Матей 21
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Кынд с-ау апропият де Иерусалим ши ау ажунс ла Бетфаге, ынспре Мунтеле Мэслинилор, Исус а тримис дой ученичь
1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2ши ле-а зис: „Дучеци-вэ ын сатул динаинтя воастрэ. Ын ел вець гэси ындатэ о мэгэрицэ легатэ ши ун мэгэруш ымпреунэ ку еа; дезлегаци-й ши адучеци-й ла Мине.
2говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3Дакэ вэ ва зиче чинева чева, сэ спунець кэ Домнул аре требуинцэ де ей. Ши ындатэ ый ва тримите.”
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4Дар тоате ачесте лукрурь с-ау ынтымплат ка сэ се ымплиняскэ че фусесе вестит прин пророкул каре зиче:
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5„Спунець фийчей Сионулуй: ‘Ятэ, Ымпэратул тэу вине ла тине, блынд ши кэларе пе ун мэгар, пе ун мэгэруш, мынзул уней мэгэрице.’”
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6Ученичий с-ау дус ши ау фэкут кум ле порунчисе Исус.
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7Ау адус мэгэрица ши мэгэрушул, шь-ау пус хайнеле песте ей ши Ел а шезут дясупра.
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8Чей май мулць дин нород ышь аштерняу хайнеле пе друм; алций тэяу рамурь дин копачь ши ле пресэрау пе друм.
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9Нороаделе каре мерӂяу ынаинтя луй Исус ши челе че веняу ын урмэ стригау: „Осана, Фиул луй Давид! Бинекувынтат есте Чел че вине ын Нумеле Домнулуй! Осана ын черуриле пряыналте!”
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10Кынд а интрат ын Иерусалим, тоатэ четатя с-а пус ын мишкаре ши фиекаре зичя: „Чине есте Ачеста?”
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11„Есте Исус, Пророкул, дин Назаретул Галилеий”, рэспундяу нороаделе.
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12Исус а интрат ын Темплул луй Думнезеу. А дат афарэ пе тоць чей че виндяу ши кумпэрау ын Темплу, а рэстурнат меселе скимбэторилор де бань ши скаунеле челор че виндяу порумбей
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13ши ле-а зис: „Есте скрис: ‘КасаМя се ва кема о касэ де ругэчуне.’ Дарвой аць фэкут дин еа о пештерэ де тылхарь.”
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14Ниште орбь ши шкьопь ау венит ла Ел ын Темплу ши Ел й-а виндекат.
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15Дар преоций чей май де сямэ ши кэртурарий, кынд ау вэзут минуниле пе каре ле фэчя ши пе копий стригынд ын Темплу ши зикынд: „Осана, Фиул луй Давид!”, с-ау умплут де мыние.
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16Ши Й-ау зис: „Аузь че зик ачештя?” „Да” , ле-а рэспунс Исус. „Оаре н-аць читит ничодатэ кувинтеле ачестя: ‘Ту ай скос лауде дингура прунчилор ши дин гура челор че суг’?”
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17Ши, лэсынду-й, а ешит дин четате ши С-а ындрептат спре Бетания ши а рэмас аколо.
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18Диминяца, пе кынд Се ынторчя ын четате, Й-а фост фоаме.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19А вэзут ун смокин лынгэ друм ши С-а апропият де ел, дар н-а гэсит декыт фрунзе ши й-а зис: „Де акум ынколо, ын вяк сэ ну май дя род дин тине!” Ши ындатэ смокинул с-а ускат.
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
20Ученичий, кынд ау вэзут ачест лукру, с-ау мират ши ау зис: „Кум де с-а ускат смокинул ачеста ынтр-о клипэ?”
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21Дрепт рэспунс, Исус ле-а зис: „Адевэрат вэ спун кэ, дакэвець авя крединцэ ши нувэ вець ындои, вець фаче ну нумай че с-а фэкут смокинулуй ачестуя, чи, кяр дакэ аць зиче мунтелуй ачестуя: ‘Ридикэ-те де аич ши арункэ-те ын маре’, се ва фаче.
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22Тотче вець чере ку крединцэ, прин ругэчуне, вець прими.”
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23Исус С-а дус ын Темплу ши, пе кынд ынвэца нородул, ау венит ла Ел преоций чей май де сямэ ши бэтрыний нородулуй ши Й-ау зис: „Ку че путере фачь Ту лукруриле ачестя ши чине Ць-а дат путеря ачаста?”
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24Дрепт рэспунс, Исус ле-а зис: „Вэ вой пуне ши Еу о ынтребаре ши, дакэ-Мь вець рэспунде ла еа, вэ вой спуне ши Еу ку че путере фак ачесте лукрурь.
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25Ботезул луй Иоан де унде веня? Дин чер сау де ла оамень?” Дар ей ворбяу ынтре ей ши зичяу: „Дакэ вом рэспунде: ‘Дин чер’, не ва спуне: ‘Атунч де че ну л-аць крезут?’
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26Ши дакэ вом рэспунде: ‘Де ла оамень’, не темем де нород, пентру кэ тоць сокотеск пе Иоан дрепт пророк.”
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27Атунч ау рэспунс луй Исус: „Ну штим!” Ши Ел, ла рындул Луй, ле-а зис: „Нич Еу ну вэ вой спуне ку че путере фак ачесте лукрурь.
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28Че кредець? Ун ом авя дой фечорь. С-а дус ла чел динтый ши й-а зис: ‘Фиуле, ду-те астэзь де лукрязэ ын вия мя!’
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29‘Ну вряу’, й-а рэспунс ел. Ын урмэ, й-а пэрут рэу ши с-а дус.
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30С-а дус ши ла челэлалт ши й-а спус тот аша. Ши фиул ачеста а рэспунс: ‘Мэ дук, доамне!’ Ши ну с-а дус.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31Каре дин амындой а фэкут воя татэлуй сэу?” „Чел динтый”, ау рэспунс ей. Ши Исус ле-а зис: „Адевэратвэ спун кэ вамеший ши курвеле мерг ынаинтя воастрэ ын Ымпэрэция луй Думнезеу.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32Фииндкэ Иоана венит ла вой умблынд ын каля неприхэнирий ши ну л-аць крезут. Дарвамеший ши курвеле л-ау крезут. Ши, мэкар кэ аць вэзут лукрул ачеста, ну в-аць кэит ын урмэ ка сэ-л кредець.
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33Аскултаць о алтэ пилдэ. Ера ун ом, ун господар, каре а сэдит о вие. А ымпрежмуит-о ку ун гард, а сэпат ун тяск ын еа ши а зидит ун турн. Апой а дат-о унор виерь ши а плекатын алтэ царэ.
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34Кынд а венит время роаделор, а тримис пе робий сэй ла виерь, касэ я партя луй де род.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35Виерийау пус мына пе робий луй ши пе унул л-ау бэтут, пе алтул л-ау оморыт, яр пе алтул л-ау учис ку петре.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36А май тримис алць робь, май мулць декыт чей динтый; ши виерий й-ау примит ла фел.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37Ла урмэ, а тримис ла ей пе фиул сэу, зикынд: ‘Вор прими ку чинсте пе фиул меу!’
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38Дар виерий, кынд ау вэзут пе фиул, ау зис ынтре ей: ‘Ятэмоштениторул; веницьсэ-л оморым ши сэ пунем стэпынире пе моштениря луй.’
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39Шиау пус мына пе ел, л-ау скос афарэ дин вие ши л-ау оморыт.
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40Акум, кынд ва вени стэпынул вией, че ва фаче ел виерилор ачелора?”
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41Ей Й-ау рэспунс: „Пе тикэлоший ачея, тикэлос ый ва перде, ши вия о ва да алтор виерь, каре-й вор да роаделе ла время лор.”
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42Исус ле-а зис: „Н-ацьчитит ничодатэ ын Скриптурь кэ: ‘Пятра пе каре ау лепэдат-о зидарий а ажунс сэ фие пусэ ын капул унгюлуй; Домнул а фэкут ачест лукру ши есте минунат ын окий ноштри’?
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43Де ачея, вэ спун кэЫмпэрэция луй Думнезеу ва фи луатэ де ла вой ши ва фи датэ унуй ням каре ва адуче роаделе кувените.
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44Чине вакэдя песте пятра ачаста вафи здробит де еа, яр пе ачела песте каре ва кэдя еа, ыл ва спулбера.”
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45Дупэ че ау аузит пилделе Луй, преоций чей май де сямэ ши фарисеий ау ынцелес кэ Исус ворбеште деспре ей
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46ши кэутау сэ-Л приндэ, дар се темяу де нороаде, пентру кэ еле Ыл сокотяу дрепт пророк.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.