Mattheum 27
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mane autem facto, consilium inierunt omnes principes sacerdotum et seniores populi adversus Jesum, ut eum morti traderent.
1А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
2Et vinctum adduxerunt eum, et tradiderunt Pontio Pilato præsidi.
2И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
3Tunc videns Judas, qui eum tradidit, quod damnatus esset, pœnitentia ductus, retulit triginta argenteos principibus sacerdotum, et senioribus,
3Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
4dicens: Peccavi, tradens sanguinem justum. At illi dixerunt: Quid ad nos? tu videris.
4говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5Et projectis argenteis in templo, recessit: et abiens laqueo se suspendit.
5И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
6Principes autem sacerdotum, acceptis argenteis, dixerunt: Non licet eos mittere in corbonam: quia pretium sanguinis est.
6А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7Consilio autem inito, emerunt ex illis agrum figuli, in sepulturam peregrinorum.
7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8Propter hoc vocatus est ager ille, Haceldama, hoc est, Ager sanguinis, usque in hodiernum diem.
8Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9Tunc impletum est quod dictum est per Jeremiam prophetam, dicentem: Et acceperunt triginta argenteos pretium appretiati, quem appretiaverunt a filiis Israël:
9Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
10et dederunt eos in agrum figuli, sicut constituit mihi Dominus.
10и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11Jesus autem stetit ante præsidem, et interrogavit eum præses, dicens: Tu es rex Judæorum? Dicit illi Jesus: Tu dicis.
11А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12Et cum accusaretur a principibus sacerdotum et senioribus, nihil respondit.
12И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
13Tunc dicit illi Pilatus: Non audis quanta adversum te dicunt testimonia?
13Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
14Et non respondit ei ad ullum verbum, ita ut miraretur præses vehementer.
14И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
15Per diem autem solemnem consueverat præses populo dimittere unum vinctum, quem voluissent:
15А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16habebat autem tunc vinctum insignem, qui dicebatur Barrabas.
16А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
17Congregatis ergo illis, dixit Pilatus: Quem vultis dimittam vobis: Barabbam, an Jesum, qui dicitur Christus?
17И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18Sciebat enim quod per invidiam tradidissent eum.
18Јер знаше да су Га из зависти предали.
19Sedente autem illo pro tribunali, misit ad eum uxor ejus, dicens: Nihil tibi, et justo illi: multa enim passa sum hodie per visum propter eum.
19А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20Principes autem sacerdotum et seniores persuaserunt populis ut peterent Barabbam, Jesum vero perderent.
20А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21Respondens autem præses, ait illis: Quem vultis vobis de duobus dimitti? At illi dixerunt: Barabbam.
21А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22Dicit illis Pilatus: Quid igitur faciam de Jesu, qui dicitur Christus?
22Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23Dicunt omnes: Crucifigatur. Ait illis præses: Quid enim mali fecit? At illi magis clamabant dicentes: Crucifigatur.
23Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24Videns autem Pilatus quia nihil proficeret, sed magis tumultus fieret: accepta aqua, lavit manus coram populo, dicens: Innocens ego sum a sanguine justi hujus: vos videritis.
24А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25Et respondens universus populus, dixit: Sanguis ejus super nos, et super filios nostros.
25И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
26Tunc dimisit illis Barabbam: Jesum autem flagellatum tradidit eis ut crucifigeretur.
26Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27Tunc milites præsidis suscipientes Jesum in prætorium, congregaverunt ad eum universam cohortem:
27Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
28et exuentes eum, chlamydem coccineam circumdederunt ei,
28И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
29et plectentes coronam de spinis, posuerunt super caput ejus, et arundinem in dextera ejus. Et genu flexo ante eum, illudebant ei, dicentes: Ave rex Judæorum.
29И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30Et exspuentes in eum, acceperunt arundinem, et percutiebant caput ejus.
30И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
31Et postquam illuserunt ei, exuerunt eum chlamyde, et induerunt eum vestimentis ejus, et duxerunt eum ut crucifigerent.
31И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
32Exeuntes autem invenerunt hominem Cyrenæum, nomine Simonem: hunc angariaverunt ut tolleret crucem ejus.
32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
33Et venerunt in locum qui dicitur Golgotha, quod est Calvariæ locus.
33И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
34Et dederunt ei vinum bibere cum felle mistum. Et cum gustasset, noluit bibere.
34дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
35Postquam autem crucifixerunt eum, diviserunt vestimenta ejus, sortem mittentes: ut impleretur quod dictum est per prophetam dicentem: Diviserunt sibi vestimenta mea, et super vestem meam miserunt sortem.
35А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
36Et sedentes servabant eum.
36и сеђаху онде те Га чуваху.
37Et imposuerunt super caput ejus causam ipsius scriptam: Hic est Jesus rex Judæorum.
37И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38Tunc crucifixi sunt cum eo duo latrones: unus a dextris, et unus a sinistris.
38Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
39Prætereuntes autem blasphemabant eum moventes capita sua,
39А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
40et dicentes: Vah ! qui destruis templum Dei, et in triduo illud reædificas: salva temetipsum: si Filius Dei es, descende de cruce.
40И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
41Similiter et principes sacerdotum illudentes cum scribis et senioribus dicebant:
41А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
42Alios salvos fecit, seipsum non potest salvum facere: si rex Israël est, descendat nunc de cruce, et credimus ei:
42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
43confidit in Deo: liberet nunc, si vult eum: dixit enim: Quia Filius Dei sum.
43Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
44Idipsum autem et latrones, qui crucifixi erant cum eo, improperabant ei.
44Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
45A sexta autem hora tenebræ factæ sunt super universam terram usque ad horam nonam.
45А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
46Et circa horam nonam clamavit Jesus voce magna, dicens: Eli, Eli, lamma sabacthani? hoc est: Deus meus, Deus meus, ut quid dereliquisti me?
46А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
47Quidam autem illic stantes, et audientes, dicebant: Eliam vocat iste.
47А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
48Et continuo currens unus ex eis, acceptam spongiam implevit aceto, et imposuit arundini, et dabat ei bibere.
48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
49Ceteri vero dicebant: Sine, videamus an veniat Elias liberans eum.
49А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50Jesus autem iterum clamans voce magna, emisit spiritum.
50А Исус опет повика гласно и испусти душу.
51Et ecce velum templi scissum est in duas partes a summo usque deorsum: et terra mota est, et petræ scissæ sunt,
51И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
52et monumenta aperta sunt: et multa corpora sanctorum, qui dormierant, surrexerunt.
52и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
53Et exeuntes de monumentis post resurrectionem ejus, venerunt in sanctam civitatem, et apparuerunt multis.
53и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54Centurio autem, et qui cum eo erant, custodientes Jesum, viso terræmotu, et his quæ fiebant, timuerunt valde, dicentes: Vere Filius Dei erat iste.
54А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
55Erant autem ibi mulieres multæ a longe, quæ secutæ erant Jesum a Galilæa, ministrantes ei:
55И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
56inter quas erat Maria Magdalene, et Maria Jacobi, et Joseph mater, et mater filiorum Zebedæi.
56Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
57Cum autem sero factum esset, venit quidam homo dives ab Arimathæa, nomine Joseph, qui et ipse discipulus erat Jesu:
57А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58hic accessit ad Pilatum, et petiit corpus Jesu. Tunc Pilatus jussit reddi corpus.
58Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59Et accepto corpore, Joseph involvit illud in sindone munda,
59И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
60et posuit illud in monumento suo novo, quod exciderat in petra. Et advolvit saxum magnum ad ostium monumenti, et abiit.
60и метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61Erant autem ibi Maria Magdalene, et altera Maria, sedentes contra sepulchrum.
61А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
62Altera autem die, quæ est post Parasceven, convenerunt principes sacerdotum et pharisæi ad Pilatum,
62Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63dicentes: Domine, recordati sumus, quia seductor ille dixit adhuc vivens: Post tres dies resurgam.
63и рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
64Jube ergo custodiri sepulchrum usque in diem tertium: ne forte veniant discipuli ejus, et furentur eum, et dicant plebi: Surrexit a mortuis: et erit novissimus error pejor priore.
64Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
65Ait illis Pilatus: Habetis custodiam, ite, custodite sicut scitis.
65Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66Illi autem abeuntes, munierunt sepulchrum, signantes lapidem, cum custodibus.
66А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.