Mattheum 18
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In illa hora accesserunt discipuli ad Jesum, dicentes: Quis, putas, major est in regno cælorum?
1У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?
2Et advocans Jesus parvulum, statuit eum in medio eorum,
2И дозва Исус дете, и постави га међу њих,
3et dixit: Amen dico vobis, nisi conversi fueritis, et efficiamini sicut parvuli, non intrabitis in regnum cælorum.
3и рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.
4Quicumque ergo humiliaverit se sicut parvulus iste, hic est major in regno cælorum.
4Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.
5Et qui susceperit unum parvulum talem in nomine meo, me suscipit:
5И који прими такво дете у име моје, мене прима.
6qui autem scandalizaverit unum de pusillis istis, qui in me credunt, expedit ei ut suspendatur mola asinaria in collo ejus, et demergatur in profundum maris.
6А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.
7Væ mundo a scandalis ! Necesse est enim ut veniant scandala: verumtamen væ homini illi, per quem scandalum venit.
7Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.
8Si autem manus tua, vel pes tuus scandalizat te, abscide eum, et projice abs te: bonum tibi est ad vitam ingredi debilem, vel claudum, quam duas manus vel duos pedes habentem mitti in ignem æternum.
8Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.
9Et si oculus tuus scandalizat te, erue eum, et projice abs te: bonum tibi est cum uno oculo in vitam intrare, quam duos oculos habentem mitti in gehennam ignis.
9И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.
10Videte ne contemnatis unum ex his pusillis: dico enim vobis, quia angeli eorum in cælis semper vident faciem Patris mei, qui in cælis est.
10Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.
11Venit enim Filius hominis salvare quod perierat.
11Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.
12Quid vobis videtur? si fuerint alicui centum oves, et erravit una ex eis: nonne relinquit nonaginta novem in montibus, et vadit quærere eam quæ erravit?
12Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?
13Et si contigerit ut inveniat eam: amen dico vobis, quia gaudet super eam magis quam super nonaginta novem, quæ non erraverunt.
13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
14Sic non est voluntas ante Patrem vestrum, qui in cælis est, ut pereat unus de pusillis istis.
14Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.
15Si autem peccaverit in te frater tuus, vade, et corripe eum inter te, et ipsum solum: si te audierit, lucratus eris fratrem tuum.
15Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.
16Si autem te non audierit, adhibe tecum adhuc unum, vel duos, ut in ore duorum, vel trium testium stet omne verbum.
16Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.
17Quod si non audierit eos: dic ecclesiæ. Si autem ecclesiam non audierit, sit tibi sicut ethnicus et publicanus.
17Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.
18Amen dico vobis, quæcumque alligaveritis super terram, erunt ligata et in cælo: et quæcumque solveritis super terram, erunt soluta et in cælo.
18Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.
19Iterum dico vobis, quia si duo ex vobis consenserint super terram, de omni re quamcumque petierint, fiet illis a Patre meo, qui in cælis est.
19Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.
20Ubi enim sunt duo vel tres congregati in nomine meo, ibi sum in medio eorum.
20Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.
21Tunc accedens Petrus ad eum, dixit: Domine, quoties peccabit in me frater meus, et dimittam ei? usque septies?
21Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
22Dicit illi Jesus: Non dico tibi usque septies: sed usque septuagies septies.
22Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
23Ideo assimilatum est regnum cælorum homini regi, qui voluit rationem ponere cum servis suis.
23Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
24Et cum cœpisset rationem ponere, oblatus est ei unus, qui debebat ei decem millia talenta.
24И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
25Cum autem non haberet unde redderet, jussit eum dominus ejus venundari, et uxorem ejus, et filios, et omnia quæ habebat, et reddi.
25И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
26Procidens autem servus ille, orabat eum, dicens: Patientiam habe in me, et omnia reddam tibi.
26Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
27Misertus autem dominus servi illius, dimisit eum, et debitum dimisit ei.
27А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
28Egressus autem servus ille invenit unum de conservis suis, qui debebat ei centum denarios: et tenens suffocavit eum, dicens: Redde quod debes.
28А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
29Et procidens conservus ejus, rogabat eum, dicens: Patientiam habe in me, et omnia reddam tibi.
29Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
30Ille autem noluit: sed abiit, et misit eum in carcerem donec redderet debitum.
30А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
31Videntes autem conservi ejus quæ fiebant, contristati sunt valde: et venerunt, et narraverunt domino suo omnia quæ facta fuerant.
31Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
32Tunc vocavit illum dominus suus: et ait illi: Serve nequam, omne debitum dimisi tibi quoniam rogasti me:
32Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
33nonne ergo oportuit et te misereri conservi tui, sicut et ego tui misertus sum?
33Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
34Et iratus dominus ejus tradidit eum tortoribus, quoadusque redderet universum debitum.
34И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
35Sic et Pater meus cælestis faciet vobis, si non remiseritis unusquisque fratri suo de cordibus vestris.
35Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.