San Mateo 13
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y AQUEL día, saliendo Jesús de casa, se sentó junto á la mar.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Y se allegaron á él muchas gentes; y entrándose él en el barco, se sentó, y toda la gente estaba á la ribera.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3Y les habló muchas cosas por parábolas, diciendo: He aquí el que sembraba salió á sembrar.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4Y sembrando, parte de la simiente cayó junto al camino; y vinieron las aves, y la comieron.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Y parte cayó en pedregales, donde no tenía mucha tierra; y nació luego, porque no tenía profundidad de tierra:
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6Mas en saliendo el sol, se quemó; y secóse, porque no tenía raíz.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Y parte cayó en espinas; y las espinas crecieron, y la ahogaron.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Y parte cayó en buena tierra, y dió fruto, cuál á ciento, cuál á sesenta, y cuál á treinta.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Quien tiene oídos para oir, oiga.
9Ко има уши да чује нека чује.
10Entonces, llegándose los discípulos, le dijeron: ¿Por qué les hablas por parábolas?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Y él respondiendo, les dijo: Por que á vosotros es concedido saber los misterios del reino de los cielos; mas á ellos no es concedido.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Porque á cualquiera que tiene, se le dará, y tendrá más; pero al que no tiene, aun lo que tiene le será quitado.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Por eso les hablo por parábolas; porque viendo no ven, y oyendo no oyen, ni entienden.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14De manera que se cumple en ellos la profecía de Isaías, que dice: De oído oiréis, y no entenderéis; y viendo veréis, y no miraréis.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Porque el corazón de este pueblo está engrosado, y de los oídos oyen pesadamente, y de sus ojos guiñan: para que no vean de los ojos, y oigan de los oídos, y del corazón entiendan, y se conviertan, y yo los sane.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Mas bienaventurados vuestros ojos, porque ven; y vuestros oídos, porque oyen.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Porque de cierto os digo, que muchos profetas y justos desearon ver lo que veis, y no lo vieron: y oir lo que oís, y no lo oyeron.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Oid, pues, vosotros la parábola del que siembra:
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19Oyendo cualquiera la palabra del reino, y no entendiéndola, viene el malo, y arrebata lo que fué sembrado en su corazón: éste es el que fué sembrado junto al camino.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20Y el que fué sembrado en pedregales, éste es el que oye la palabra, y luego la recibe con gozo.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21Mas no tiene raíz en sí, antes es temporal: que venida la aflicción ó la persecución por la palabra, luego se ofende.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22Y el que fué sembrado en espinas, éste es el que oye la palabra; pero el afán de este siglo y el engaño de las riquezas, ahogan la palabra, y hácese infructuosa.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Mas el que fué sembrado en buena tierra, éste es el que oye y entiende la palabra, y el que lleva fruto: y lleva uno á ciento, y otro á sesenta, y otro á treinta.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Otra parábola les propuso, diciendo: El reino de los cielos es semejante al hombre que siembra buena simiente en su campo:
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25Mas durmiendo los hombres, vino su enemigo, y sembró cizaña entre el trigo, y se fué.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Y como la hierba salió é hizo fruto, entonces apareció también la cizaña.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Y llegándose los siervos del padre de la familia, le dijeron: Señor, ¿no sembraste buena simiente en tu campo? ¿de dónde, pues, tiene cizaña?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Y él les dijo: Un hombre enemigo ha hecho esto. Y los siervos le dijeron: ¿Quieres, pues, que vayamos y la cojamos?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Y él dijo: No; porque cogiendo la cizaña, no arranquéis también con ella el trigo.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Dejad crecer juntamente lo uno y lo otro hasta la siega; y al tiempo de la siega yo diré á los segadores: Coged primero la cizaña, y atadla en manojos para quemarla; mas recoged el trigo en mi alfolí.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Otra parábola les propuso, diciendo: El reino de los cielos es semejante al grano de mostaza, que tomándolo alguno lo sembró en su campo:
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32El cual á la verdad es la más pequeña de todas las simientes; mas cuando ha crecido, es la mayor de las hortalizas, y se hace árbol, que vienen las aves del cielo y hacen nidos en sus ramas.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Otra parábola les dijo: El reino de los cielos es semejante á la levadura que tomó una mujer, y escondió en tres medidas de harina, hasta que todo quedó leudo.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Todo esto habló Jesús por parábolas á las gentes, y sin parábolas no les hablaba:
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35Para que se cumpliese lo que fué dicho por el profeta, que dijo: Abriré en parábolas mi boca; rebosaré cosas escondidas desde la fundación del mundo.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Entonces, despedidas las gentes, Jesús se vino á casa; y llegándose á él sus discípulos, le dijeron: Decláranos la parábola de la cizaña del campo.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Y respondiendo él, les dijo: El que siembra la buena simiente es el Hijo del hombre;
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38Y el campo es el mundo; y la buena simiente son los hijos del reino, y la cizaña son los hijos del malo;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39Y el enemigo que la sembró, es el diablo; y la siega es el fin del mundo, y los segadores son los ángeles.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40De manera que como es cogida la cizaña, y quemada al fuego, así será en el fin de este siglo.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Enviará el Hijo del hombre sus ángeles, y cogerán de su reino todos los escándalos, y los que hacen iniquidad,
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42Y los echarán en el horno de fuego: allí será el lloro y el crujir de dientes.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Entonces los justos resplandecerán como el sol en el reino de su Padre: el que tiene oídos para oir, oiga.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Además, el reino de los cielos es semejante al tesoro escondido en el campo; el cual hallado, el hombre lo encubre, y de gozo de ello va, y vende todo lo que tiene, y compra aquel campo.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45También el reino de los cielos es semejante al hombre tratante, que busca buenas perlas;
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46Que hallando una preciosa perla, fué y vendió todo lo que tenía, y la compró.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Asimismo el reino de los cielos es semejante á la red, que echada en la mar, coge de todas suertes de peces :
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48La cual estando llena, la sacaron á la orilla; y sentados, cogieron lo bueno en vasos, y lo malo echaron fuera.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Así será al fin del siglo: saldrán los ángeles, y apartarán á los malos de entre los justos,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50Y los echarán en el horno del fuego: allí será el lloro y el crujir de dientes.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Díceles Jesús: ¿Habéis entendido todas estas cosas? Ellos responden: Sí, Señor.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Y él les dijo: Por eso todo escriba docto en el reino de los cielos, es semejante á un padre de familia, que saca de su tesoro cosas nuevas y cosas viejas.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53Y aconteció que acabando Jesús estas parábolas, pasó de allí.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54Y venido á su tierra, les enseñaba en la sinagoga de ellos, de tal manera que ellos estaban atónitos, y decían: ¿De dónde tiene éste esta sabiduría, y estas maravillas?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55¿No es éste el hijo del carpintero? ¿no se llama su madre María, y sus hermanos Jacobo y José, y Simón, y Judas?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56¿Y no están todas sus hermanas con nosotros? ¿De dónde, pues, tiene éste todas estas cosas?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57Y se escandalizaban en él. Mas Jesús les dijo: No hay profeta sin honra sino en su tierra y en su casa.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Y no hizo allí muchas maravillas, á causa de la incredulidad de ellos.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.