Matthew 20
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The kingdom of heaven is like to an householder, who went out early in the morning to hire labourers into his vineyard.
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2And having agreed with the labourers for a penny a day, he sent them into his vineyard.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3And going about the third hour, he saw others standing in the market place idle.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4And he said to them: Go you also into my vineyard, and I will give you what shall be just.
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5And they went their way. And again he went out about the sixth and the ninth hour, and did in like manner.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6But about the eleventh hour he went out and found others standing, and he saith to them: Why stand you here all the day idle?
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7They say to him: Because no man hath hired us. He saith to them: Go you also into my vineyard.
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8And when evening was come, the lord of the vineyard saith to his steward: Call the labourers and pay them their hire, beginning from the last even to the first.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9When therefore they were come, that came about the eleventh hour, they received every man a penny.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10But when the first also came, they thought that they should receive more: and they also received every man a penny.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11And receiving it they murmured against the master of the house,
11И примивши викаху на господара.
12Saying: These last have worked but one hour, and thou hast made them equal to us, that have borne the burden of the day and the heats.
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13But he answering said to one of them: Friend, I do thee no wrong: didst thou not agree with me for a penny?
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
14Take what is thine, and go thy way: I will also give to this last even as to thee.
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15Or, is it not lawful for me to do what I will? is thy eye evil, because I am good?
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16So shall the last be first, and the first last. For many are called, but few chosen.
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17And Jesus going up to Jerusalem, took the twelve disciples apart, and said to them:
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18Behold we go up to Jerusalem, and the Son of man shall be betrayed to the chief priests and the scribes, and they shall condemn him to death.
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19And shall deliver him to the Gentiles to be mocked, and scourged, and crucified, and the third day he shall rise again.
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20Then came to him the mother of the sons of Zebedee with her sons, adoring and asking something of him.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21Who said to her: What wilt thou? She saith to him: Say that these my two sons may sit, the one on thy right hand, and the other on thy left, in thy kingdom.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22And Jesus answering, said: You know not what you ask. Can you drink the chalice that I shall drink? They say to him: We can.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23He saith to them: My chalice indeed you shall drink; but to sit on my right or left hand, is not mine to give to you, but to them for whom it is prepared by my Father.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24And the ten hearing it, were moved with indignation against the two brethren.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25But Jesus called them to him, and said: You know that the princes of the Gentiles lord it over them; and they that are the greater, exercise power upon them.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26It shall not be so among you: but whosoever will be the greater among you, let him be your minister:
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27And he that will be first among you, shall be your servant.
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28Even as the Son of man is not come to be ministered unto, but to minister, and to give his life a redemption for many.
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29And when they went out from Jericho, a great multitude followed him.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30And behold two blind men sitting by the way side, heard that Jesus passed by, and they cried out, saying: O Lord, thou son of David, have mercy on us.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31And the multitude rebuked them that they should hold their peace. But they cried out the more, saying: O Lord, thou son of David, have mercy on us.
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32And Jesus stood, and called them, and said: What will ye that I do to you?
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33They say to him: Lord, that our eyes be opened.
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34And Jesus having compassion on them, touched their eyes. And immediately they saw, and followed him.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.