Mattheum 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Attendite ne justitiam vestram faciatis coram hominibus, ut videamini ab eis: alioquin mercedem non habebitis apud Patrem vestrum qui in cælis est.
1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
2Cum ergo facis eleemosynam, noli tuba canere ante te, sicut hypocritæ faciunt in synagogis, et in vicis, ut honorificentur ab hominibus. Amen dico vobis, receperunt mercedem suam.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
3Te autem faciente eleemosynam, nesciat sinistra tua quid faciat dextera tua:
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
4ut sit eleemosyna tua in abscondito, et Pater tuus, qui videt in abscondito, reddet tibi.
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
5Et cum oratis, non eritis sicut hypocritæ qui amant in synagogis et in angulis platearum stantes orare, ut videantur ab hominibus: amen dico vobis, receperunt mercedem suam.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6Tu autem cum oraveris, intra in cubiculum tuum, et clauso ostio, ora Patrem tuum in abscondito: et Pater tuus, qui videt in abscondito, reddet tibi.
6А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7Orantes autem, nolite multum loqui, sicut ethnici, putant enim quod in multiloquio suo exaudiantur.
7А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8Nolite ergo assimilari eis: scit enim Pater vester, quid opus sit vobis, antequam petatis eum.
8Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
9Sic ergo vos orabitis: [Pater noster, qui es in cælis, sanctificetur nomen tuum.
9овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
10Adveniat regnum tuum; fiat voluntas tua, sicut in cælo et in terra.
10Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
11Panem nostrum supersubstantialem da nobis hodie,
11Хлеб наш потребни дај нам данас;
12et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
13Et ne nos inducas in tentationem, sed libera nos a malo. Amen.]
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
14Si enim dimiseritis hominibus peccata eorum: dimittet et vobis Pater vester cælestis delicta vestra.
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
15Si autem non dimiseritis hominibus: nec Pater vester dimittet vobis peccata vestra.
15Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
16Cum autem jejunatis, nolite fieri sicut hypocritæ, tristes. Exterminant enim facies suas, ut appareant hominibus jejunantes. Amen dico vobis, quia receperunt mercedem suam.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
17Tu autem, cum jejunas, unge caput tuum, et faciem tuam lava,
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18ne videaris hominibus jejunans, sed Patri tuo, qui est in abscondito: et Pater tuus, qui videt in abscondito, reddet tibi.
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
19Nolite thesaurizare vobis thesauros in terra: ubi ærugo, et tinea demolitur: et ubi fures effodiunt, et furantur.
19Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
20Thesaurizate autem vobis thesauros in cælo, ubi neque ærugo, neque tinea demolitur, et ubi fures non effodiunt, nec furantur.
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
21Ubi enim est thesaurus tuus, ibi est et cor tuum.
21Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
22Lucerna corporis tui est oculus tuus. Si oculus tuus fuerit simplex, totum corpus tuum lucidum erit.
22Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
23Si autem oculus tuus fuerit nequam, totum corpus tuum tenebrosum erit. Si ergo lumen, quod in te est, tenebræ sunt: ipsæ tenebræ quantæ erunt?
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
24Nemo potest duobus dominis servire: aut enim unum odio habebit, et alterum diliget: aut unum sustinebit, et alterum contemnet. Non potestis Deo servire et mammonæ.
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
25Ideo dico vobis, ne solliciti sitis animæ vestræ quid manducetis, neque corpori vestro quid induamini. Nonne anima plus est quam esca, et corpus plus quam vestimentum?
25Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
26Respicite volatilia cæli, quoniam non serunt, neque metunt, neque congregant in horrea: et Pater vester cælestis pascit illa. Nonne vos magis pluris estis illis?
26Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27Quis autem vestrum cogitans potest adjicere ad staturam suam cubitum unum?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
28Et de vestimento quid solliciti estis? Considerate lilia agri quomodo crescunt: non laborant, neque nent.
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29Dico autem vobis, quoniam nec Salomon in omni gloria sua coopertus est sicut unum ex istis.
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
30Si autem fœnum agri, quod hodie est, et cras in clibanum mittitur, Deus sic vestit, quanto magis vos modicæ fidei?
30А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
31Nolite ergo solliciti esse, dicentes: Quid manducabimus, aut quid bibemus, aut quo operiemur?
31Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
32hæc enim omnia gentes inquirunt. Scit enim Pater vester, quia his omnibus indigetis.
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33Quærite ergo primum regnum Dei, et justitiam ejus: et hæc omnia adjicientur vobis.
33Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
34Nolite ergo solliciti esse in crastinum. Crastinus enim dies sollicitus erit sibi ipsi: sufficit diei malitia sua.
34Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.