Matthew 20
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“For the kingdom of heaven is like a landowner who went out early in the morning to hire workers for his vineyard.
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2He agreed to pay them a denarius for the day and sent them into his vineyard.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3About the third hour he went out and saw others standing in the marketplace doing nothing.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4‘You also go into my vineyard,’ he said, ‘and I will pay you whatever is right.’
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5So they went. He went out again about the sixth hour and the ninth hour and did the same thing.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6About the eleventh hour he went out and found still others standing around. ‘Why have you been standing here all day long doing nothing?’ he asked.
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7‘Because no one has hired us,’ they answered. So he told them, ‘You also go into my vineyard.’
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8When evening came, the owner of the vineyard said to his foreman, ‘Call the workers and pay them their wages, starting with the last ones hired and moving on to the first.’
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9The workers who were hired about the eleventh hour came and each received a denarius.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10So when the original workers came, they assumed they would receive more. But each of them also received a denarius.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11On receiving their pay, they began to grumble against the landowner.
11И примивши викаху на господара.
12‘These men who were hired last worked only one hour,’ they said, ‘and you have made them equal to us who have borne the burden and the scorching heat of the day.’
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13But he answered one of them, ‘Friend, I am not being unfair to you. Did you not agree with me on one denarius?
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
14Take your pay and go. I want to give this last man the same as I gave you.
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15Do I not have the right to do as I please with what is mine? Or are you envious because I am generous?’
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16So the last will be first, and the first will be last.”
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17As Jesus was going up to Jerusalem, He took the twelve disciples aside and said,
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18“Look, we are going up to Jerusalem, and the Son of Man will be delivered over to the chief priests and scribes. They will condemn Him to death
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19and will deliver Him over to the Gentiles to be mocked and flogged and crucified. And on the third day He will be raised to life.”
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20Then the mother of Zebedee’s sons came to Jesus with her sons and knelt down to make a request of Him.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21“What do you want?” He inquired. She answered, “Declare that in Your kingdom one of these two sons of mine may sit at Your right hand, and the other at Your left.”
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22“You do not know what you are asking,” Jesus replied. “Can you drink the cup I am going to drink?” “We can,” the brothers answered.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23“You will indeed drink My cup,” Jesus said. “But to sit at My right or left is not Mine to grant. These seats belong to those for whom My Father has prepared them.”
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24When the ten heard about this, they were indignant with the two brothers.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25But Jesus called them aside and said, “You know that the rulers of the Gentiles lord it over them, and their superiors exercise authority over them.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26It shall not be this way among you. Instead, whoever wants to become great among you must be your servant,
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27and whoever wants to be first among you must be your slave—
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28just as the Son of Man did not come to be served, but to serve, and to give His life as a ransom for many.”
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29As they were leaving Jericho, a large crowd followed Him.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30And there were two blind men sitting beside the road. When they heard that Jesus was passing by, they cried out, “Lord, Son of David, have mercy on us!”
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31The crowd admonished them to be silent, but they cried out all the louder, “Lord, Son of David, have mercy on us!”
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32Jesus stopped and called them. “What do you want Me to do for you?” He asked.
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33“Lord,” they answered, “let our eyes be opened.”
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34Moved with compassion, Jesus touched their eyes, and at once they received their sight and followed Him.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.