Mathai 25
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Van prae loe hmaiim sin hoi zu la kami dawt hanah kacaeh, tangla cuem haato hoiah anghmong.
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2Nihcae thungah pangatonawk loe palungha o moe, pangatonawk loe amthu o.
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
3Kamthunawk loe hmaiim to sin o, toe hmaitui sin o ai:
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4toe palungha kaminawk loe hmaitui tabu hoi hmaiimnawk to sinh o.
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
5Zu la kami angzoh han akra pongah, nihcae loe iih angam o moe, iih o boih.
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
6Qum taning phak naah loe, Khenah, zu la kami to angzoh boeh; anih dawt hanah caeh oh, tiah hanghaih lok to a thaih o.
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
7To naah tangla cuemnawk boih angthawk o moe, hmaiim to hmai pacen o.
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
8Kamthunawk mah palunghanawk khaeah, hmaitui na paek o thoem ah; kaicae ih hmaiim loe duek ving boeh, tiah a naa o.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
9Toe palunghanawk mah, to tiah na ai ni; nangcae hoi kaimacae hanah khawt mak ai: hmaitui zaw kaminawk khaeah caeh oh loe, nangmacae hanah qan oh, tiah a naa o.
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10Hmaitui qan han a caeh o li naah, zu la kami to angzoh; amsakcoek tangla cuemnawk loe zulakung hoi nawnto zu raenghaih poihkung ah caeh o: thok to a khah o.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11To pacoengah kalah tangla kacuemnawk doeh angzoh o toeng, Angraeng, Angraeng, kaicae hanah thok paong raeh, tiah a naa o.
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
12Toe anih mah, Loktang kang thuih o, kang panoek o ai, tiah a naa.
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
13Kami Capa angzohhaih ni hoi atue na panoek o ai pongah, amsakcoek hoiah zing oh.
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
14Van prae loe prae kangthla ah kholong caeh kami maeto mah, a tamnanawk to kawk moe, nihcae khaeah a tawnh ih hmuennawk boih aaphaih hoiah anghmong.
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15A tawnh ih sakthaihaih baktih toengah, kami maeto khaeah phoisa talent pangato a paek, kalah maeto khaeah talent hnetto a paek, kalah maeto khaeah talent maeto a paek; to pacoengah kholong ah a caeh.
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
16Phoisa talent pangato la kami loe a lak ih phoisa hoiah hmuenmae zawhhaih to sak moe, kamtlai phoisa talent pangato a hnuk.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17To baktih toengah phoisa talent hnetto la kami doeh kamtlai phoisa talent hnetto hnuk toeng.
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
18Toe phoisa talent maeto la kami loe caeh moe, long to takaeh pacoengah, angmah angraeng ih phoisa to a hawk.
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
19Atue akra parai pacoengah tamnanawk ih angraeng to angzoh moe, nihcae hoi nawnto tangka to pakoep o.
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
20Tangka talent pangato la kami loe angzoh moe, kamtlai phoisa talent pangato a sinh, Angraeng, phoisa talent pangato nang paek: khenah, kamtlai phoisa talent pangato ka hnuk, tiah a naa.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
21Angmah ih angraeng mah anih khaeah, Hoih, kahoih oepthok tamna nang; hmuen zetta nuiah oepthok ah kho na sak pongah, hmuen zetpui ukkung ah kang suek han: na angraeng anghoehaih thungah akun ah, tiah a naa.
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
22Phoisa talent hnetto la kami doeh angzoh moe, angraeng phoisa talent hnetto nang paek: khenah, kamtlai phoisa talent hnetto ka hnuk, tiah a naa.
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23Angmah ih angraeng mah anih khaeah, Hoih, kahoih oepthok tamna nang; hmuen zetta nuiah oepthok ah kho na sak pongah, hmuen zetpui ukkung ah kang suek han: na angraeng anghoehaih thungah akun ah, tiah a naa.
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
24To pacoengah phoisa talent maeto la kami to angzoh moe, Angraeng, nang loe karai parai kami ah na oh, na haeh ai ih ahmuen ah na aah moe, na patit ai ih ahmuen ah na lak.
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
25Nang to kang zit pongah, ka caeh moe, na phoisa talent to long thungah ka hawk: khenah, nang ih hmuen loe ho ah oh, tiah a naa.
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
26Angmah ih angraeng mah anih khaeah, Kahoih ai thasae tamna, kai loe ka haeh ai ih ahmuen ah ka aah moe, patit ai ih ahmuen ah ka lak, tito na panoek tangak:
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
27kang zoh naah phoisa to acaa kangpung hoi nawnto ka lak hanah, ka phoisa loe phoisa thlaeng kaminawk khaeah na suek han oh bae.
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28To pongah anih khae ih phoisa talent to la oh loe, phoisa talent haato tawn kami khaeah paek oh.
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
29Mi kawbaktih doeh katawn kami loe paek ueloe, tawn aep tih: toe katawn ai kami loe a tawnh ih mataeng doeh la pae kik tih.
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
30Avang ai tamna to khoving tasa bangah va oh: to ah loe qahhaih hoi haakaekhaih to om tih, tiah a naa.
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
31Kami Capa a lensawkhaih hoi angzoh naah loe, angmah ih kaciim van kaminawk hoi nawnto angzo tih, Anih loe a lensawkhaih angraeng tangkhang nuiah anghnu tih:
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
32acaengnawk boih anih hmaa ah amkhueng o tih: tuu toepkung mah maeh thung hoiah angmah ih tuu to tapraek baktih toengah, anih mah kami maeto pacoeng maeto tapraek tih.
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33Tuunawk to angmah ih bantang bangah suem ueloe, maehnawk to angmah ih banqoi bangah suem tih.
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34To pacoengah Siangpahrang mah a bantang bang ih kaminawk khaeah, Kam Pa mah tahamhoihhaih paek ih kaminawk, angzo oh, long sak tangsuek nathuem hoi nangcae han sak ih siangpahrang ukhaih prae to toep oh:
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
35zok kam thlam naah, buh nang paek: tui kang haeh naah, tui nang paek: angvin ah ka oh naah, im ah nang toemsak:
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
36bangkrai ah ka oh naah, khukbuen to nang paek: ngan ka nat naah, nang khetzawn: thongim ka krak naah, nang paqaih thuih, tiah naa tih.
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37To pacoengah katoeng kaminawk loe anih khaeah, Angraeng, natuek naah maw zok kamthlam ah kang hnuk o moe, buh kang paek o, natuek naah maw tui kanghae ah kang hnuk o moe, tui kang paek o?
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38natuek naah maw angvin ah kaom nang to kang hnuk o moe, im ah kang toem o sak, natuek naah maw bangkrai ah na oh moe, khukbuen to kang paek o?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39Natuek naah maw ngan na nathaih to kang hnuk o moe, kang khetzawn o? Natuek naah maw thongim na krak moe, nang khaeah kang paqaih o? tiah anih ih lok to pathim o tih.
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
40To naah Siangpahrang mah nihcae khaeah, Loktang kang thuih o, hae ih kathoeng koek nawkamyanawk khaeah na sak o ih hmuen boih loe, kai khaeah na sak o ih hmuen ah ni oh, tiah a naa.
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41To pacoengah bangqoi bangah kaom kaminawk khaeah doeh, Nangcae tangoeng ih kaminawk, Kai khae hoi tacawt oh, taqawk hoi anih ih van kaminawk hanah sak ih dungzan hmai thungah caeh oh:
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
42zok kam thlam naah, buh nang paek o ai: tui kang haeh naah, tui nang paek o ai:
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43angvin ah ka oh naah, im ah nang toem o sak ai: bangkrai ah ka oh naah, khukbuen nang paek o ai: ngannat moe, thongim ka krak naah, kai khaeah nang paqai o ai pongah ni, tiah naa tih.
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
44To naah nihcae mah anih khaeah, Angraeng, natuek naah maw zok nam thlam, to tih ai boeh loe tui nang haeh, to tih ai boeh loe angvin ah na oh, to tih ai boeh loe bangkrai ah na oh, to tih ai boeh loe ngan na nat, to tih ai boeh loe thongim na krakhaih to kang hnuk o moe, kang khenzawn o ai? tiah pathim o tih.
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
45To naah anih mah nihcae khaeah, Loktang kang thuih o, hae ih kathoeng koek nawkamyanawk nuiah na sah o ai ih hmuen loe kai khaeah na sah o ai ih hmuen ah ni oh, tiah pathim tih.
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46Nihcae loe dungzan patangkhanghaih ahmuen ah caeh o tih, toe katoeng kaminawk loe dungzan hinghaih thungah akun o tih.
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.