Матей 19
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дупэ че а сфыршит Исус кувынтэриле ачестя, а плекат дин Галилея ши а венит ын цинутул Иудеий, динколо де Йордан.
1И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.
2Дупэ Ел ау мерс мулте глоате; ши аколо а виндекат пе чей болнавь.
2И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.
3Фарисеий ау венит ла Ел ши, ка сэ-Л испитяскэ, Й-ау зис: „Оаре есте ынгэдуит унуй бэрбат сэ-шь ласе неваста пентру орьче причинэ?”
3И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?
4Дрепт рэспунс, Ел ле-а зис: „Оаре н-аць читит кэЗидиторул де ла ынчепут й-а фэкут парте бэрбэтяскэ ши парте фемеяскэ
4А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?
5ши а зис: ‘Де ачеява лэса омул пе татэл сэу ши пе мама са ши се ва липи де невастэ-са, ши чей дой ворфи ун сингур труп’?
5И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
6Аша кэ ну май сунт дой, чи ун сингур труп. Деч че а ымпреунат Думнезеу, омул сэ ну деспартэ.”
6Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.
7„Пентру че дар”, Й-ау зис ей, „а порунчит Мойсе ка бэрбатул сэ дя невестей о карте де деспэрцире ши с-о ласе?”
7Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?
8Исус ле-а рэспунс: „Дин причина ымпетририй инимилор воастре а ынгэдуит Мойсе сэ вэ лэсаць невестеле, дар де ла ынчепут н-а фост аша.
8Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.
9Еуынсэ вэ спун кэ орьчине ышь ласэ неваста, афарэ де причинэ де курвие, ши я пе алта де невастэ прякурвеште ши чине я де невастэ пе чя лэсатэ де бэрбат прякурвеште.”
9Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.
10Ученичий Луй Й-ау зис: „Дакэ астфел стэ лукрул ку бэрбатул ши неваста луй, ну есте де фолос сэ се ынсоаре.”
10Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.
11Ел ле-а рэспунс: „Нутоць пот прими кувынтул ачеста, чи нумай ачея кэрора ле есте дат.
11А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.
12Фииндкэ сунт фамень каре с-ау нэскут аша дин пынтечеле майчий лор, сунт фамень каре ау фост фэкуць фаменьде оамень ши сунт фамень каре сингурь с-ау фэкут фамень пентру Ымпэрэция черурилор. Чине поате сэ примяскэ лукрул ачеста, сэ-л примяскэ.”
12Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.
13Атунч Й-ау адус ниште копилашь, ка сэ-Шь пунэ мыниле песте ей ши сэ Се роаӂе пентру ей. Дар ученичий ый чертау.
13Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.
14Ши Исус ле-а зис: „Лэсаць копилаший сэ винэ ла Мине ши ну-й оприць, кэч Ымпэрэция черурилор есте ачелор ка ей.”
14А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.
15Дупэ че Шь-а пус мыниле песте ей, а плекат де аколо.
15И метнувши на њих руке отиде оданде.
16Атунч с-а апропият де Исус ун ом ши Й-а зис: „Ынвэцэторуле, че бине сэ фак, ка сэ ам вяца вешникэ?”
16И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?
17Ел й-а рэспунс: „Де че мэ ынтребь: ‘Че бине?’ Бинеле есте Унул сингур. Дар, дакэ врей сэ интри ын вяцэ, пэзеште порунчиле.”
17А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.
18„Каре?” Й-а зис ел. Ши Исус й-а рэспунс: „Сэну учизь; сэ ну прякурвешть; сэ ну фурь; сэ ну фачь о мэртурисире минчиноасэ;
18Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;
19сэ чинстештьпе татэл тэу ши пе мама та ши сэюбешть пе апроапеле тэу ка пе тине ынсуць.”
19поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.
20Тынэрул Й-а зис: „Тоате ачесте порунчь ле-ам пэзит ку грижэ дин тинереця мя. Че-мь май липсеште?”
20Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?
21„Дакэ врей сэ фий десэвыршит” , й-а зис Исус, „ду-теде винде че ай, дэ ла сэрачь ши вей авя о комоарэ ын чер! Апой вино ши урмязэ-Мэ.”
21Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
22Кынд а аузит тынэрул ворба ачаста, а плекат фоарте ынтристат, пентру кэ авя мулте авуций.
22А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.
23Исус а зис ученичилор Сэй: „Адевэрат вэ спун кэ греува интра ун богат ын Ымпэрэция черурилор.
23А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.
24Вэ май спун ярэшь кэ есте май ушор сэ трякэ о кэмилэ прин урекя акулуй декыт сэ интре ун богат ын Ымпэрэция луй Думнезеу.”
24И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
25Ученичий, кынд ау аузит лукрул ачеста, ау рэмас уймиць де тот ши ау зис: „Чине поате атунч сэ фие мынтуит?”
25А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?
26Исус С-а уйтат цинтэ ла ей ши ле-а зис: „Ла оамень лукрул ачеста есте ку непутинцэ, дар лаДумнезеу тоате лукруриле сунт ку путинцэ.”
26А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.
27Атунч, Петру а луат кувынтул ши Й-а зис: „Ятэ кэ ной ам лэсат тот ши Те-ам урмат. Че рэсплатэ вом авя?”
27Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?
28Исус ле-а рэспунс: „Адевэрат вэ спун кэ, атунч кынд ва ста Фиул омулуй пе скаунул де домние ал мэририй Сале, ла ынноиря тутурор лукрурилор, вой, каре М-аць урмат, вецьшедя ши вой пе доуэспрезече скауне де домние ши вець жудека пе челе доуэспрезече семинций але луй Исраел.
28А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.
29Ши орьчинеа лэсат касе сау фраць, сау сурорь, сау татэ, сау мамэ, сау невастэ, сау фечорь, сау холде пентру Нумеле Меу, ва прими ынсутит ши ва моштени вяца вешникэ.
29И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.
30Дармулць дин чей динтый вор фи чей дин урмэ ши мулць дин чей дин урмэ вор фи чей динтый.
30Али ће многи први бити последњи и последњи први.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.