Матей 26
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дупэ че а испрэвит Исус тоате кувынтэриле ачестя, а зис ученичилор Сэй:
1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
2„Штицькэ дупэ доуэ зиле вор фи Паштеле; ши Фиул омулуй ва фи дат ка сэ фие рэстигнит!”
2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
3Атунч, преоций чей май де сямэ, кэртурарий ши бэтрыний нородулуй с-ау стрынс ын куртя марелуй преот, каре се нумя Каяфа,
3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
4ши с-ау сфэтуит ымпреунэ кум сэ приндэ пе Исус ку виклешуг ши сэ-Л омоаре.
4и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
5Дар зичяу: „Ну ын тимпул празникулуй, ка сэ ну се факэ тулбураре ын нород.”
5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6Кынд ера Исус ын Бетания, ын каса луй Симон лепросул,
6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
7с-а апропият де Ел о фемее ку ун вас де алабастру ку мир фоарте скумп; ши, пе кынд стэтя Ел ла масэ, еа а турнат мирул пе капул Луй.
7приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
8Ученичилор ле-а фост неказ, кынд ау вэзут лукрул ачеста, ши ау зис: „Че рост аре рисипа ачаста?
8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
9Мирул ачеста с-ар фи путут винде фоарте скумп, ши баний сэ се дя сэрачилор.”
9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
10Кынд а аузит Исус, ле-а зис: „Де че фачець супэраре фемеий? Еа а фэкут ун лукру фрумос фацэ де Мине.
10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
11Пентру кэпе сэрачь ый авець тотдяуна ку вой, дар пеМине ну Мэ авець тотдяуна.
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12Дакэ а турнат ачест мир пе трупул Меу, еа а фэкут лукрул ачеста ын ведеря прегэтирий Меле пентру ынгропаре.
12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
13Адевэрат вэ спун кэ, орьунде ва фи проповэдуитэ Евангелия ачаста, ын тоатэ лумя, се ва спуне ши че а фэкут фемея ачаста, спре помениря ей.”
13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
14Атунч, унул дин чей дойспрезече, нумит Иуда Искариотянул, с-а дус ла преоций чей май де сямэ
14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
15ши ле-а зис: „Че врець сэ-мь даць, ши-Л вой да ын мыниле воастре?” Ей й-ау кынтэрит трейзечь де арӂинць.
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16Дин клипа ачея, Иуда кэута ун прилеж нимерит, ка сэ дя пе Исус ын мыниле лор.
16И отада тражаше згоду да Га изда.
17Ын зиуа динтый а Празникулуй Азимелор, ученичий ау венит ла Исус ши Й-ау зис: „Унде врей сэ-Ць прегэтим сэ мэнынчь Паштеле?”
17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18Ел ле-а рэспунс: „Дучеци-вэ ын четате ла кутаре ом ши спунеци-й: ‘Ынвэцэторул зиче: «Время Мя есте апроапе; вой фаче Паштеле ку ученичий Мей ын каса та.»’”
18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19Ученичий ау фэкут кум ле порунчисе Исус ши ау прегэтит Паштеле.
19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
20Сяра, Исус а шезут ла масэ ку чей дойспрезече ученичь ай Сэй.
20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
21Пе кынд мынкау, Ел а зис: „Адевэрат вэ спун кэ унул дин вой Мэ ва винде.”
21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
22Ей с-ау ынтристат фоарте мулт ши ау ынчепут сэ-Й зикэ унул дупэ алтул: „Ну кумва сунт еу, Доамне?”
22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
23Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Челче а ынтинс ку Мине мына ын блид, ачела Мэ ва винде.
23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
24Негрешит, Фиул омулуй Се дуче дупэ куместе скрис деспре Ел. Дар вайде омул ачела прин каре есте вындут Фиул омулуй! Май бине ар фи фост пентру ел сэ ну се фи нэскут!”
24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
25Иуда, вынзэторул, а луат кувынтул ши Й-а зис: „Ну кумва сунт еу, Ынвэцэторуле?” „Да” , й-а рэспунс Исус, „ту ешть!”
25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26Пе кынд мынкау ей, Исус а луат о пыне ши, дупэ че а бинекувынтат, а фрынт-о ши а дат-о ученичилор, зикынд: „Луаць, мынкаць; ачестаесте трупул Меу.”
26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
27Апой а луат ун пахар ши, дупэ че а мулцумит луй Думнезеу, ли л-а дат, зикынд: „Бецьтоць дин ел,
27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28кэч ачестаесте сынӂеле Меу, сынӂеле легэмынтулуй челуйноу, каре се варсэ пентрумулць, спре ертаря пэкателор.
28јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
29Вэ спункэ, де акум ынколо, ну вой май бя дин ачест род ал вицей, пынэын зиуа кынд ыл вой бя ку вой ноу ын Ымпэрэция Татэлуй Меу.”
29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
30Дупэ че ау кынтат кынтаря, ау ешит ын Мунтеле Мэслинилор.
30И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску.
31Атунч, Исус ле-а зис: „Ын ноаптя ачаста, тоцьвецьгэси ын Мине о причинэ де потикнире, кэч есте скрис: ‘Вой батеПэсторул, ши оиле турмей вор фи рисипите.’
31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
32Дар, дупэ че вой ынвия, воймерӂе ынаинтя воастрэ ын Галилея.”
32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
33Петру а луат кувынтул ши Й-а зис: „Кяр дакэ тоць ар гэси ын Тине о причинэ де потикнире, еу ничодатэ ну вой гэси ын Тине о причинэ де потикнире.”
33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
34„Адевэратыць спун” , й-а зис Исус, „кэ ту, кяр ын ноаптя ачаста, ынаинте ка сэ кынте кокошул, те вей лепэда де Мине де трей орь.”
34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
35Петру Й-а рэспунс: „Кяр дакэ ар требуи сэ мор ку Тине, тот ну мэ вой лепэда де Тине.” Ши тоць ученичий ау спус ачелашь лукру.
35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36Атунч, Исус а венит ку ей ынтр-ун лок ынгрэдит, нумит Гетсимань, ши а зис ученичилор: „Шедець аич пынэ Мэ вой дуче аколо сэ Мэ рог.”
36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
37А луат ку Ел пе Петру ши пе чей дой фий ай луй Зебедей ши а ынчепут сэ Се ынтристезе ши сэ Се мыхняскэ фоарте таре.
37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38Исус ле-а зис атунч: „Суфлетул Меу есте купринс де о ынтристареде моарте; рэмынець аич ши вегяць ымпреунэ ку Мине.”
38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
39Апой а мерс пуцин май ынаинте, а кэзут ку фаца ла пэмынт ши С-а ругат, зикынд: „Татэ, дакэ есте ку путинцэ, депэртязэде ла Мине пахарул ачеста! Тотушь нукум воеск Еу, чи кум воешть Ту.”
39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
40Апой а венит ла ученичь, й-а гэсит дорминд ши а зис луй Петру: „Че, ун час н-аць путут сэ вегяць ымпреунэ ку Мине!
40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41Вегяцьши ругаци-вэ, ка сэ ну кэдець ын испитэ; духул, ын адевэр, есте плин де рывнэ, дар карня есте непутинчоасэ.”
41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
42С-а депэртат а доуа оарэ ши С-а ругат, зикынд: „Татэ, дакэ ну се поате сэ се ындепэртезе де Мине пахарул ачеста фэрэ сэ-л бяу, факэ-се воя Та!”
42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
43С-а ынторс ярэшь ла ученичь ши й-а гэсит дорминд; пентру кэ ли се ынгреуясерэ окий де сомн.
43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
44Й-а лэсат дин ноу, С-а депэртат ши С-а ругат а трея оарэ, зикынд ачеляшь кувинте.
44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
45Апой а венит ла ученичь ши ле-а зис: „Дормиць де акум ши одихници-вэ!… Ятэ кэ а венит часул ка Фиул омулуй сэ фие дат ын мыниле пэкэтошилор.
45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
46Скулаци-вэ, хайдем сэ мерӂем; ятэ кэ се апропие вынзэторул.”
46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47Пе кынд ворбя Ел ынкэ, ятэ кэ вине Иуда, унул дин чей дойспрезече, ку о глоатэ маре, ку сэбий ши ку чомеӂе, тримишь де преоций чей май де сямэ ши де бэтрыний нородулуй.
47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
48Вынзэторул ле дэдусе семнул ачеста: „Пе каре-Л вой сэрута еу, Ачела есте; сэ пунець мына пе Ел!”
48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
49Ындатэ, Иуда с-а апропият де Исус ши Й-а зис: „Плекэчуне, Ынвэцэторуле!” Ши Л-а сэрутат.
49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
50Исус й-а зис: „Приетене, че ай венит сэ фачь, фэ!” Атунч, оамений ачея с-ау апропият, ау пус мыниле пе Исус ши Л-ау принс.
50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
51Ши унул дин чей че ерау ку Исус а ынтинс мына, а скос сабия, а ловит пе робул марелуй преот ши й-а тэят урекя.
51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
52Атунч, Исус й-а зис: „Пуне-ць сабия ла локул ей, кэчтоць чей че скот сабия де сабие вор пери.
52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53Крезь кэ н-аш путя сэ рог пе Татэл Меу, каре Мь-ар пуне ындатэ ла ындемынэ маймулт де доуэспрезече леӂиунь де ынӂерь?
53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
54Дар кум се вор ымплини Скриптуриле, каре зик кэаша требуе сэ се ынтымпле?”
54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
55Ын клипа ачея, Исус а зис глоателор: „Аць ешит ка дупэ ун тылхар, ку сэбий ши ку чомеӂе, ка сэ Мэ приндець. Ын тоате зилеле шедям ын мижлокул востру ши ынвэцам нородул ын Темплу, ши н-аць пус мына пе Мине.
55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56Дар тоате ачесте лукрурь с-ау ынтымплат ка сэ се ымплиняскэ челе скрисеприн пророчь.” Атунч, тоць ученичий Л-ау пэрэсит ши ау фуӂит.
56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
57Чей че ау принс пе Исус, Л-ау дус ла мареле преот Каяфа, унде ерау адунаць кэртурарий ши бэтрыний.
57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58Петру Л-а урмат де департе, пынэ ла куртя марелуй преот, апой а интрат ынэунтру ши а шезут жос ку апрозий, ка сэ вадэ сфыршитул.
58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59Преоций чей май де сямэ, бэтрыний ши тот соборул кэутау врео мэртурие минчиноасэ ымпотрива луй Исус, ка сэ-Л поатэ оморы.
59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
60Дар н-ау гэсит ничуна, мэкар кэ с-ау ынфэцишат мулць марторь минчиношь. Ла урмэ ау венит дой
60и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
61ши ау спус: „Ачеста а зис: ‘Еу пот сэ стрик Темплул луй Думнезеу ши сэ-л зидеск ярэшь ын трей зиле.’”
61и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
62Мареле преот с-а скулат ын пичоаре ши Й-а зис: „Ну рэспунзь нимик? Че мэртурисеск ачештя ымпотрива Та?”
62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
63Исус тэчя. Ши мареле преот а луат кувынтул ши Й-а зис: „Те жур, пе Думнезеул чел виу, сэ не спуй дакэ ешть Христосул, Фиул луй Думнезеу.”
63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
64„Да” , й-а рэспунс Исус, „сунт! Ба май мулт, вэ спун кэ деакум ынколо вець ведя пе Фиул омулуй шезындла дряпта путерий луй Думнезеу ши венинд пе норий черулуй.”
64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65Атунч, мареле преот шь-а рупт хайнеле ши а зис: „А хулит! Че невое май авем де марторь? Ятэ кэ акум аць аузит хула Луй.
65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66Че кредець?” Ей ау рэспунс: „Есте виноват, сэ фие педепсит ку моартя.”
66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67Атунч, Л-ау скуйпат ын фацэ, Л-ау бэтут ку пумний ши Л-ау пэлмуит,
67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
68зикынд: „Христоасе, пророчеште-не чине Те-а ловит!”
68говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69Петру ынсэ шедя афарэ ын курте. О служникэ а венит ла ел ши й-а зис: „Ши ту ерай ку Исус Галилеянул!”
69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
70Дар ел с-а лепэдат ынаинтя тутурор ши й-а зис: „Ну штиу че врей сэ зичь.”
70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71Кынд а ешит ын придвор, л-а вэзут о алтэ служникэ ши а зис челор де аколо: „Ши ачеста ера ку Исус дин Назарет.”
71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
72Ел с-а лепэдат ярэшь, ку ун журэмынт, ши а зис: „Ну куноск пе Омул ачеста!”
72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
73Песте пуцин, чей че стэтяу аколо с-ау апропият ши ау зис луй Петру: „Ну май ынкапе ындоялэ кэ ши ту ешть унул дин оамений ачея, кэч ши ворба те дэ де гол.”
73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74Атунч, ел а ынчепут сэ се блестеме ши сэ се журе, зикынд: „Ну куноск пе Омул ачеста!” Ын клипа ачея а кынтат кокошул.
74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75Ши Петру шь-а адус аминте де ворба пе каре й-о спусесе Исус: „Ынаинтека сэ кынте кокошул, те вей лепэда де Мине де трей орь.” Ши а ешит афарэ ши а плынс ку амар.
75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.