Mattheum 20
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Simile est regnum cælorum homini patrifamilias, qui exiit primo mane conducere operarios in vineam suam.
1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2Conventione autem facta cum operariis ex denario diurno, misit eos in vineam suam.
2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3Et egressus circa horam tertiam, vidit alios stantes in foro otiosos,
3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4et dixit illis: Ite et vos in vineam meam, et quod justum fuerit dabo vobis.
4и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5Illi autem abierunt. Iterum autem exiit circa sextam et nonam horam: et fecit similiter.
5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6Circa undecimam vero exiit, et invenit alios stantes, et dicit illis: Quid hic statis tota die otiosi?
6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7Dicunt ei: Quia nemo nos conduxit. Dicit illis: Ite et vos in vineam meam.
7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8Cum sero autem factum esset, dicit dominus vineæ procuratori suo: Voca operarios, et redde illis mercedem incipiens a novissimis usque ad primos.
8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9Cum venissent ergo qui circa undecimam horam venerant, acceperunt singulos denarios.
9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10Venientes autem et primi, arbitrati sunt quod plus essent accepturi: acceperunt autem et ipsi singulos denarios.
10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11Et accipientes murmurabant adversus patremfamilias,
11И примивши викаху на господара.
12dicentes: Hi novissimi una hora fecerunt, et pares illos nobis fecisti, qui portavimus pondus diei, et æstus.
12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13At ille respondens uni eorum, dixit: Amice, non facio tibi injuriam: nonne ex denario convenisti mecum?
13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; ниси ли погодио са мном по грош?
14Tolle quod tuum est, et vade: volo autem et huic novissimo dare sicut et tibi.
14Узми своје па иди; а ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15Aut non licet mihi quod volo, facere? an oculus tuus nequam est, quia ego bonus sum?
15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16Sic erunt novissimi primi, et primi novissimi. Multi enim sunt vocati, pauci vero electi.
16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17Et ascendens Jesus Jerosolymam, assumpsit duodecim discipulos secreto, et ait illis:
17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18Ecce ascendimus Jerosolymam, et Filius hominis tradetur principibus sacerdotum, et scribis, et condemnabunt eum morte,
18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19et tradent eum gentibus ad illudendum, et flagellandum, et crucifigendum, et tertia die resurget.
19и предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20Tunc accessit ad eum mater filiorum Zebedæi cum filiis suis, adorans et petens aliquid ab eo.
20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21Qui dixit ei: Quid vis? Ait illi: Dic ut sedeant hi duo filii mei, unus ad dexteram tuam, et unus ad sinistram in regno tuo.
21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22Respondens autem Jesus, dixit: Nescitis quid petatis. Potestis bibere calicem, quem ego bibiturus sum? Dicunt ei: Possumus.
22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23Ait illis: Calicem quidem meum bibetis: sedere autem ad dexteram meam vel sinistram non est meum dare vobis, sed quibus paratum est a Patre meo.
23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24Et audientes decem, indignati sunt de duobus fratribus.
24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25Jesus autem vocavit eos ad se, et ait: Scitis quia principes gentium dominantur eorum: et qui majores sunt, potestatem exercent in eos.
25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26Non ita erit inter vos: sed quicumque voluerit inter vos major fieri, sit vester minister:
26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27et qui voluerit inter vos primus esse, erit vester servus.
27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28Sicut Filius hominis non venit ministrari, sed ministrare, et dare animam suam redemptionem pro multis.
28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29Et egredientibus illis ab Jericho, secuta est eum turba multa,
29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30et ecce duo cæci sedentes secus viam audierunt quia Jesus transiret: et clamaverunt, dicentes: Domine, miserere nostri, fili David.
30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31Turba autem increpabat eos ut tacerent. At illi magis clamabant, dicentes: Domine, miserere nostri, fili David.
31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32Et stetit Jesus, et vocavit eos, et ait: Quid vultis ut faciam vobis?
32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33Dicunt illi: Domine, ut aperiantur oculi nostri.
33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34Misertus autem eorum Jesus, tetigit oculos eorum. Et confestim viderunt, et secuti sunt eum.
34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.