San Mateo 26
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y ACONTECIÓ que, como hubo acabado Jesús todas estas palabras, dijo á sus discípulos:
1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
2Sabéis que dentro de dos días se hace la pascua, y el Hijo del hombre es entregado para ser crucificado.
2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
3Entonces los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y los ancianos del pueblo se juntaron al patio del pontífice, el cual se llamaba Caifás;
3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
4Y tuvieron consejo para prender por engaño á Jesús, y matarle.
4и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
5Y decían: No en el día de la fiesta, porque no se haga alboroto en el pueblo.
5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6Y estando Jesús en Bethania, en casa de Simón el leproso,
6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
7Vino á él una mujer, teniendo un vaso de alabastro de ungüento de gran precio, y lo derramó sobre la cabeza de él, estando sentado á la mesa.
7приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
8Lo cual viendo sus discípulos, se enojaron, diciendo: ¿Por qué se pierde esto?
8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
9Porque esto se podía vender por gran precio, y darse á los pobres.
9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
10Y entendiéndolo Jesús, les dijo: ¿Por qué dais pena á esta mujer? pues ha hecho conmigo buena obra.
10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
11Porque siempre tendréis pobres con vosotros, mas á mí no siempre me tendréis.
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12Porque echando este ungüento sobre mi cuerpo, para sepultarme lo ha hecho.
12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
13De cierto os digo, que donde quiera que este evangelio fuere predicado en todo el mundo, también será dicho para memoria de ella, lo que ésta ha hecho.
13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
14Entonces uno de los doce, que se llamaba Judas Iscariote, fué á los príncipes de los sacerdotes,
14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
15Y les dijo: ¿Qué me queréis dar, y yo os lo entregaré? Y ellos le señalaron treinta piezas de plata.
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16Y desde entonces buscaba oportunidad para entregarle.
16И отада тражаше згоду да Га изда.
17Y el primer día de la fiesta de los panes sin levadura, vinieron los discípulos á Jesús, diciéndole: ¿Dónde quieres que aderecemos para ti para comer la pascua?
17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18Y él dijo: Id á la ciudad á cierto hombre, y decidle: El Maestro dice: Mi tiempo está cerca; en tu casa haré la pascua con mis discípulos.
18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19Y los discípulos hicieron como Jesús les mandó, y aderezaron la pascua.
19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
20Y como fué la tarde del día, se sentó á la mesa con los doce.
20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
21Y comiendo ellos, dijo: De cierto os digo, que uno de vosotros me ha de entregar.
21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
22Y entristecidos ellos en gran manera, comenzó cada uno de ellos á decirle: ¿Soy yo, Señor?
22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
23Entonces él respondiendo, dijo: El que mete la mano conmigo en el plato, ése me ha de entregar.
23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
24A la verdad el Hijo del hombre va, como está escrito de él; mas ¡ay de aquel hombre por quien el Hijo del hombre es entregado! bueno le fuera al tal hombre no haber nacido.
24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
25Entonces respondiendo Judas, que le entregaba, dijo: ¿Soy yo, Maestro? Dícele: Tú lo has dicho.
25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26Y comiendo ellos, tomó Jesús el pan, y bendijo, y lo partió, y dió á sus discípulos, y dijo: Tomad, comed: esto es mi cuerpo.
26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
27Y tomando el vaso, y hechas gracias, les dió, diciendo: Bebed de él todos;
27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28Porque esto es mi sangre del nuevo pacto, la cual es derramada por muchos para remisión de los pecados.
28јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
29Y os digo, que desde ahora no beberé más de este fruto de la vid, hasta aquel día, cuando lo tengo de beber nuevo con vosotros en el reino de mi Padre.
29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
30Y habiendo cantado el himno, salieron al monte de las Olivas.
30И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску.
31Entonces Jesús les dice: Todos vosotros seréis escandalizados en mí esta noche; porque escrito está: Heriré al Pastor, y las ovejas de la manada serán dispersas.
31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
32Mas después que haya resucitado, iré delante de vosotros á Galilea.
32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
33Y respondiendo Pedro, le dijo: Aunque todos sean escandalizados en ti, yo nunca seré escandalizado.
33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
34Jesús le dice: De cierto te digo que esta noche, antes que el gallo cante, me negarás tres veces.
34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
35Dícele Pedro: Aunque me sea menester morir contigo, no te negaré. Y todos los discípulos dijeron lo mismo.
35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36Entonces llegó Jesús con ellos á la aldea que se llama Gethsemaní, y dice á sus discípulos: Sentaos aquí, hasta que vaya allí y ore.
36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
37Y tomando á Pedro, y á los dos hijos de Zebedeo, comenzó á entristecerse y á angustiarse en gran manera.
37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38Entonces Jesús les dice: Mi alma está muy triste hasta la muerte; quedaos aquí, y velad conmigo.
38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
39Y yéndose un poco más adelante, se postró sobre su rostro, orando, y diciendo: Padre mío, si es posible, pase de mí este vaso; empero no como yo quiero, sino como tú.
39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
40Y vino á sus discípulos, y los halló durmiendo, y dijo á Pedro: ¿Así no habéis podido velar conmigo una hora?
40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41Velad y orad, para que no entréis en tentación: el espíritu á la verdad está presto, mas la carne enferma.
41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
42Otra vez fué, segunda vez, y oró diciendo: Padre mío, si no puede este vaso pasar de mí sin que yo lo beba, hágase tu voluntad.
42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
43Y vino, y los halló otra vez durmiendo; porque los ojos de ellos estaban agravados.
43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
44Y dejándolos fuése de nuevo, y oró tercera vez, diciendo las mismas palabras.
44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
45Entonces vino á sus discípulos y díceles: Dormid ya, y descansad: he aquí ha llegado la hora, y el Hijo del hombre es entregado en manos de pecadores.
45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
46Levantaos, vamos: he aquí ha llegado el que me ha entregado.
46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47Y hablando aún él, he aquí Judas, uno de los doce, vino, y con él mucha gente con espadas y con palos, de parte de los príncipes de los sacerdotes, y de los ancianos del pueblo.
47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
48Y el que le entregaba les había dado señal, diciendo: Al que yo besare, aquél es: prendedle.
48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
49Y luego que llegó á Jesús, dijo: Salve, Maestro. Y le besó.
49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
50Y Jesús le dijo: Amigo, ¿á qué vienes? Entonces llegaron, y echaron mano á Jesús, y le prendieron.
50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
51Y he aquí, uno de los que estaban con Jesús, extendiendo la mano, sacó su espada, é hiriendo á un siervo del pontífice, le quitó la oreja.
51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
52Entonces Jesús le dice: Vuelve tu espada á su lugar; porque todos los que tomaren espada, á espada perecerán.
52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53¿Acaso piensas que no puedo ahora orar á mi Padre, y él me daría más de doce legiones de ángeles?
53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
54¿Cómo, pues, se cumplirían las Escrituras, que así conviene que sea hecho?
54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
55En aquella hora dijo Jesús á las gentes: ¿Como á ladrón habéis salido con espadas y con palos á prenderme? Cada día me sentaba con vosotros enseñando en el templo, y no me prendisteis.
55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56Mas todo esto se hace, para que se cumplan las Escrituras de los profetas. Entonces todos los discípulos huyeron, dejándole.
56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
57Y ellos, prendido Jesús, le llevaron á Caifás pontífice, donde los escribas y los ancianos estaban juntos.
57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58Mas Pedro le seguía de lejos hasta el patio del pontífice; y entrando dentro, estábase sentado con los criados, para ver el fin.
58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59Y los príncipes de los sacerdotes, y los ancianos, y todo el consejo, buscaban falso testimonio contra Jesús, para entregarle á la muerte;
59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
60Y no lo hallaron, aunque muchos testigos falsos se llegaban; mas á la postre vinieron dos testigos falsos,
60и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
61Que dijeron: Este dijo: Puedo derribar el templo de Dios, y en tres días reedificarlo.
61и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
62Y levantándose el pontífice, le dijo: ¿No respondes nada? ¿qué testifican éstos contra ti?
62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
63Mas Jesús callaba. Respondiendo el pontífice, le dijo: Te conjuro por el Dios viviente, que nos digas si eres tú el Cristo, Hijo de Dios.
63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
64Jesús le dijo: Tú lo has dicho: y aun os digo, que desde ahora habéis de ver al Hijo del hombre sentado á la diestra de la potencia de Dios , y que viene en las nubes del cielo.
64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65Entonces el pontífice rasgó sus vestidos, diciendo: Blasfemado ha: ¿qué más necesidad tenemos de testigos? He aquí, ahora habéis oído su blasfemia.
65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66¿Qué os parece? Y respondiendo ellos, dijeron: Culpado es de muerte.
66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67Entonces le escupieron en el rostro, y le dieron de bofetadas; y otros le herían con mojicones,
67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
68Diciendo: Profetízanos tú, Cristo, quién es el que te ha herido.
68говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69Y Pedro estaba sentado fuera en el patio: y se llegó á él una criada, diciendo: Y tú con Jesús el Galileo estabas.
69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
70Mas él negó delante de todos, diciendo: No sé lo que dices.
70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71Y saliendo él á la puerta, le vió otra, y dijo á los que estaban allí: También éste estaba con Jesús Nazareno.
71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
72Y negó otra vez con juramento: No conozco al hombre.
72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
73Y un poco después llegaron los que estaban por allí , y dijeron á Pedro: Verdaderamente también tú eres de ellos, porque aun tu habla te hace manifiesto.
73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74Entonces comenzó á hacer imprecaciones, y á jurar, diciendo : No conozco al hombre. Y el gallo cantó luego.
74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75Y se acordó Pedro de las palabras de Jesús, que le dijo: Antes que cante el gallo, me negarás tres veces. Y saliéndose fuera, lloró amargamente.
75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.