Mathai 25
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te phoeiah vaan ram tah oila parha neh vai uh. Te rhoek loh amamih kah hmaiim te a khuen tih yulokung doenah la cet uh .
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2Amih khuikah panga tah hlang ang la om uh tih panga tah cueih .
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
3Aka ang rhoek loh amamih kah hmaiim te a khuen uh dae situi te amamih taengah khuen uh pawh .
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4Aka cueih rhoek tah amamih kah hmaiim te palang dongkah situi neh a khuen uh .
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
5Yulokung te a di dongah boeih ngam uh tih ip uh .
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
6Khoyin boengli atah , ' Yulokung ke, Amah doe hamla cet uh laeh ,’ tila tamlung a soeh .
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
7Te vaengah oila rhoek tah boeih thoo uh tih a hmaiim te a tok uh .
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
8Aka ang rhoek loh aka cueih rhoek taengah , ' Nangmih kah situi te kaimih m'pae uh laem, kaimih kah hmaiim tah thi pawn ni ,’ a ti uh .
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
9Tedae aka cueih loh a doo uh tih , ' Te koinih nangmih ham neh kaimih ham rhoeh voel mahpawh, aka yoi rhoek taengah lat cet uh lamtah namamih ham lai uh ,’ a ti nah .
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10Lai hamla a caeh uh vaengah yulokung tah ha pawk. Te dongah aka sikim rhoek tah yulueinah khuiah amah neh kun uh tih thohka te a khaih.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11A tloe oila rhoek tah hnukkhueng la pawk uh van tih , “ Boeipa, boeipa, kaimih ham khaw ong dae,” a ti uh .
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
12Tedae a doo tih , “ Nangmih taengah rhep kan thui nangmih te kan ming moenih,” a ti nah .
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
13Te dongah hak uh laeh, a tue neh khohnin te na ming uh moenih .
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
14Aka yiin ham hlang loh a sal rhoek te a khue tih a khuehtawn te amih taengah a tloeng pah .
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15Te phoeiah amamih kah a thaomnah tarhing la pakhat te talen panga, pakhat te panit, pakhat te pakhat rhip a paek tih yiin .
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
16Talen panga aka dang tah tlek cet tih te rhoek nen te a saii dongah a tloe panga a dang thil .
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17Panit aka dang long khaw a tloe panit a dang thil tangloeng .
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
18Tedae pakhat aka dang tah cet tih diklai a too. Te phoeiah a boeipa kah tangka te a thuh .
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
19A tue a sen phoeiah boeipa loh sal rhoek te a paan tih amih taengah bitat te a soepsoei .
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
20Te vaengah talen panga aka dang loh talen panga han khuen thil tih a paan. Te phoeiah , “ Boeipa, Kai he talen panga nan paek tih talen panga ka dang thil he,” a ti nah .
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
21A boeipa loh anih te , “ Then, uepom neh sal then a yool soah uepom la na om dongah nang tah a yet soah khaw kang khueh pai eh. Na boeipa kah omngaihnah khuiah kun van,” a ti nah .
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
22Talen panit long khaw a paan tih , “ Boeipa kai taengah talen panit nan paek tih talen panit ka dang thil he,” a ti nah .
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23A boeipa loh anih te , “ Then, uepom neh sal then a yool soah uepom la na om tih nang te a yet soah kang khueh ni. Na boeipa kah omngaihnah khuiah kun van,” a ti nah .
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
24Talen pakhat aka dang long khaw a paan tih , “ Boeipa, nang he mangkhak hlang la na om, na tuh pawt nah ah te na ah tih na haeh pawt nah ah na yoep te ka ming .
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
25Ka rhih dongah ka ceah neh nang kah talen te lai ah ka thuh. Na khueh te om ta he,” a ti nah .
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
26Tedae a boeipa loh anih te a doo tih , ' Sal boethae neh yaikat aw, ka tuh pawt ah ka ah tih ka haeh pawt ah ka coi te na ming .
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
27Namah khaw a kuek ta, kai kah tangka te tangkapu taengah na khueh ham om. Te daengah man kai ka pawk vaengah a casai neh ka tangka te ka dang ve .
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28Te dongah anih taengkah talen te lo uh lamtah talen parha aka khueh te pae uh .
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
29Aka khueh boeih te a paek thil vetih a coih pah ni. Tedae aka khueh pawt te a khueh duen pataeng te a taeng lamkah loh a loh pa ni .
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
30Te dongah sal hlangkhue hlangvaih te poengben kah yinnah khuila voei uh, te ah te rhah neh no rhuengnah neh om ni .
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
31Hlang Capa tah amah kah thangpomnah dongah a taengkah puencawn rhoek boeih neh ha pawk vetih a thangpomnah ngolkhoel dongah ngol ni .
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
32Te vaengah namtom boeih tah amah hmaiah a coi vetih tudawn loh maae taeng lamkah tu te a hoep bangla amih te rhip a hoep ni .
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33Tu rhoek tah amah kah bantang ah, maae rhoek te banvoei ah a pai sak ni .
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34Te vaengah manghai loh a bantang ben kah rhoek te , “ Halo, a pa kah a uem rhoek, Diklai a tongnah lamloh nangmih ham a rhoekbah ram te pang uh .
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
35Ka pong vaengah caak ham te kai nan paek uh, ka halh vaengah kai nan tul uh. Yinlai la ka om vaengah kai nan khue uh .
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
36Ka pumtling vaengah kai nan khuk uh. Ka tlohtat vaengah kai nan hip ah ka om vaengah kai taeng la na pawk uh ,’ a ti nah ni .
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37Te vaengah aka dueng rhoek loh , “ Boeipa me vaengah lae na bungpong te ka hmuh uh tih kang khut uh, na halh vaengah kan tul uh?
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38Me vaengah nim nang te yinlai la kam hmuh uh tih kang khue uh, na pumtling tih kang khuk uh?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39Me vaengah lae na tlohtat te kan hmuh uh tih thongim ah khaw nang taengla ka pawk uh ,’ a ti uh ni .
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
40Te vaengah manghai loh amih te a doo vetih , ' Nangmih taengah rhep ka thui, ka manuca rhoek khuiah a yit koek pakhat taengah na saii uh te tah kai taengah ni na saii uh ,’ a ti nah ni .
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41Te phoeiah banvoei kah rhoek te khaw , ' Thaephoei thil rhoek, kai taeng lamkah loh, rhaithae neh a puencawn rhoek ham a hmoel pah dungyan hmai khuila cet uh .
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
42Ka pong vaengah caak ham khaw kai nan pae uh pawt tih, ka halh vaengah kai te nan tul uh moenih .
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43Yinlai la ka om vaengah kai nang khue uh moenih. Ka pumtling vaengah kai nan khuk uh moenih. Ka tattloel neh thongim ah kai nan hip uh moenih ,’ a ti nah ni .
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
44Te vaengah amih rhoek loh a doo uh vetih , ' Boeipa me vaengah lae na pong, halh tih yinlai neh na pumtling te khaw ka hmuh uh? Me vaengah lae na tattloel neh thongim ah nang kan talong uh pawh? a ti uh ni .
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
45Te vaengah amih te a doo vetih , ' Nangmih taengah rhep ka thui, he rhoek khuiah a yit ca pakhat ham pataeng na saii uh pawt te tah kai ham na saii uh pawt la om ,’ a ti nah ni .
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46Te vaengah amih te dungyan dantatnah khuila cet uh ni. Tedae aka dueng roek tah dungyan hingnah khuila kun uh ni,” a ti nah.
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.