Mattheum 25
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tunc simile erit regnum cælorum decem virginibus: quæ accipientes lampades suas exierunt obviam sponso et sponsæ.
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2Quinque autem ex eis erant fatuæ, et quinque prudentes:
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
3sed quinque fatuæ, acceptis lampadibus, non sumpserunt oleum secum:
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4prudentes vero acceperunt oleum in vasis suis cum lampadibus.
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
5Moram autem faciente sponso, dormitaverunt omnes et dormierunt.
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
6Media autem nocte clamor factus est: Ecce sponsus venit, exite obviam ei.
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
7Tunc surrexerunt omnes virgines illæ, et ornaverunt lampades suas.
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
8Fatuæ autem sapientibus dixerunt: Date nobis de oleo vestro, quia lampades nostræ extinguuntur.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
9Responderunt prudentes, dicentes: Ne forte non sufficiat nobis, et vobis, ite potius ad vendentes, et emite vobis.
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10Dum autem irent emere, venit sponsus: et quæ paratæ erant, intraverunt cum eo ad nuptias, et clausa est janua.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11Novissime vero veniunt et reliquæ virgines, dicentes: Domine, domine, aperi nobis.
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
12At ille respondens, ait: Amen dico vobis, nescio vos.
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
13Vigilate itaque, quia nescitis diem, neque horam.
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
14Sicut enim homo peregre proficiscens, vocavit servos suos, et tradidit illis bona sua.
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15Et uni dedit quinque talenta, alii autem duo, alii vero unum, unicuique secundum propriam virtutem: et profectus est statim.
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
16Abiit autem qui quinque talenta acceperat, et operatus est in eis, et lucratus est alia quinque.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17Similiter et qui duo acceperat, lucratus est alia duo.
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
18Qui autem unum acceperat, abiens fodit in terram, et abscondit pecuniam domini sui.
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
19Post multum vero temporis venit dominus servorum illorum, et posuit rationem cum eis.
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
20Et accedens qui quinque talenta acceperat, obtulit alia quinque talenta, dicens: Domine, quinque talenta tradidisti mihi, ecce alia quinque superlucratus sum.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
21Ait illi dominus ejus: Euge serve bone, et fidelis: quia super pauca fuisti fidelis, super multa te constituam; intra in gaudium domini tui.
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
22Accessit autem et qui duo talenta acceperat, et ait: Domine, duo talenta tradidisti mihi, ecce alia duo lucratus sum.
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23Ait illi dominus ejus: Euge serve bone, et fidelis: quia super pauca fuisti fidelis, super multa te constituam; intra in gaudium domini tui.
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
24Accedens autem et qui unum talentum acceperat, ait: Domine, scio quia homo durus es; metis ubi non seminasti, et congregas ubi non sparsisti:
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
25et timens abii, et abscondi talentum tuum in terra: ecce habes quod tuum est.
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
26Respondens autem dominus ejus, dixit ei: Serve male, et piger, sciebas quia meto ubi non semino, et congrego ubi non sparsi:
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
27oportuit ergo te committere pecuniam meam numulariis, et veniens ego recepissem utique quod meum est cum usura.
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28Tollite itaque ab eo talentum, et date ei qui habet decem talenta:
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
29omni enim habenti dabitur, et abundabit: ei autem qui non habet, et quod videtur habere, auferetur ab eo.
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
30Et inutilem servum ejicite in tenebras exteriores: illic erit fletus, et stridor dentium.
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
31Cum autem venerit Filius hominis in majestate sua, et omnes angeli cum eo, tunc sedebit super sedem majestatis suæ:
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
32et congregabuntur ante eum omnes gentes, et separabit eos ab invicem, sicut pastor segregat oves ab hædis:
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33et statuet oves quidem a dextris suis, hædos autem a sinistris.
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34Tunc dicet rex his qui a dextris ejus erunt: Venite benedicti Patris mei, possidete paratum vobis regnum a constitutione mundi:
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
35esurivi enim, et dedistis mihi manducare: sitivi, et dedistis mihi bibere: hospes eram, et collegistis me:
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
36nudus, et cooperuistis me: infirmus, et visitastis me: in carcere eram, et venistis ad me.
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37Tunc respondebunt ei justi, dicentes: Domine, quando te vidimus esurientem, et pavimus te: sitientem, et dedimus tibi potum?
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38quando autem te vidimus hospitem, et collegimus te: aut nudum, et cooperuimus te?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39aut quando te vidimus infirmum, aut in carcere, et venimus ad te?
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
40Et respondens rex, dicet illis: Amen dico vobis, quamdiu fecistis uni ex his fratribus meis minimis, mihi fecistis.
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41Tunc dicet et his qui a sinistris erunt: Discedite a me maledicti in ignem æternum, qui paratus est diabolo, et angelis ejus:
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
42esurivi enim, et non dedistis mihi manducare: sitivi, et non desistis mihi potum:
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43hospes eram, et non collegistis me: nudus, et non cooperuistis me: infirmus, et in carcere, et non visitastis me.
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
44Tunc respondebunt ei et ipsi, dicentes: Domine, quando te vidimus esurientem, aut sitientem, aut hospitem, aut nudum, aut infirmum, aut in carcere, et non ministravimus tibi?
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
45Tunc respondebit illis, dicens: Amen dico vobis: Quamdiu non fecistis uni de minoribus his, nec mihi fecistis.
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46Et ibunt hi in supplicium æternum: justi autem in vitam æternam.
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.