Mattheum 23
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tunc Jesus locutus est ad turbas, et ad discipulos suos,
1Тада Исус рече к народу и ученицима својим
2dicens: Super cathedram Moysi sederunt scribæ et pharisæi.
2говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
3Omnia ergo quæcumque dixerint vobis, servate, et facite: secundum opera vero eorum nolite facere: dicunt enim, et non faciunt.
3Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.
4Alligant enim onera gravia, et importabilia, et imponunt in humeros hominum: digito autem suo nolunt ea movere.
4Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.
5Omnia vero opera sua faciunt ut videantur ab hominibus: dilatant enim phylacteria sua, et magnificant fimbrias.
5А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.
6Amant autem primos recubitus in cœnis, et primas cathedras in synagogis,
6И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,
7et salutationes in foro, et vocari ab hominibus Rabbi.
7и да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!
8Vos autem nolite vocari Rabbi: unus est enim magister vester, omnes autem vos fratres estis.
8А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.
9Et patrem nolite vocare vobis super terram: unus est enim pater vester qui in cælis est.
9И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.
10Nec vocemini magistri: quia magister vester unus est, Christus.
10Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.
11Qui major est vestrum, erit minister vester.
11А највећи између вас да вам буде слуга.
12Qui autem se exaltaverit, humiliabitur: et qui se humiliaverit, exaltabitur.
12Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.
13Væ autem vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, quia clauditis regnum cælorum ante homines ! vos enim non intratis, nec introëuntes sinitis intrare.
13Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.
14Væ vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, quia comeditis domos viduarum, orationes longas orantes ! propter hoc amplius accipietis judicium.
14Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.
15Væ vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, quia circuitis mare, et aridam, ut faciatis unum proselytum, et cum fuerit factus, facitis eum filium gehennæ duplo quam vos.
15Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.
16Væ vobis duces cæci, qui dicitis: Quicumque juraverit per templum, nihil est: qui autem juraverit in auro templi, debet.
16Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.
17Stulti et cæci: quid enim majus est? aurum, an templum, quod sanctificat aurum?
17Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.
18Et quicumque juraverit in altari, nihil est: quicumque autem juraverit in dono, quod est super illud, debet.
18И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је.
19Cæci: quid enim majus est, donum, an altare, quod sanctificat donum?
19Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?
20Qui ergo jurat in altari, jurat in eo, et in omnibus quæ super illud sunt.
20Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.
21Et quicumque juraverit in templo, jurat in illo, et in eo qui habitat in ipso:
21И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.
22et qui jurat in cælo, jurat in throno Dei, et in eo qui sedet super eum.
22И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.
23Væ vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, qui decimatis mentham, et anethum, et cyminum, et reliquistis quæ graviora sunt legis, judicium, et misericordiam, et fidem ! hæc oportuit facere, et illa non omittere.
23Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.
24Duces cæci, excolantes culicem, camelum autem glutientes.
24Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.
25Væ vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, quia mundatis quod deforis est calicis et paropsidis; intus autem pleni estis rapina et immunditia !
25Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.
26Pharisæe cæce, munda prius quod intus est calicis, et paropsidis, ut fiat id, quod deforis est, mundum.
26Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.
27Væ vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, quia similes estis sepulchris dealbatis, quæ a foris parent hominibus speciosa, intus vero pleni sunt ossibus mortuorum, et omni spurcitia !
27Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.
28Sic et vos a foris quidem paretis hominibus justi: intus autem pleni estis hypocrisi et iniquitate.
28Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
29Væ vobis scribæ et pharisæi hypocritæ, qui ædificatis sepulchra prophetarum, et ornatis monumenta justorum,
29Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,
30et dicitis: Si fuissemus in diebus patrum nostrorum, non essemus socii eorum in sanguine prophetarum !
30и говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31itaque testimonio estis vobismetipsis, quia filii estis eorum, qui prophetas occiderunt.
31Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.
32Et vos implete mensuram patrum vestrorum.
32И ви допуните меру отаца својих.
33Serpentes, genimina viperarum, quomodo fugietis a judicio gehennæ?
33Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?
34Ideo ecce ego mitto ad vos prophetas, et sapientes, et scribas, et ex illis occidetis, et crucifigetis, et ex eis flagellabitis in synagogis vestris, et persequemini de civitate in civitatem:
34Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,
35ut veniat super vos omnis sanguis justus, qui effusus est super terram, a sanguine Abel justi usque ad sanguinem Zachariæ, filii Barachiæ, quem occidistis inter templum et altare.
35да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.
36Amen dico vobis, venient hæc omnia super generationem istam.
36Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.
37Jerusalem, Jerusalem, quæ occidis prophetas, et lapidas eos, qui ad te missi sunt, quoties volui congregare filios tuos, quemadmodum gallina congregat pullos suos sub alas, et noluisti?
37Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!
38Ecce relinquetur vobis domus vestra deserta.
38Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.
39Dico enim vobis, non me videbitis amodo, donec dicatis: Benedictus, qui venit in nomine Domini.
39Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.