Матей 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Исус С-а суит ынтр-о корабие, а трекут маря ши а венит ын четатя Са.
1И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
2Ши ятэ кэ Й-ау адус ун слэбэног, каре зэчя ынтр-ун пат. Исус ле-а вэзут крединца ши а зис слэбэногулуй: „Ындрэзнеште, фиуле! Пэкателе ыць сунт ертате!”
2И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
3Ши ятэ кэ уний дин кэртурарь ау зис ын ей ыншишь: „Омул ачеста хулеште!”
3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4Исус, каре ле куноштя гындуриле, а зис: „Пентру че авець гындурь реле ын инимиле воастре?
4И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
5Кэч че есте май лесне? А зиче: ‘Ертате ыць сунт пэкателе’ сау а зиче: ‘Скоалэ-те ши умблэ’?
5Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
6Дар, ка сэ штиць кэ Фиул омулуй аре путере пе пэмынт сэ ерте пэкателе, – ‘Скоалэ-те’” , а зис Ел слэбэногулуй, „ридикэ-ць патул ши ду-те акасэ.”
6Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
7Слэбэногул с-а скулат ши с-а дус акасэ.
7И уставши отиде дома.
8Кынд ау вэзут нороаделе лукрул ачеста, с-ау ынспэймынтат ши ау слэвит пе Думнезеу, каре а дат оаменилор о астфел де путере.
8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
9Де аколо, Исус а мерс май департе ши а вэзут пе ун ом, нумит Матей, шезынд ла вамэ. Ши й-а зис: „Вино дупэ Мине.” Омул ачела с-а скулат ши а мерс дупэ Ел.
9И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
10Пе кынд шедя Исус ла масэ, ын касэ, ятэ кэ ау венит о мулциме де вамешь ши пэкэтошь ши ау шезут ла масэ ку Ел ши ку ученичий Луй.
10И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
11Фарисеий ау вэзут лукрул ачеста ши ау зис ученичилор Луй: „Пентру че мэнынкэ Ынвэцэторул востру ку вамеший ши ку пэкэтоший?”
11И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
12Исус й-а аузит ши ле-а зис: „Ну чей сэнэтошь ау требуинцэ де доктор, чи чей болнавь.
12А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
13Дучеци-вэ де ынвэцаць че ынсямнэ: ‘Милэвоеск, яр ну жертфэ!’ Кэч н-ам венит сэ кем ла покэинцэ пе чей неприхэниць, чипе чей пэкэтошь.”
13Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
14Атунч, ученичий луй Иоан ау венит ла Исус ши Й-ау зис: „Де че ной ши фарисеий постим дес, яр ученичий Тэй ну постеск делок?”
14Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15Исус ле-а рэспунс: „Се пот жели нунташийкытэ време есте миреле ку ей? Вор вени зиле кынд миреле ва фи луат де ла ей, ши атунчвор пости.
15А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
16Нимень ну пуне ун петик де постав ноу ла о хайнэ веке; пентру кэ шь-ар луа умплутура дин хайнэ, ши руптура ар фи май ря.
16Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17Нич ну пун оамений вин ноу ын бурдуфурь векь; алтфел, бурдуфуриле плеснеск, винул се варсэ, ши бурдуфуриле се прэпэдеск; чи винул ноу ыл пун ын бурдуфурь ной, ши се пэстрязэ амындоуэ.”
17Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
18Пе кынд ле спуня Исус ачесте ворбе, ятэ кэ а венит унул дин фрунташий синагоӂий, И с-а ынкинат ши Й-а зис: „Фийка мя адиняурь а мурит, дар вино де пуне-Ць мыниле песте еа, ши ва ынвия.”
18Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
19Исус С-а скулат ши а плекат дупэ ел, ымпреунэ ку ученичий Луй.
19И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
20Ши ятэ кэ о фемее, каре де дойспрезече ань авя о скурӂере де сынӂе, а венит пе динапой ши с-а атинс де поала хайней Луй.
20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
21Кэч ышь зичя еа: „Нумай сэ мэ пот атинӂе де хайна Луй, ши мэ вой тэмэдуи.”
21Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
22Исус С-а ынторс, а вэзут-о ши й-а зис: „Ындрэзнеште, фийкэ! Крединцата те-а тэмэдуит.” Ши с-а тэмэдуит фемея кяр ын часул ачела.
22А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
23Кынд а ажунс Исус ын каса фрунташулуй синагоӂий ши кынд а вэзут пе чей че кынтау дин флуер ши глоата бочинд,
23И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
24ле-а зис: „Даци-вэ ла о парте, кэч фетица н-а мурит, чи доарме!” Ей ышь бэтяу жок де Ел.
24рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
25Дар, дупэ че а фост скоасэ глоата, Исус а интрат ынэунтру, а луат пе фетицэ де мынэ, ши фетица с-а скулат.
25А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
26Ши с-а дус вестя деспре ачастэ минуне ын тот цинутул ачела.
26И отиде глас овај по свој земљи оној.
27Кынд а плекат де аколо, с-ау луат дупэ Исус дой орбь, каре стригау ши зичяу: „Ай милэ де ной, Фиул луй Давид!”
27А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28Дупэ че а интрат ын касэ, орбий ау венит ла Ел. Ши Исус ле-а зис: „Кредець кэ пот фаче лукрул ачеста?” „Да, Доамне”, Й-ау рэспунс ей.
28А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
29Атунч С-а атинс де окий лор ши а зис: „Факэ-ви-се дупэ крединца воастрэ!”
29Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
30Ши ли с-ау дескис окий. Исус ле-а порунчит ку тот динадинсул ши ле-а зис: „Ведецьсэ ну штие нимень.”
30И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
31Дар ей, кум ау ешит, ау рэспындит вестя деспре Ел ын тот цинутул ачела.
31А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
32Пе кынд плекау орбий ачештя, ятэ кэ ау адус ла Исус ун мут ындрэчит.
32Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
33Дупэ че а фост скос дракул дин ел, мутул а ворбит. Ши нороаделе, мирате, зичяу: „Ничодатэ ну с-а вэзут аша чева ын Исраел!”
33И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
34Дар фарисеий зичяу: „Ку ажуторул домнулуй драчилор скоате Ел драчий!”
34А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
35Исус стрэбэтя тоате четэциле ши сателе, ынвэцынд пе нород ын синагоӂь, проповэдуинд Евангелия Ымпэрэцией ши виндекынд орьче фел де боалэ ши орьче фел де непутинцэ каре ера ын нород.
35И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
36Кынд а вэзут глоателе, И с-а фэкут милэ де еле, пентру кэ ерау некэжите ши рисипите, ка ниште ой каре н-ау пэстор.
36А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
37Атунч а зис ученичилор Сэй: „Маре есте сечеришул, дар пуцинь сунт лукрэторий!
37Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38Ругаць дарпе Домнул сечеришулуй сэ скоатэ лукрэторь ла сечеришул Луй.”
38Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.