Matthew 20
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1“For the Kingdom of Heaven is like a man who was the master of a household, who went out early in the morning to hire laborers for his vineyard.
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2When he had agreed with the laborers for a denarius a day, he sent them into his vineyard.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3He went out about the third hour, and saw others standing idle in the marketplace.
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4He said to them, ‘You also go into the vineyard, and whatever is right I will give you.’ So they went their way.
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5Again he went out about the sixth and the ninth hour, and did likewise.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6About the eleventh hour he went out and found others standing idle. He said to them, ‘Why do you stand here all day idle?’
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7“They said to him, ‘Because no one has hired us.’ “He said to them, ‘You also go into the vineyard, and you will receive whatever is right.’
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8“When evening had come, the lord of the vineyard said to his manager, ‘Call the laborers and pay them their wages, beginning from the last to the first.’
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9“When those who were hired at about the eleventh hour came, they each received a denarius.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10When the first came, they supposed that they would receive more; and they likewise each received a denarius.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11When they received it, they murmured against the master of the household,
11И примивши викаху на господара.
12saying, ‘These last have spent one hour, and you have made them equal to us who have borne the burden of the day and the scorching heat!’
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13“But he answered one of them, ‘Friend, I am doing you no wrong. Didn’t you agree with me for a denarius?
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
14Take that which is yours, and go your way. It is my desire to give to this last just as much as to you.
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15Isn’t it lawful for me to do what I want to with what I own? Or is your eye evil, because I am good?’
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16So the last will be first, and the first last. For many are called, but few are chosen.”
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17As Jesus was going up to Jerusalem, he took the twelve disciples aside, and on the way he said to them,
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18“Behold, we are going up to Jerusalem, and the Son of Man will be delivered to the chief priests and scribes, and they will condemn him to death,
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19and will hand him over to the Gentiles to mock, to scourge, and to crucify; and the third day he will be raised up.”
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20Then the mother of the sons of Zebedee came to him with her sons, kneeling and asking a certain thing of him.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21He said to her, “What do you want?” She said to him, “Command that these, my two sons, may sit, one on your right hand and one on your left hand, in your Kingdom.”
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22But Jesus answered, “You don’t know what you are asking. Are you able to drink the cup that I am about to drink, and be baptized with the baptism that I am baptized with?” They said to him, “We are able.”
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23He said to them, “You will indeed drink my cup, and be baptized with the baptism that I am baptized with; but to sit on my right hand and on my left hand is not mine to give, but it is for whom it has been prepared by my Father.”
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24When the ten heard it, they were indignant with the two brothers.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25But Jesus summoned them, and said, “You know that the rulers of the nations lord it over them, and their great ones exercise authority over them.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26It shall not be so among you; but whoever desires to become great among you shall be your servant.
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27Whoever desires to be first among you shall be your bondservant,
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28even as the Son of Man came not to be served, but to serve, and to give his life as a ransom for many.”
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29As they went out from Jericho, a great multitude followed him.
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30Behold, two blind men sitting by the road, when they heard that Jesus was passing by, cried out, “Lord, have mercy on us, you son of David!”
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31The multitude rebuked them, telling them that they should be quiet, but they cried out even more, “Lord, have mercy on us, you son of David!”
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32Jesus stood still and called them, and asked, “What do you want me to do for you?”
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33They told him, “Lord, that our eyes may be opened.”
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34Jesus, being moved with compassion, touched their eyes; and immediately their eyes received their sight, and they followed him.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.