Matthieu 13
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ce même jour, Jésus sortit de la maison, et s’assit au bord de la mer.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Une grande foule s’étant assemblée auprès de lui, il monta dans une barque, et il s’assit. Toute la foule se tenait sur le rivage.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3Il leur parla en paraboles sur beaucoup de choses, et il dit:
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4Un semeur sortit pour semer. Comme il semait, une partie de la semence tomba le long du chemin: les oiseaux vinrent, et la mangèrent.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Une autre partie tomba dans les endroits pierreux, où elle n’avait pas beaucoup de terre: elle leva aussitôt, parce qu’elle ne trouva pas un sol profond;
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6mais, quand le soleil parut, elle fut brûlée et sécha, faute de racines.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Une autre partie tomba parmi les épines: les épines montèrent, et l’étouffèrent.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Une autre partie tomba dans la bonne terre: elle donna du fruit, un grain cent, un autre soixante, un autre trente.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Que celui qui a des oreilles pour entendre entende.
9Ко има уши да чује нека чује.
10Les disciples s’approchèrent, et lui dirent: Pourquoi leur parles-tu en paraboles?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Jésus leur répondit: Parce qu’il vous a été donné de connaître les mystères du royaume des cieux, et que cela ne leur a pas été donné.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Car on donnera à celui qui a, et il sera dans l’abondance, mais à celui qui n’a pas on ôtera même ce qu’il a.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13C’est pourquoi je leur parle en paraboles, parce qu’en voyant ils ne voient point, et qu’en entendant ils n’entendent ni ne comprennent.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14Et pour eux s’accomplit cette prophétie d’Ésaïe: Vous entendrez de vos oreilles, et vous ne comprendrez point; Vous regarderez de vos yeux, et vous ne verrez point.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Car le cœur de ce peuple est devenu insensible; Ils ont endurci leurs oreilles, et ils ont fermé leurs yeux, De peur qu’ils ne voient de leurs yeux, qu’ils n’entendent de leurs oreilles, Qu’ils ne comprennent de leur cœur, Qu’ils ne se convertissent, et que je ne les guérisse.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Mais heureux sont vos yeux, parce qu’ils voient, et vos oreilles, parce qu’elles entendent!
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Je vous le dis en vérité, beaucoup de prophètes et de justes ont désiré voir ce que vous voyez, et ne l’ont pas vu, entendre ce que vous entendez, et ne l’ont pas entendu.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Vous donc, écoutez ce que signifie la parabole du semeur.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19Lorsqu’un homme écoute la parole du royaume et ne la comprend pas, le malin vient et enlève ce qui a été semé dans son cœur: cet homme est celui qui a reçu la semence le long du chemin.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20Celui qui a reçu la semence dans les endroits pierreux, c’est celui qui entend la parole et la reçoit aussitôt avec joie;
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21mais il n’a pas de racines en lui-même, il manque de persistance, et, dès que survient une tribulation ou une persécution à cause de la parole, il y trouve une occasion de chute.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22Celui qui a reçu la semence parmi les épines, c’est celui qui entend la parole, mais en qui les soucis du siècle et la séduction des richesses étouffent cette parole, et la rendent infructueuse.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Celui qui a reçu la semence dans la bonne terre, c’est celui qui entend la parole et la comprend; il porte du fruit, et un grain en donne cent, un autre soixante, un autre trente.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Il leur proposa une autre parabole, et il dit: Le royaume des cieux est semblable à un homme qui a semé une bonne semence dans son champ.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25Mais, pendant que les gens dormaient, son ennemi vint, sema de l’ivraie parmi le blé, et s’en alla.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Lorsque l’herbe eut poussé et donné du fruit, l’ivraie parut aussi.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Les serviteurs du maître de la maison vinrent lui dire: Seigneur, n’as-tu pas semé une bonne semence dans ton champ? D’où vient donc qu’il y a de l’ivraie?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Il leur répondit: C’est un ennemi qui a fait cela. Et les serviteurs lui dirent: Veux-tu que nous allions l’arracher?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Non, dit-il, de peur qu’en arrachant l’ivraie, vous ne déraciniez en même temps le blé.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Laissez croître ensemble l’un et l’autre jusqu’à la moisson, et, à l’époque de la moisson, je dirai aux moissonneurs: Arrachez d’abord l’ivraie, et liez-la en gerbes pour la brûler, mais amassez le blé dans mon grenier.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Il leur proposa une autre parabole, et il dit: Le royaume des cieux est semblable à un grain de sénevé qu’un homme a pris et semé dans son champ.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32C’est la plus petite de toutes les semences; mais, quand il a poussé, il est plus grand que les légumes et devient un arbre, de sorte que les oiseaux du ciel viennent habiter dans ses branches.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Il leur dit cette autre parabole: Le royaume des cieux est semblable à du levain qu’une femme a pris et mis dans trois mesures de farine, jusqu’à ce que la pâte soit toute levée.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Jésus dit à la foule toutes ces choses en paraboles, et il ne lui parlait point sans parabole,
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35afin que s’accomplît ce qui avait été annoncé par le prophète: J’ouvrirai ma bouche en paraboles, Je publierai des choses cachées depuis la création du monde.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Alors il renvoya la foule, et entra dans la maison. Ses disciples s’approchèrent de lui, et dirent: Explique-nous la parabole de l’ivraie du champ.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Il répondit: Celui qui sème la bonne semence, c’est le Fils de l’homme;
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38le champ, c’est le monde; la bonne semence, ce sont les fils du royaume; l’ivraie, ce sont les fils du malin;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39l’ennemi qui l’a semée, c’est le diable; la moisson, c’est la fin du monde; les moissonneurs, ce sont les anges.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Or, comme on arrache l’ivraie et qu’on la jette au feu, il en sera de même à la fin du monde.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Le Fils de l’homme enverra ses anges, qui arracheront de son royaume tous les scandales et ceux qui commettent l’iniquité:
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42et ils les jetteront dans la fournaise ardente, où il y aura des pleurs et des grincements de dents.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Alors les justes resplendiront comme le soleil dans le royaume de leur Père. Que celui qui a des oreilles pour entendre entende.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Le royaume des cieux est encore semblable à un trésor caché dans un champ. L’homme qui l’a trouvé le cache; et, dans sa joie, il va vendre tout ce qu’il a, et achète ce champ.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Le royaume des cieux est encore semblable à un marchand qui cherche de belles perles.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46Il a trouvé une perle de grand prix; et il est allé vendre tout ce qu’il avait, et l’a achetée.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Le royaume des cieux est encore semblable à un filet jeté dans la mer et ramassant des poissons de toute espèce.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48Quand il est rempli, les pêcheurs le tirent; et, après s’être assis sur le rivage, ils mettent dans des vases ce qui est bon, et ils jettent ce qui est mauvais.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Il en sera de même à la fin du monde. Les anges viendront séparer les méchants d’avec les justes,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50et ils les jetteront dans la fournaise ardente, où il y aura des pleurs et des grincements de dents.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Avez-vous compris toutes ces choses? Oui, répondirent-ils.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Et il leur dit: C’est pourquoi, tout scribe instruit de ce qui regarde le royaume des cieux est semblable à un maître de maison qui tire de son trésor des choses nouvelles et des choses anciennes.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53Lorsque Jésus eut achevé ces paraboles, il partit de là.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54S’étant rendu dans sa patrie, il enseignait dans la synagogue, de sorte que ceux qui l’entendirent étaient étonnés et disaient: D’où lui viennent cette sagesse et ces miracles?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55N’est-ce pas le fils du charpentier? N’est-ce pas Marie qui est sa mère? Jacques, Joseph, Simon et Jude, ne sont-ils pas ses frères?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56et ses sœurs ne sont-elles pas toutes parmi nous? D’où lui viennent donc toutes ces choses?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57Et il était pour eux une occasion de chute. Mais Jésus leur dit: Un prophète n’est méprisé que dans sa patrie et dans sa maison.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Et il ne fit pas beaucoup de miracles dans ce lieu, à cause de leur incrédulité.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.