Mathai 27
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Khawnbang phak naah loe, kalen koek qaima hoi rangpui kacoehtanawk boih amkhueng o moe, Jesu hum hanah lok aram o:
1А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
2anih to taoengh o pacoengah, hoih o moe, prae ukkung Pilat khaeah paek o.
2И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
3Anih angphat taak, Judah mah Jesu hum hanah lokkhaeh o boeh, tiah panoek naah, dawnpakhuem moe, phoisa quithumto to qaima hoi kacoehtanawk khaeah a sin let,
3Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
4ka sakpazae boeh, zaehaih tawn ai kami ih athii to kang phat taak moeng boeh, tiah a thuih. Nihcae mah, Kaicae hoi timaw asaenghaih oh? Nang mah kaa boeh ni, tiah a naa o.
4говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5Judah mah phoisa to tempul thungah vah moe, caehtaak ving pacoengah, angmah hoi angmah to amhnawh.
5И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.
6Kalen koek qaima mah phoisa to lak moe, athii tho ah oh pongah, phoisa patunghaih thungah suek han ciim ai, tiah thuih.
6А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7Nihcae mah lok aram o pacoengah, kadueh angvinnawk aphum hanah, to phoisa hoiah long laom sahkung ih lawk to a qan o.
7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8To pongah to lawk to, Athii lawk, tiah vaihni ni khoek to kawk o.
8Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9Tahmaa Jeremiah mah, Israel caanawk loe anih hoi katingah khaeh o ih, phoisa quithumto lak o moe,
9Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
10Angraeng mah paek ih lok baktih toengah, nihcae mah long laom sahkung ih lawk qan hanah patoh o, tiah thuih ih lok to akoep boeh.
10и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11Jesu prae ukkung hmaa ah angdoet naah, prae ukkung mah anih to lokdueng: nang loe Judahnawk ih siangpahrang maw? tiah a naa. To naah Jesu mah anih khaeah, Na thuih ih baktih toengah ka oh, tiah a naa.
11А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12Kalen koek qaihma hoi kacoehtanawk mah zaehaih net o naah, lok pakha to doeh pathim pae ai.
12И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
13Pilat mah anih khaeah, Na zaehaih net kami hnukung nazetto maw oh o, tito na thai ai maw? tiah a naa.
13Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
14Toe anih mah lok pakha to doeh pathim pae ai; to pongah prae ukkung loe paroeai dawnrai.
14И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
15To poih thungah rangpui mah koeh ih thongkrah kami maeto, ukkung mah prawt pae han ih atawk to oh.
15А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16To nathuem ah ahmin kamthang Barabba, tiah kawk ih thongkrah kami loe thongim thungah oh.
16А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
17To pongah rangpuinawk nawnto amkhueng o naah, Pilat mah mi maw kang prawt pae o han? Barabba maw, to tih ai boeh loe Kri, tiah kawk ih Jesu? tiah dueng.
17И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18Anih nuiah uthaih tawnh o pongah ni Jesu anih khaeah thak o, tito Pilat mah panoek.
18Јер знаше да су Га из зависти предали.
19Pilat lokcaekhaih tangkhang nuiah anghnut naah, to Katoeng Kami nuiah tidoeh sah hmah, tiah a zu mah lokpat pae, anih pongah vaihni ih amang ah paroeai ka patangh, tiah a naa.
19А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20Toe kalen koek qaima hoi kacoehtanawk mah, Barabba to prawt moe, Jesu hum hanah rangpuinawk to pacuek.
20А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21Prae ukkung mah nihcae khaeah, kami hnetto thungah mi maw kang prawt pae o han? tiah dueng. To naah nihcae mah, Barabba, tiah a naa o.
21А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22To tiah nahaeloe Kri, tiah kawk ih Jesu loe kawbangah maw ka sak han? tiah Pilat mah dueng. Nihcae boih mah anih khaeah, Anih loe thinglam pongah takhing ah, tiah a naa o.
22Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23Prae ukkung mah, Tipongah, tih zaehaih maw a sak loe? tiah a naa. Toe nihcae mah, Anih to thinglam pongah takhing ah, tiah kanung aep ah hang o.
23Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24Kawbangah doeh pazawk thai ai boeh, angpop kaminawk set aep hanah ni oh boeh, tiah Pilat mah panoek naah, tui to lak moe, rangpui hma ah ban amsaeh, kai loe hae katoeng Kami ih athii pongah zaehaih ka tawn ai: nangmacae kaa boeh ni, tiah a naa.
24А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25Rangpuinawk boih mah, Anih ih athii loe kaicae nui hoi ka caanawk nuiah om nasoe, tiah pathim o.
25И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
26To pongah Barabba to nihcae khaeah prawt pae: anih mah Jesu to boh pacoengah, thinglam pongah takhing hanah nihcae khaeah paek.
26Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27To pongah prae ukkung ih misa toep kaminawk mah Jesu to impui thungah caeh o haih, misa toep kaminawk boih anih taengah angpop o.
27Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
28Kahni to khring pae o moe, kahni kathim to angkhuk o sak.
28И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
29Soekhring lumuek to lu ah angmuet o sak moe, cunghet to bantang ban ah sin o sak: anih hma ah cangkrawn pae o moe, pahnui o thuih, Judah Siangpahrang! tiah a naa o.
29И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30Anih to tamtui hoi pathoih o, cunghet to lak pae o moe, a lu ah boh o.
30И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
31To tiah pahnui o thuih pacoengah, kahni khring pae o moe, angmah ih kahni to angkhuk o sak let, to pacoengah thinglam pongah takhing hanah caeh o haih.
31И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
32Nihcae caeh o naah, Cyrene ah kaom Simon, tiah kawk ih kami to a hnuk o: anih to thinglam aput o sak nganga.
32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
33Luhuh ahmuen, tiah thuih o ih Golgotha a phak o naah loe,
33И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
34kakhaa tui hoi abaeh ih misurtui kathaw to naek o sak: pataeng naah anih mah naek han koeh ai.
34дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
35Nihcae mah anih to thinglam pongah takhing o moe, taham khethaih phoisa vah o pacoengah, anih ih kahni to amzet o: taham khethaih phoisa vah o moe, kai ih kahni to amzet o, tiah tahmaa mah thuih ih lok to akoep han ih ni to tiah oh.
35А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
36Nihcae loe anghnut o moe, anih to toep o;
36и сеђаху онде те Га чуваху.
37a lu nuiah, HAE LOE JUDAH SIANGPAHRANG JESU, tiah zae nethaih ca to tarik o moe, takhing pae o.
37И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38Kamqu hnetto doeh, maeto bantang bang, maeto banqoi bangah, anih hoi nawnto thinglam pongah takhing o.
38Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
39To ahmuen a taengah caeh kaminawk mah Anih to padaeng o, lu haek o thuih moe,
39А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
40tempul to phraek moe, ni thumto thungah sah let thaih kami, nangmah hoi nangmah to amhlong ah! Sithaw Capa ah na oh nahaeloe, thinglam nui hoiah anghum tathuk khae, tiah a naa o.
40И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.
41Qaima, ca tarik kaminawk hoi kacoehtanawk mah doeh to tiah naa o toeng.
41А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
42Minawk kalah loe pahlong, angmah hoi angmah loe amhlong thai ai. Israel Siangpahrang ah na oh nahaeloe, vaihi thinglam nui hoiah anghum nasoe, to tiah nahaeloe anih to ka tang o han.
42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.
43Anih mah Sithaw oephaih ka tawnh, tiah thuih; Sithaw mah anih koehhaih tawn nahaeloe, anih to vaihi pahlong nasoe: Kai loe Sithaw Capa ni, tiah a thuih na ai maw, tiah a naa o.
43Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
44Angmah hoi nawnto thinglam nuiah takhing ih kamqu hnik mah doeh, to tiah a naa hoi toeng.
44Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
45Atue tarukto hoi takawt karoek to long pum ah khoving.
45А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
46Atue takawtto naah Jesus loe Eli, Eli, lama sabaktha ni, tiah tha hoiah hangh, a thuih koehhaih loe, Ka Sithaw, Ka Sithaw, tipongah nang caehtaak ving loe, tih haih ih ni.
46А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
47To ahmuen ah angdoe thoemto kaminawk mah to lok to thaih o naah, Hae kami mah Elijah to kawk, tiah thuih o.
47А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
48Nihcae thung ih kami maeto mah cawnh moe, laprawn kanaem to lak, kathaw misurtui thungah a nup, cunghet pongah takaek pacoengah, naek hanah Jesu to a paek.
48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
49To ah kaom kaminawk mah, angmah koeh ah om nasoe, anih pahlong hanah Elijah angzo tih vai, khen o noek si, tiah thui o.
49А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50Jesu tha hoiah hangh let, to naah hinghaih qui to apet.
50А Исус опет повика гласно и испусти душу.
51To naah khenah, tempul thungah payang ih kahni loe tadong hoi takung khoek to hnetto ah angsih; talih hnawh moe, lungsongnawk doeh koih o;
51И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
52taprongnawk am-ongh o moe, pop parai kadueh kaciim kaminawk ih takpum to angthawk o;
52и гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
53Anih angthawk pacoengah nihcae loe taprong thung hoiah angthawk o, kaciim vangpui thungah caeh o moe, paroeai kaminawk khaeah amtueng pae o.
53и изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54Misa toep angraeng hoi Jesu toep a taengah kaom kaminawk mah talihnawhaih hoi to ah kaom hmuennawk to hnuk o naah, paroeai zit o moe, Hae kami loe Sithaw Capa tangtang ni, tiah thuih o.
54А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
55Kalili ah Jesu hnukbang kami, anih khenzawn kami pop parai nongpatanawk doeh to ah oh o, ahmuen kangthla hoiah a khet o:
55И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
56nihcae thungah Meri Magdalene, Jakob, Joseph amno Meri hoi Zebedi caanawk ih amno cae to oh o.
56Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
57Duembang phak naah loe, Jesu hnukbang kami maeto, Joseph, tiah ahmin kaom, Arimathea avang ih angraeng maeto angzoh:
57А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58anih mah Pilat khaeah caeh moe, Jesu ih qok to hnik, to pacoengah Pilat mah Jesu ih qok anih khaeah paek hanah lok a paek.
58Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59Joseph mah Jesu ih qok to lak moe, kaciim puu kahni hoiah ayaw pacoengah,
59И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
60thlung pongah thuuk ih, kangtha angmah ih taprong thungah pasongh: taprong to kalen parai thlung hoiah kraeng moe, a caehtaak.
60и метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61Meri Magdalene hoi kalah maeto Meri loe taprong hma ah anghnut hoi.
61А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.
62Amprikcaihaih ni to boeng moe, khawnbang phak naah loe, kalen koek qaima hoi Farasinawk Pilat khaeah caeh o,
62Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63Angraeng, to aling thaih kami loe a hing naah, ni thumto pacoengah kang thawk let han , tiah thuih ih lok to ka pahnet o ai, tiah a naa o.
63и рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
64To pongah ni thumto karoek to taprong kahoihah toep o hanah lokpaek ah, to tih ai nahaeloe a hnukbang kaminawk mah aqum ah caeh o ueloe, qok to paqu o ving tih, to pacoengah kaminawk khaeah anih loe duekhaih thung hoi angthawk let boeh, tiah thui o tih: to naah hnukkhuem sakpazaehaih loe hmaloe ih pongah nung kue tih, tiah a naa o.
64Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
65Pilat mah nihcae khaeah, Katoep misatuh kami na suek o boeh to loe: caeh oh loe, na sak o thai thung taprong to kahoihah toep o sak khae, tiah a naa.
65Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66Nihcae caeh o moe, taprong to kahoihah sak o, thlung nuiah angmathaih tacik to daeng o pacoengah, katoep misatuh kaminawk to suek o.
66А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.