Евангелие от Матфея 13
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Выйдя же в день тот из дома, Иисус сел у моря.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2И собралось к Нему множество народа, так что Он вошел в лодку и сел; а весь народ стоял на берегу.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3И поучал их много притчами, говоря: вот, вышел сеятель сеять;
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4и когда он сеял, иное упало при дороге, и налетели птицы и поклевали то;
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5иное упало на места каменистые, где немного было земли, и скоро взошло, потому что земля была неглубока.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6Когда же взошло солнце, увяло и, как не имело корня, засохло;
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7иное упало в терние, и выросло терние и заглушило его;
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8иное упало на добрую землю и принесло плод: одно во сто крат, а другое в шестьдесят, иное же в тридцать.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Кто имеет уши слышать, да слышит!
9Ко има уши да чује нека чује.
10И, приступив, ученики сказали Ему: для чего притчами говоришь им?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Он сказал им в ответ: для того, что вам дано знать тайны Царствия Небесного, а им не дано,
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12ибо кто имеет, тому дано будет и приумножится, а кто не имеет, у того отнимется и то, что имеет;
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13потому говорю им притчами, что они видя не видят, и слыша не слышат, и не разумеют;
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14и сбывается над ними пророчество Исаии, которое говорит: слухом услышите - и не уразумеете, и глазами смотреть будете - и не увидите,
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15ибо огрубело сердце людей сих и ушами с трудом слышат, и глаза свои сомкнули, да не увидят глазами и не услышат ушами, и не уразумеют сердцем, и да не обратятся, чтобы Я исцелил их.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Ваши же блаженны очи, что видят, и уши ваши, что слышат,
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17ибо истинно говорю вам, что многие пророки и праведники желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Вы же выслушайте значение притчи о сеятеле:
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19ко всякому, слушающему слово о Царствии и не разумеющему, приходит лукавый и похищает посеянное в сердце его - вот кого означает посеянное при дороге.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20А посеянное на каменистых местах означает того, кто слышит слово и тотчас с радостью принимает его;
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21но не имеет в себе корня и непостоянен: когда настанет скорбь или гонение за слово, тотчас соблазняется.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22А посеянное в тернии означает того, кто слышит слово, но забота века сего и обольщение богатства заглушает слово, и оно бывает бесплодно.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Посеянное же на доброй земле означает слышащего слово и разумеющего, который и бывает плодоносен, так что иной приносит плод во сто крат, иной в шестьдесят, а иной в тридцать.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Другую притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно человеку, посеявшему доброе семя на поле своем;
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25когда же люди спали, пришел враг его и посеял между пшеницею плевелы и ушел;
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26когда взошла зелень и показался плод, тогда явились и плевелы.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Придя же, рабы домовладыки сказали ему: господин! не доброе ли семя сеял ты на поле твоем? откуда же на нем плевелы?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Он же сказал им: враг человека сделал это. А рабы сказали ему: хочешь ли, мы пойдем, выберем их?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Но он сказал: нет, - чтобы, выбирая плевелы, вы не выдергали вместе с ними пшеницы,
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30оставьте расти вместе то и другое до жатвы; и во время жатвы я скажу жнецам: соберите прежде плевелы и свяжите их в снопы, чтобы сжечь их, а пшеницу уберите в житницу мою.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Иную притчу предложил Он им, говоря: Царство Небесное подобно зерну горчичному, которое человек взял и посеял на поле своем,
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32которое, хотя меньше всех семян, но, когда вырастет, бывает больше всех злаков и становится деревом, так что прилетают птицы небесные и укрываются в ветвях его.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Иную притчу сказал Он им: Царство Небесное подобно закваске, которую женщина, взяв, положила в три меры муки, доколе не вскисло все.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Все сие Иисус говорил народу притчами, и без притчи не говорил им,
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35да сбудется реченное через пророка, который говорит: отверзу в притчах уста Мои; изреку сокровенное от создания мира.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Тогда Иисус, отпустив народ, вошел в дом. И, приступив к Нему, ученики Его сказали: изъясни нам притчу о плевелах на поле.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Он же сказал им в ответ: сеющий доброе семя есть Сын Человеческий;
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38поле есть мир; доброе семя - это сыны Царствия, а плевелы - сыны лукавого;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39враг, посеявший их, есть диавол; жатва есть кончина века, а жнецы суть Ангелы.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Посему как собирают плевелы и огнем сжигают, так будет при кончине века сего:
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41пошлет Сын Человеческий Ангелов Своих, и соберут из Царства Его все соблазны и делающих беззаконие,
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42и ввергнут их в печь огненную; там будет плач и скрежет зубов;
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43тогда праведники воссияют, как солнце, в Царстве Отца их. Кто имеет уши слышать, да слышит!
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Еще подобно Царство Небесное сокровищу, скрытому на поле, которое, найдя, человек утаил, и от радости о нем идет и продает все, что имеет, и покупает поле то.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Еще подобно Царство Небесное купцу, ищущему хороших жемчужин,
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46который, найдя одну драгоценную жемчужину, пошел и продал все, что имел, и купил ее.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Еще подобно Царство Небесное неводу, закинутому в море и захватившему рыб всякого рода,
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48который, когда наполнился, вытащили на берег и, сев, хорошее собрали в сосуды, а худое выбросили вон.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Так будет при кончине века: изыдут Ангелы, и отделят злых из среды праведных,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50и ввергнут их в печь огненную: там будет плач и скрежет зубов.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51И спросил их Иисус: поняли ли вы все это? Они говорят Ему: так, Господи!
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Он же сказал им: поэтому всякий книжник, наученный Царству Небесному, подобен хозяину, который выносит из сокровищницы своей новое и старое.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53И, когда окончил Иисус притчи сии, пошел оттуда.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54И, придя в отечество Свое, учил их в синагоге их, так что они изумлялись и говорили: откуда у Него такая премудрость и силы?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55не плотников ли Он сын? не Его ли Мать называется Мария, и братья Его Иаков, и Иосий, и Симон, и Иуда?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56и сестры Его не все ли между нами? откуда же у Него все это?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57И соблазнялись о Нем. Иисус же сказал им: не бывает пророк без чести, разве только в отечестве своем и в доме своем.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58И не совершил там многих чудес по неверию их.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.