Matthew 21
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1As they approached Jerusalem and came to Bethphage on the Mount of Olives, Jesus sent out two disciples,
1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2saying to them, “Go into the village ahead of you, and at once you will find a donkey tied there, with her colt beside her. Untie them and bring them to Me.
2говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3If anyone questions you, tell him that the Lord needs them, and he will send them right away.”
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4This took place to fulfill what was spoken through the prophet:
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5“Say to the Daughter of Zion, ‘See, your King comes to you, gentle and riding on a donkey, on a colt, the foal of a donkey.’”
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6So the disciples went and did as Jesus had directed them.
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7They brought the donkey and the colt and laid their cloaks on them, and Jesus sat on them.
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8A massive crowd spread their cloaks on the road, while others cut branches from the trees and spread them on the road.
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9The crowds that went ahead of Him and those that followed were shouting: “Hosanna to the Son of David!” “Blessed is He who comes in the name of the Lord!” “Hosanna in the highest!”
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10When Jesus had entered Jerusalem, the whole city was stirred and asked, “Who is this?”
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11The crowds replied, “This is Jesus, the prophet from Nazareth in Galilee.”
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12Then Jesus entered the temple courts and drove out all who were buying and selling there. He overturned the tables of the money changers and the seats of those selling doves.
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13And He declared to them, “It is written: ‘My house will be called a house of prayer.’ But you are making it ‘a den of robbers.’”
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14The blind and the lame came to Him at the temple, and He healed them.
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15But the chief priests and scribes were indignant when they saw the wonders He performed and the children shouting in the temple courts, “Hosanna to the Son of David!”
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16“Do you hear what these children are saying?” they asked. “Yes,” Jesus answered. “Have you never read: ‘From the mouths of children and infants You have ordained praise’?”
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17Then He left them and went out of the city to Bethany, where He spent the night.
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18In the morning, as Jesus was returning to the city, He was hungry.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19Seeing a fig tree by the road, He went up to it but found nothing on it except leaves. “May you never bear fruit again!” He said. And immediately the tree withered.
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
20When the disciples saw this, they marveled and asked, “How did the fig tree wither so quickly?”
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21“Truly I tell you,” Jesus replied, “if you have faith and do not doubt, not only will you do what was done to the fig tree, but even if you say to this mountain, ‘Be lifted up and thrown into the sea,’ it will happen.
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22If you believe, you will receive whatever you ask for in prayer.”
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23When Jesus returned to the temple courts and began to teach, the chief priests and elders of the people came up to Him. “By what authority are You doing these things?” they asked. “And who gave You this authority?”
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24“I will also ask you one question,” Jesus replied, “and if you answer Me, I will tell you by what authority I am doing these things.
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25What was the source of John’s baptism? Was it from heaven or from men?” They deliberated among themselves and said, “If we say, ‘From heaven,’ He will ask, ‘Why then did you not believe him?’
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26But if we say, ‘From men,’ we are afraid of the people, for they all regard John as a prophet.”
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27So they answered, “We do not know.” And Jesus replied, “Neither will I tell you by what authority I am doing these things.
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28But what do you think? There was a man who had two sons. He went to the first one and said, ‘Son, go and work today in the vineyard.’
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29‘I will not,’ he replied. But later he changed his mind and went.
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30Then the man went to the second son and told him the same thing. ‘I will, sir,’ he said. But he did not go.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31Which of the two did the will of his father?” “The first,” they answered. Jesus said to them, “Truly I tell you, the tax collectors and prostitutes are entering the kingdom of God before you.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32For John came to you in a righteous way and you did not believe him, but the tax collectors and prostitutes did. And even after you saw this, you did not repent and believe him.
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33Listen to another parable: There was a landowner who planted a vineyard. He put a wall around it, dug a winepress in it, and built a tower. Then he rented it out to some tenants and went away on a journey.
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34When the harvest time drew near, he sent his servants to the tenants to collect his share of the fruit.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35But the tenants seized his servants. They beat one, killed another, and stoned a third.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36Again, he sent other servants, more than the first group. But the tenants did the same to them.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37Finally, he sent his son to them. ‘They will respect my son,’ he said.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38But when the tenants saw the son, they said to one another, ‘This is the heir. Come, let us kill him and take his inheritance.’
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39So they seized him and threw him out of the vineyard and killed him.
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40Therefore, when the owner of the vineyard returns, what will he do to those tenants?”
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41“He will bring those wretches to a wretched end,” they replied, “and will rent out the vineyard to other tenants who will give him his share of the fruit at harvest time.”
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42Jesus said to them, “Have you never read in the Scriptures: ‘The stone the builders rejected has become the cornerstone. This is from the Lord, and it is marvelous in our eyes’?
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43Therefore I tell you that the kingdom of God will be taken away from you and given to a people who will produce its fruit.
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44He who falls on this stone will be broken to pieces, but he on whom it falls will be crushed.”
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45When the chief priests and Pharisees heard His parables, they knew that Jesus was speaking about them.
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46Although they wanted to arrest Him, they were afraid of the crowds, because the people regarded Him as a prophet.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.