Mataio 13
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I A la la, hele aku la o Ieau iwaho o ka hale, a noho iho la ia ma kapa o ka loko.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2He nui loa ka poe kanaka i akoakoa mai io na la, ee aku la ia maluna o kekahi moku, noho iho la; a ku nui mai la ua poe kanaka la mauka.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3Ao mai la oia ia lakou i kela mea keia mea ma na olelonane, i ka i ana mai, Aia hoi, hele aku la kekahi kanaka lulu hua e lulu.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4A i kana lulu ana, helelei iho la kekahi ma kapa alanui, lele mai la na manu, a pau ae la ia i ke kikoa.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Aka helelei iho la kekahi ma kahi hapapa, aohe nui o ka lepo; kupu wawe ae la ia no ka papau o ka lepo.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6A puka mai ka la, mae iho la ia, maloo aku la no ke aa ole.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Aka helelei iho la kakahi ma kahi kakalaioa, kupu ae la ke kakalaioa a kahihi aku la ia mea.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Aka helelei iho la hoi kekahi ma ka lepo maikai, a hua mai la i ka hua, he pahaneri ka kekahi, he pakanaono ka kekahi, a he pakanakolu ka kekahi.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9O ka mea pepeiao lohe la, e hoolohe ia.
9Ко има уши да чује нека чује.
10Hele mai la kana poe haumana, ninau aku la ia ia, No ke aha la oe e olelo mai ai ia lakou ma na olelonane?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Olelo mai la oia ia lakou, i mai la, No ka mea, ua haawiia aku ia oukou e ike i na mea pohihihi o ke aupuni o ka lani, aole nae i haawiia'ku ia lakou.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12O ka mea ua loaa, e haawi hou ia'ku nana a mahuahua; aka, o ka mea ua loaa ole, e laweia'ku kana mai ona aku la.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Nolaila ka'u e olelo aku nei ia lakou ma na olelonane; no ka mea, i ka nana ana, aole lakou i ike; a i ka lohe ana, aole lakou i hoolohe, aole hoi i hoomaopopo.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14A i ko ai ka wanana a Isaia ia lakou, i ka i ana, I ka lohe ana, e lohe auanei oukou, aole nae e hoomaopopo; a i ka nana ana, e nana auanei oukou, aole nae e ike.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15No ka mea, ua palaka ka naau o keia poe kanaka, ua hookuli lakou i ko lakou mau pepeiao, ua hoopaa hoi i ko lakou mau maka; o ike auanei ko lakou mau maka, o lohe hoi ko lakou mau pepeiao, o manao hoi ko lakou naau, o huli mai lakou, a hoola aku au ia lakou.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Pomaikai ko oukou mau maka, no ka mea, ua ike: a me ko oukou mau pepeiao, ua lohe.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17He oiaio ka'u e olelo aku nei ia oukou, He nui na kaula a me na kanaka pono i ake e ike i na mea a oukou e ike nei, aole nae lakou i ike; a e lohe hoi i na mea a oukou e lohe nei, aole nae i lohe.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18E hoolohe oukou i ke ano o ka olelonane no ke kanaka luluhua.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19O kela mea keia mea lohe i ka olelo no ke aupnui me ka hoomaopopo ole: alaila, hele mai no ka mea ino, a kaili aku ia i ka mea i luluia iloko o kona naau. Oia ka mea i luluia ma kapa alanui.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20O ka mea i luluia ma kahi hapapa, oia ka mea i lohe i ka olelo, a hopu koke iho la ia me ka olioli.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21Aole nae he aa iloko ona, nolaila ua pokole kona kupaa ana; a hiki mai ka pilikia a me ka hoino no ka olelo, alaila haule koke iho la ia.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22O ka mea i luluia ma kahi kakalaioa, oia ka mea i lohe i ka olelo; a na ka manao ana i na mea o keia ao, a me ka hoopunipuni ana o ka waiwai e kinai iho ka olelo, a lilo ia i mea hua ole.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23A o ka mea i luluia ma kahi lepo maikai, oia ka mea i lohe i ka olelo me ka hoomaopopo; a hua mai i ka hua he pahaneri ka kekahi, he pakanaono ka kekahi, a he pakanakolu ka kekahi
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Hai mai la oia i kekahi olelonane hou ia lakou, i mai la, Ua hoohalikeia ke aupuni o ka lani me kekahi kanaka nana i lulu iho i ka hua maikai ma kana mahinaai.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25A i ka wa i hiamoe ai na kanaka, hele mai la kona enemi, a lulu iho la i ka zizania iloko pu me ka palaoa, a hoi aku la.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26A kupu mai ke kino, a opuu ae la, alaila ikea iho la ka zizania.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Hele mai la na kauwa a ua mea hale la, i mai la ia ia, E ka haku, aole anei oe i lulu iho i ka hua maikai ma kau mahinaai? No hea mai la hoi ka zizania?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28I aku la oia ia lakou, Na ke kanaka enemi ia i hana. Ninau mai la ka poe kauwa ia ia, E kii anei makou e uhuki ia mea?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29I aku la ia, Aole, o uhuki pu oukou i ka palaoa i ko oukou waele ana i ka zizania.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30E waiho no pela, e ulu pu laua a hiki i ka ohi ana: a i ka wa e ohi ai, na'u e olelo aku i ka poe okioki, E houluulu mua oukou i ka zizania, e pua a paa i mea e puhi ai i ke ahi; a o ka palaoa la, e hoiliili ia iloko o ko'u halepapaa.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Hai aku la oia ia lakou i kekahi olelonane hou, i aku la, Ua like ke aupuni o ka lani mo kekahi hua makeke a ke kanaka i lawe a kanu iho i kana mahinaai.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32He makalii keia hua i na hua a pau, a kupu ae ia, ua oi kona kino i na laalaau a pau, a lilo ae la ia i laau, a lele mai na manu o ka lewa, a kau iho iluna o kona mau lala.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Olelo mai la hoi oia ia lakou i kekahi olelonane hou. Ua like ke aupuni o ka lani me ka mea hu a kekahi wahine i lawe ai, a hui pu me na sato palaoa ekolu, a pau ae la ia i ka hu.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Oia mau mea a pau ka Iesu i olelo aku ai i na kanaka ma na olelonane; a ma na oleloane wale no kana olelo ana aku ia lakou:
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35I ko ai ka mea i oleloia e ke kaula, i ka i ana mai, E pane aku kuu waha i na olelonane, e hai aku hoi au i na mea i hai ole ia, mai ke kumu mai o ke ao nei.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Alaila, haalele aku la Iesu i ka poe kanaka, a hele mai la iloko o ka hale. Hele aku la na haumana io na la, i aku la, E hoakaka mai oe ia makou i ka olelonane no ka zizania ma ka mahinaai.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Olelo mai la ia, i mai la ia lakou, O ka mea nana i lulu i ka hua maikai, oia ke Keiki a ke kanaka.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38O ka mahinaai, oia ke ao nei: o ka hua maikai, oia na keiki no ke aupuni; a o ka zizania, oia na keiki o ka mea ino.
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39O ka enemi nana i lulu ia mea, oia ka diabolo; o ka wa e ohi ai, o ka hopena ia o keia ao; ao ka poe nana e okioki, o ka poe anela ia.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Me ka zizania i hoiliiliia'i a puhiia'i i ke ahi, pela no hoi i ka hopena o keia ao.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Na ke Keiki a ke kanaka e hoouna i kona poe anela, a e houluulu mai lakou i na mea hoohihia wale, a me na mea hana ino a pau mailoko mai o kona aupuni;
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42A e hoolei aku ia lakou iloko o ka lua ahi; ilaila ka uwe ana a me ka nwi ana o na niho.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Alaila e lilelile ae ka poe pono e like me ka la iloko o ke aupuni o ka lakou Makua. O ka mea pepeiao lohe la, e hoolohe ia.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Eia hou, Ua like ke aupuni o ka lani me ka waiwai i hunaia iloko o kahi kihapai: a loaa ia i ke kanaka, huna hou iho no ia, a hele aku me ka olioli, a kuai lilo aku no i kana mau mea a pau, a kuai lilo mai ia kihapai nona.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Eia hou, Ua like ke aupuni o ka lani me ke kanaka kuai, e imi ana i na momi maikai.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46A ike aku ia i kekahi momi maikai loa, hele aku no ia, a kuai lilo aku i kana mau mea a pau, a kuai lilo mai ia momi nona.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Eia hou, Ua like ke aupuni o ka lani me ka upena i kuu i ke kai, a puni ae la na ia he nui wale ke ano.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48A piha ia, huki ae lakou iuka, noho iho, a hahao iho i na mea maikai iloko o na ipu, aka, hoolei aku no i na mea ino.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Pela no i ka hopena o keia ao; e kii mai auanei ka poe anela, a e hookaawale lakou i ka poo hewa maiwaena ae o ka poe pono;
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50A e hoolei aku ia lakou iloko o ka lua ahi; ilaila e uwe ai a e uwi ai na niho.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Ninau mai la o Iesu ia lakou, Ua ike pono anei oukou i neia mau mea a pau? I aku la lakou ia ia, Ae, e ka Haku.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Olelo mai la kela ia lakou, No ia mea, kela kakauolelo keia kakauolelo i aoia i na mea o ke aupuni o ka lani, ua like no ia me ke kanaka mea hale, nana i lawe mai na mea hou a me na mea kahiko mailoko mai o kona waihona waiwai.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53A oki ae la ka Iesu olelo ana mai i keia mau olelonane, helo aku la ia mai ia wahi aku.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54A hiki aku la ia i kona aina, ao aku la ia i na kanaka iloko o ko lakou halehalawai; a kahaha iho la lakou, i ae la, Nohea la ka naauao a me ka hana mana a na kanaka la?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55Aole anei keia ke keiki a ke kamana? Aole anei o Maria ka inoa o kona makuwahine? a o na hoahanau ona, o Iakobo, o Iose, o Simona, a o Iuda?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56A o na kaikuwahine ona, aole anei lakou a pau me kakon? Nohea mai la ia ia keia mau mea a pau?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57A ukiuki iho la lakou ia ia. I aku la Iesu ia lakou, Aole he kaula i hoowahawahaia ma kahi e, aia no ma kona aina a ma kona hale iho no.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Aohe nui na hana mana ana i hana'i ilaila, no ko lakou hoomaloka.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.