Matthew 26
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When Jesus had finished saying all these things, He told His disciples,
1И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:
2“You know that the Passover is two days away, and the Son of Man will be handed over to be crucified.”
2Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.
3At that time the chief priests and elders of the people assembled in the courtyard of the high priest, whose name was Caiaphas,
3Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;
4and they conspired to arrest Jesus covertly and kill Him.
4и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.
5“But not during the feast,” they said, “or there may be a riot among the people.”
5И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
6While Jesus was in Bethany in the home of Simon the Leper,
6А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,
7a woman came to Him with an alabaster jar of expensive perfume, which she poured on His head as He reclined at the table.
7приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.
8When the disciples saw this, they were indignant and asked, “Why this waste?
8А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?
9This perfume could have been sold at a high price, and the money given to the poor.”
9Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.
10Aware of this, Jesus asked, “Why are you bothering this woman? She has done a beautiful deed to Me.
10А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.
11The poor you will always have with you, but you will not always have Me.
11Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12By pouring this perfume on Me, she has prepared My body for burial.
12А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.
13Truly I tell you, wherever this gospel is preached in all the world, what she has done will also be told in memory of her.”
13Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.
14Then one of the Twelve, the one called Judas Iscariot, went to the chief priests
14Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,
15and asked, “What are you willing to give me if I hand Him over to you?” And they set out for him thirty pieces of silver.
15и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.
16So from then on Judas looked for an opportunity to betray Jesus.
16И отада тражаше згоду да Га изда.
17On the first day of the Feast of Unleavened Bread, the disciples came to Jesus and asked, “Where do You want us to prepare for You to eat the Passover?”
17А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?
18He answered, “Go into the city to a certain man and tell him that the Teacher says, ‘My time is near. I will keep the Passover with My disciples at your house.’”
18А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19So the disciples did as Jesus had directed them and prepared the Passover.
19И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.
20When evening came, Jesus was reclining with the twelve disciples.
20А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.
21And while they were eating, He said to them, “Truly I tell you, one of you will betray Me.”
21И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.
22They were deeply grieved and began to ask Him one after another, “Surely not I, Lord?”
22И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?
23Jesus answered, “The one who has dipped his hand into the bowl with Me will betray Me.
23А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.
24The Son of Man will go just as it is written about Him, but woe to that man by whom He is betrayed. It would be better for him if he had not been born.”
24Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.
25Then Judas, who would betray Him, said, “Surely not I, Rabbi?” Jesus answered, “You have said it yourself.”
25А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.
26While they were eating, Jesus took bread, spoke a blessing and broke it, and gave it to the disciples, saying, “Take and eat; this is My body.”
26И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
27Then He took the cup, gave thanks, and gave it to them, saying, “Drink from it, all of you.
27И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28This is My blood of the covenant, which is poured out for many for the forgiveness of sins.
28јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.
29I tell you, I will not drink of this fruit of the vine from now on until that day when I drink it anew with you in My Father’s kingdom.”
29Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.
30And when they had sung a hymn, they went out to the Mount of Olives.
30И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску.
31Then Jesus said to them, “This very night you will all fall away on account of Me. For it is written: ‘I will strike the Shepherd, and the sheep of the flock will be scattered.’
31Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.
32But after I have risen, I will go ahead of you into Galilee.”
32А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.
33Peter said to Him, “Even if all fall away on account of You, I never will.”
33А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.
34“Truly I tell you,” Jesus declared, “this very night, before the rooster crows, you will deny Me three times.”
34Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
35Peter replied, “Even if I have to die with You, I will never deny You.” And all the other disciples said the same thing.
35Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36At that time Jesus went with His disciples to a place called Gethsemane, and He told them, “Sit here while I go over there and pray.”
36Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.
37He took with Him Peter and the two sons of Zebedee and began to be sorrowful and deeply distressed.
37И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.
38Then He said to them, “My soul is consumed with sorrow to the point of death. Stay here and keep watch with Me.”
38Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.
39Going a little farther, He fell facedown and prayed, “My Father, if it is possible, let this cup pass from Me. Yet not as I will, but as You will.”
39И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.
40Then Jesus returned to the disciples and found them sleeping. “Were you not able to keep watch with Me for one hour?” He asked Peter.
40И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?
41“Watch and pray so that you will not enter into temptation. For the spirit is willing, but the body is weak.”
41Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.
42A second time He went away and prayed, “My Father, if this cup cannot pass unless I drink it, may Your will be done.”
42Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.
43And again Jesus returned and found them sleeping—for their eyes were heavy.
43И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.
44So He left them and went away once more and prayed a third time, saying the same thing.
44И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.
45Then He returned to the disciples and said, “Are you still sleeping and resting? Look, the hour is near, and the Son of Man is betrayed into the hands of sinners.
45Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.
46Rise, let us go! See, My betrayer is approaching!”
46Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.
47While Jesus was still speaking, Judas, one of the Twelve, arrived, accompanied by a large crowd armed with swords and clubs, sent from the chief priests and elders of the people.
47И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.
48Now the betrayer had arranged a signal with them: “The One I kiss is the man; arrest Him.”
48А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.
49Going directly to Jesus, he said, “Greetings, Rabbi!” and kissed Him.
49И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.
50“Friend,” Jesus replied, “do what you came for.” Then the men stepped forward, seized Jesus, and arrested Him.
50А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.
51At this, one of Jesus’ companions drew his sword and struck the servant of the high priest, cutting off his ear.
51И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
52“Put your sword back in its place,” Jesus said to him. “For all who draw the sword will die by the sword.
52Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.
53Are you not aware that I can call on My Father, and He will at once put at My disposal more than twelve legions of angels?
53Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?
54But how then would the Scriptures be fulfilled that say it must happen this way?”
54Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?
55At that time Jesus said to the crowd, “Have you come out with swords and clubs to arrest Me as you would an outlaw? Every day I sat teaching in the temple courts, and you did not arrest Me.
55У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.
56But this has all happened so that the writings of the prophets would be fulfilled.” Then all the disciples deserted Him and fled.
56А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.
57Those who had arrested Jesus led Him away to the house of Caiaphas the high priest, where the scribes and elders had gathered.
57И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58But Peter followed Him at a distance, right up to the courtyard of the high priest. And he went in and sat down with the guards to see the outcome.
58А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59Now the chief priests and the whole Sanhedrin were seeking false testimony against Jesus in order to put Him to death.
59А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;
60But they did not find any, though many false witnesses came forward. Finally two came forward
60и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,
61and declared, “This man said, ‘I am able to destroy the temple of God and rebuild it in three days.’”
61и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.
62So the high priest stood up and asked Him, “Have You no answer? What are these men testifying against You?”
62И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
63But Jesus remained silent. Then the high priest said to Him, “I charge You under oath by the living God: Tell us if You are the Christ, the Son of God.”
63А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?
64“You have said it yourself,” Jesus answered. “But I say to all of you, from now on you will see the Son of Man sitting at the right hand of Power and coming on the clouds of heaven.”
64Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65At this, the high priest tore his clothes and declared, “He has blasphemed! Why do we need any more witnesses? Look, now you have heard the blasphemy.
65Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66What do you think?” “He deserves to die,” they answered.
66Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.
67Then they spit in His face and struck Him. Others slapped Him
67Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке
68and said, “Prophesy to us, Christ! Who hit You?”
68говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69Meanwhile, Peter was sitting out in the courtyard, and a servant girl came up to him. “You also were with Jesus the Galilean,” she said.
69А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.
70But he denied it before them all: “I do not know what you are talking about.”
70А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71When Peter had gone out to the gateway, another servant girl saw him and said to the people there, “This man was with Jesus of Nazareth.”
71А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.
72And again he denied it with an oath: “I do not know the man!”
72Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.
73After a little while, those standing nearby came up to Peter. “Surely you are one of them,” they said, “for your accent gives you away.”
73А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74At that he began to curse and swear to them, “I do not know the man!” And immediately a rooster crowed.
74Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75Then Peter remembered the word that Jesus had spoken: “Before the rooster crows, you will deny Me three times.” And he went outside and wept bitterly.
75И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.