він одну перлу дорогоцїнну, пійшов та й продав усе, що мав, та й купив її.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Знов, царство небесне подібне неводові, що закинуто в море, й що зайняв усячини;
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48як же став повен, то витягли його на беріг, і посїдавши, вибрали, що добре, у посуд, а що погане, те геть повикидали.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Так буде й при кінцї сьвіту: вийдуть ангели, та й повідлучають лихих зміж праведних,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50та й повкидають їх ув огняну піч: там буде плач і скреготаннє зубів.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51І рече Ісус до них: Чи зрозуміли це все? Кажуть вони Йому: Так, Господи.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Він же рече їм: Тим же то кожен письменник, навчений про царство небесне, подібен чоловікові господареві, що виносить із свого скарбу нове й старе.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53І сталось, як скінчив Ісус оцї приповістї, пійшов ізвідтіля.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54І, прийшовши у свою країну, навчав їх у школї їх, так що вони дивувались і казали: Звідкіля в Сього така премудрість і сила?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55Хиба Він не син теслї? хиба не Його мати зветь ся Мария? а брати Його Яков, та Йосій, та Симон, та Юда?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56хиба не Його сестри між нами? Звідкіля ж се все в Него?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57І поблазнились Ним. Ісус же рече до них: Не є пророк без чести, хиба що в своїй отчинї та в своїй домівцї.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58І не зробив там многих чудес через недовірство їх.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.