Mattheum 26
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et factum est: cum consummasset Jesus sermones hos omnes, dixit discipulis suis:
1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
2Scitis quia post biduum Pascha fiet, et Filius hominis tradetur ut crucifigatur.
2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
3Tunc congregati sunt principes sacerdotum, et seniores populi, in atrium principis sacerdotum, qui dicebatur Caiphas:
3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
4et consilium fecerunt ut Jesum dolo tenerent, et occiderent.
4и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
5Dicebant autem: Non in die festo, ne forte tumultus fieret in populo.
5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6Cum autem Jesus esset in Bethania in domo Simonis leprosi,
6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
7accessit ad eum mulier habens alabastrum unguenti pretiosi, et effudit super caput ipsius recumbentis.
7приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
8Videntes autem discipuli, indignati sunt, dicentes: Ut quid perditio hæc?
8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
9potuit enim istud venundari multo, et dari pauperibus.
9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
10Sciens autem Jesus, ait illis: Quid molesti estis huic mulieri? opus enim bonum operata est in me.
10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
11Nam semper pauperes habetis vobiscum: me autem non semper habetis.
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12Mittens enim hæc unguentum hoc in corpus meum, ad sepeliendum me fecit.
12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
13Amen dico vobis, ubicumque prædicatum fuerit hoc Evangelium in toto mundo, dicetur et quod hæc fecit in memoriam ejus.
13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
14Tunc abiit unus de duodecim, qui dicebatur Judas Iscariotes, ad principes sacerdotum:
14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
15et ait illis: Quid vultis mihi dare, et ego vobis eum tradam? At illi constituerunt ei triginta argenteos.
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16Et exinde quærebat opportunitatem ut eum traderet.
16И отада тражаше згоду да Га изда.
17Prima autem die azymorum accesserunt discipuli ad Jesum, dicentes: Ubi vis paremus tibi comedere Pascha?
17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18At Jesus dixit: Ite in civitatem ad quemdam, et dicite ei: Magister dicit: Tempus meum prope est, apud te facio Pascha cum discipulis meis.
18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19Et fecerunt discipuli sicut constituit illis Jesus, et paraverunt Pascha.
19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
20Vespere autem facto, discumbebat cum duodecim discipulis suis.
20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
21Et edentibus illis, dixit: Amen dico vobis, quia unus vestrum me traditurus est.
21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
22Et contristati valde, cœperunt singuli dicere: Numquid ego sum Domine?
22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
23At ipse respondens, ait: Qui intingit mecum manum in paropside, hic me tradet.
23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
24Filius quidem hominis vadit, sicut scriptum est de illo: væ autem homini illi, per quem Filius hominis tradetur ! bonum erat ei, si natus non fuisset homo ille.
24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
25Respondens autem Judas, qui tradidit eum, dixit: Numquid ego sum Rabbi? Ait illi: Tu dixisti.
25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26Cœnantibus autem eis, accepit Jesus panem, et benedixit, ac fregit, deditque discipulis suis, et ait: Accipite, et comedite: hoc est corpus meum.
26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
27Et accipiens calicem, gratias egit: et dedit illis, dicens: Bibite ex hoc omnes.
27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28Hic est enim sanguis meus novi testamenti, qui pro multis effundetur in remissionem peccatorum.
28јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
29Dico autem vobis: non bibam amodo de hoc genimine vitis usque in diem illum, cum illud bibam vobiscum novum in regno Patris mei.
29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
30Et hymno dicto, exierunt in montem Oliveti.
30И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску.
31Tunc dicit illis Jesus: Omnes vos scandalum patiemini in me in ista nocte. Scriptum est enim: Percutiam pastorem, et dispergentur oves gregis.
31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
32Postquam autem resurrexero, præcedam vos in Galilæam.
32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
33Respondens autem Petrus, ait illi: Et si omnes scandalizati fuerint in te, ego numquam scandalizabor.
33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
34Ait illi Jesus: Amen dico tibi, quia in hac nocte, antequam gallus cantet, ter me negabis.
34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
35Ait illi Petrus: Etiamsi oportuerit me mori tecum, non te negabo. Similiter et omnes discipuli dixerunt.
35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36Tunc venit Jesus cum illis in villam, quæ dicitur Gethsemani, et dixit discipulis suis: Sedete hic donec vadam illuc, et orem.
36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
37Et assumpto Petro, et duobus filiis Zebedæi, cœpit contristari et mœstus esse.
37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38Tunc ait illis: Tristis est anima mea usque ad mortem: sustinete hic, et vigilate mecum.
38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
39Et progressus pusillum, procidit in faciem suam, orans, et dicens: Pater mi, si possibile est, transeat a me calix iste: verumtamen non sicut ego volo, sed sicut tu.
39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
40Et venit ad discipulos suos, et invenit eos dormientes, et dicit Petro: Sic non potuistis una hora vigilare mecum?
40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41Vigilate, et orate ut non intretis in tentationem. Spiritus quidem promptus est, caro autem infirma.
41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
42Iterum secundo abiit, et oravit, dicens: Pater mi, si non potest hic calix transire nisi bibam illum, fiat voluntas tua.
42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
43Et venit iterum, et invenit eos dormientes: erant enim oculi eorum gravati.
43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
44Et relictis illis, iterum abiit, et oravit tertio, eumdem sermonem dicens.
44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
45Tunc venit ad discipulos suos, et dicit illis: Dormite jam, et requiescite: ecce appropinquavit hora, et Filius hominis tradetur in manus peccatorum.
45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
46Surgite, eamus: ecce appropinquavit qui me tradet.
46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47Adhuc eo loquente, ecce Judas unus de duodecim venit, et cum eo turba multa cum gladiis et fustibus, missi a principibus sacerdotum, et senioribus populi.
47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
48Qui autem tradidit eum, dedit illis signum, dicens: Quemcumque osculatus fuero, ipse est, tenete eum.
48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
49Et confestim accedens ad Jesum, dixit: Ave Rabbi. Et osculatus est eum.
49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
50Dixitque illi Jesus: Amice, ad quid venisti? Tunc accesserunt, et manus injecerunt in Jesum, et tenuerunt eum.
50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
51Et ecce unus ex his qui erant cum Jesu, extendens manum, exemit gladium suum, et percutiens servum principis sacerdotum amputavit auriculam ejus.
51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
52Tunc ait illi Jesus: Converte gladium tuum in locum suum: omnes enim, qui acceperint gladium, gladio peribunt.
52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53An putas, quia non possum rogare patrem meum, et exhibebit mihi modo plusquam duodecim legiones angelorum?
53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
54Quomodo ergo implebuntur Scripturæ, quia sic oportet fieri?
54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
55In illa hora dixit Jesus turbis: Tamquam ad latronem existis cum gladiis et fustibus comprehendere me: quotidie apud vos sedebam docens in templo, et non me tenuistis.
55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56Hoc autem totum factum est, ut adimplerentur Scripturæ prophetarum. Tunc discipuli omnes, relicto eo, fugerunt.
56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
57At illi tenentes Jesum, duxerunt ad Caipham principem sacerdotum, ubi scribæ et seniores convenerant.
57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58Petrus autem sequebatur eum a longe, usque in atrium principis sacerdotum. Et ingressus intro, sedebat cum ministris, ut videret finem.
58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59Principes autem sacerdotum, et omne concilium, quærebant falsum testimonium contra Jesum, ut eum morti traderent:
59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
60et non invenerunt, cum multi falsi testes accessissent. Novissime autem venerunt duo falsi testes,
60и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
61et dixerunt: Hic dixit: Possum destruere templum Dei, et post triduum reædificare illud.
61и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
62Et surgens princeps sacerdotum, ait illi: Nihil respondes ad ea, quæ isti adversum te testificantur?
62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
63Jesus autem tacebat. Et princeps sacerdotum ait illi: Adjuro te per Deum vivum, ut dicas nobis si tu es Christus Filius Dei.
63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
64Dicit illi Jesus: Tu dixisti. Verumtamen dico vobis, amodo videbitis Filium hominis sedentem a dextris virtutis Dei, et venientem in nubibus cæli.
64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65Tunc princeps sacerdotum scidit vestimenta sua, dicens: Blasphemavit: quid adhuc egemus testibus? ecce nunc audistis blasphemiam:
65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66quid vobis videtur? At illi respondentes dixerunt: Reus est mortis.
66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67Tunc exspuerunt in faciem ejus, et colaphis eum ceciderunt, alii autem palmas in faciem ejus dederunt,
67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
68dicentes: Prophetiza nobis Christe, quis est qui te percussit?
68говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69Petrus vero sedebat foris in atrio: et accessit ad eum una ancilla, dicens: Et tu cum Jesu Galilæo eras.
69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
70At ille negavit coram omnibus, dicens: Nescio quid dicis.
70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71Exeunte autem illo januam, vidit eum alia ancilla, et ait his qui erant ibi: Et hic erat cum Jesu Nazareno.
71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
72Et iterum negavit cum juramento: Quia non novi hominem.
72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
73Et post pusillum accesserunt qui stabant, et dixerunt Petro: Vere et tu ex illis es: nam et loquela tua manifestum te facit.
73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74Tunc cœpit detestari et jurare quia non novisset hominem. Et continuo gallus cantavit.
74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75Et recordatus est Petrus verbi Jesu, quod dixerat: Priusquam gallus cantet, ter me negabis. Et egressus foras, flevit amare.
75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.