Mattheum 13
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In illo die exiens Jesus de domo, sedebat secus mare.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Et congregatæ sunt ad eum turbæ multæ, ita ut naviculam ascendens sederet: et omnis turba stabat in littore,
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3et locutus est eis multa in parabolis, dicens: Ecce exiit qui seminat, seminare.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4Et dum seminat, quædam ceciderunt secus viam, et venerunt volucres cæli, et comederunt ea.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Alia autem ceciderunt in petrosa, ubi non habebant terram multam: et continuo exorta sunt, quia non habebant altitudinem terræ:
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6sole autem orto æstuaverunt; et quia non habebant radicem, aruerunt.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Alia autem ceciderunt in spinas: et creverunt spinæ, et suffocaverunt ea.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Alia autem ceciderunt in terram bonam: et dabant fructum, aliud centesimum, aliud sexagesimum, aliud trigesimum.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Qui habet aures audiendi, audiat.
9Ко има уши да чује нека чује.
10Et accedentes discipuli dixerunt ei: Quare in parabolis loqueris eis?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Qui respondens, ait illis: Quia vobis datum est nosse mysteria regni cælorum: illis autem non est datum.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Qui enim habet, dabitur ei, et abundabit: qui autem non habet, et quod habet auferetur ab eo.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Ideo in parabolis loquor eis: quia videntes non vident, et audientes non audiunt, neque intelligunt.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14Et adimpletur in eis prophetia Isaiæ, dicentis: [Auditu audietis, et non intelligetis: et videntes videbitis, et non videbitis.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Incrassatum est enim cor populi hujus, et auribus graviter audierunt, et oculos suos clauserunt: nequando videant oculis, et auribus audiant, et corde intelligant, et convertantur, et sanem eos.]
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Vestri autem beati oculi quia vident, et aures vestræ quia audiunt.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Amen quippe dico vobis, quia multi prophetæ et justi cupierunt videre quæ videtis, et non viderunt: et audire quæ auditis, et non audierunt.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Vos ergo audite parabolam seminantis.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19Omnis qui audit verbum regni, et non intelligit, venit malus, et rapit quod seminatum est in corde ejus: hic est qui secus viam seminatus est.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20Qui autem super petrosa seminatus est, hic est qui verbum audit, et continuo cum gaudio accipit illud:
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21non habet autem in se radicem, sed est temporalis: facta autem tribulatione et persecutione propter verbum, continuo scandalizatur.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22Qui autem seminatus est in spinis, hic est qui verbum audit, et sollicitudo sæculi istius, et fallacia divitiarum suffocat verbum, et sine fructu efficitur.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Qui vero in terram bonam seminatus est, hic est qui audit verbum, et intelligit, et fructum affert, et facit aliud quidem centesimum, aliud autem sexagesimum, aliud vero trigesimum.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Aliam parabolam proposuit illis, dicens: Simile factum est regnum cælorum homini, qui seminavit bonum semen in agro suo:
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25cum autem dormirent homines, venit inimicus ejus, et superseminavit zizania in medio tritici, et abiit.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Cum autem crevisset herba, et fructum fecisset, tunc apparuerunt et zizania.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Accedentes autem servi patrisfamilias, dixerunt ei: Domine, nonne bonum semen seminasti in agro tuo? unde ergo habet zizania?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Et ait illis: Inimicus homo hoc fecit. Servi autem dixerunt ei: Vis, imus, et colligimus ea?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Et ait: Non: ne forte colligentes zizania, eradicetis simul cum eis et triticum.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Sinite utraque crescere usque ad messem, et in tempore messis dicam messoribus: Colligite primum zizania, et alligate ea in fasciculos ad comburendum: triticum autem congregate in horreum meum.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Aliam parabolam proposuit eis dicens: Simile est regnum cælorum grano sinapis, quod accipiens homo seminavit in agro suo:
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32quod minimum quidem est omnibus seminibus: cum autem creverit, majus est omnibus oleribus, et fit arbor, ita ut volucres cæli veniant, et habitent in ramis ejus.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Aliam parabolam locutus est eis: Simile est regnum cælorum fermento, quod acceptum mulier abscondit in farinæ satis tribus, donec fermentatum est totum.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Hæc omnia locutus est Jesus in parabolis ad turbas: et sine parabolis non loquebatur eis:
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35ut impleretur quod dictum erat per prophetam dicentem: Aperiam in parabolis os meum; eructabo abscondita a constitutione mundi.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Tunc, dimissis turbis, venit in domum: et accesserunt ad eum discipuli ejus, dicentes: Edissere nobis parabolam zizaniorum agri.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Qui respondens ait illis: Qui seminat bonum semen, est Filius hominis.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38Ager autem est mundus. Bonum vero semen, hi sunt filii regnum. Zizania autem, filii sunt nequam.
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39Inimicus autem, qui seminavit ea, est diabolus. Messis vero, consummatio sæculi est. Messores autem, angeli sunt.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Sicut ergo colliguntur zizania, et igni comburuntur: sic erit in consummatione sæculi.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Mittet Filius hominis angelos suos, et colligent de regno ejus omnia scandala, et eos qui faciunt iniquitatem:
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42et mittent eos in caminum ignis. Ibi erit fletus et stridor dentium.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Tunc justi fulgebunt sicut sol in regno Patris eorum. Qui habet aures audiendi, audiat.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Simile est regnum cælorum thesauro abscondito in agro: quem qui invenit homo, abscondit, et præ gaudio illius vadit, et vendit universa quæ habet, et emit agrum illum.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Iterum simile est regnum cælorum homini negotiatori, quærenti bonas margaritas.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46Inventa autem una pretiosa margarita, abiit, et vendidit omnia quæ habuit, et emit eam.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Iterum simile est regnum cælorum sagenæ missæ in mare, et ex omni genere piscium congreganti.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48Quam, cum impleta esset, educentes, et secus littus sedentes, elegerunt bonis in vasa, malos autem foras miserunt.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Sic erit in consummatione sæculi: exibunt angeli, et separabunt malos de medio justorum,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50et mittent eos in caminum ignis: ibi erit fletus, et stridor dentium.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Intellexistis hæc omnia? Dicunt ei: Etiam.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Ait illis: Ideo omnis scriba doctus in regno cælorum, similis est homini patrifamilias, qui profert de thesauro suo nova et vetera.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53Et factum est, cum consummasset Jesus parabolas istas, transiit inde.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54Et veniens in patriam suam, docebat eos in synagogis eorum, ita ut mirarentur, et dicerent: Unde huic sapientia hæc, et virtutes?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55Nonne hic est fabri filius? nonne mater ejus dicitur Maria, et fratres ejus, Jacobus, et Joseph, et Simon, et Judas?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56et sorores ejus, nonne omnes apud nos sunt? unde ergo huic omnia ista?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57Et scandalizabantur in eo. Jesus autem dixit eis: Non est propheta sine honore, nisi in patria sua, et in domo sua.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Et non fecit ibi virtutes multas propter incredulitatem illorum.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.