Matthew 13
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1That same day Jesus went out of the house and sat by the sea.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Such large crowds gathered around Him that He got into a boat and sat down, while all the people stood on the shore.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3And He told them many things in parables, saying, “A farmer went out to sow his seed.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4And as he was sowing, some seed fell along the path, and the birds came and devoured it.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Some fell on rocky ground, where it did not have much soil. It sprang up quickly because the soil was shallow.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6But when the sun rose, the seedlings were scorched, and they withered because they had no root.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Other seed fell among thorns, which grew up and choked the seedlings.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Still other seed fell on good soil and produced a crop—a hundredfold, sixtyfold, or thirtyfold.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9He who has ears, let him hear.”
9Ко има уши да чује нека чује.
10Then the disciples came to Jesus and asked, “Why do You speak to the people in parables?”
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11He replied, “The knowledge of the mysteries of the kingdom of heaven has been given to you, but not to them.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Whoever has will be given more, and he will have an abundance. Whoever does not have, even what he has will be taken away from him.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13This is why I speak to them in parables: ‘Though seeing, they do not see; though hearing, they do not hear or understand.’
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14In them the prophecy of Isaiah is fulfilled: ‘You will be ever hearing but never understanding; you will be ever seeing but never perceiving.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15For this people’s heart has grown callous; they hardly hear with their ears, and they have closed their eyes. Otherwise they might see with their eyes, hear with their ears, understand with their hearts, and turn, and I would heal them.’
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16But blessed are your eyes because they see, and your ears because they hear.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17For truly I tell you, many prophets and righteous men longed to see what you see but did not see it, and to hear what you hear but did not hear it.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Consider, then, the parable of the sower:
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19When anyone hears the message of the kingdom but does not understand it, the evil one comes and snatches away what was sown in his heart. This is the seed sown along the path.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20The seed sown on rocky ground is the one who hears the word and at once receives it with joy.
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21But since he has no root, he remains for only a season. When trouble or persecution comes because of the word, he quickly falls away.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22The seed sown among the thorns is the one who hears the word, but the worries of this life and the deceitfulness of wealth choke the word, and it becomes unfruitful.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23But the seed sown on good soil is the one who hears the word and understands it. He indeed bears fruit and produces a crop—a hundredfold, sixtyfold, or thirtyfold.”
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Jesus put before them another parable: “The kingdom of heaven is like a man who sowed good seed in his field.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25But while everyone was asleep, his enemy came and sowed weeds among the wheat, and slipped away.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26When the wheat sprouted and bore grain, then the weeds also appeared.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27The owner’s servants came to him and said, ‘Sir, didn’t you sow good seed in your field? Where then did the weeds come from?’
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28‘An enemy did this,’ he replied. So the servants asked him, ‘Do you want us to go and pull them up?’
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29‘No,’ he said, ‘if you pull the weeds now, you might uproot the wheat with them.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Let both grow together until the harvest. At that time I will tell the harvesters: First collect the weeds and tie them in bundles to be burned; then gather the wheat into my barn.’”
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31He put before them another parable: “The kingdom of heaven is like a mustard seed that a man planted in his field.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32Although it is the smallest of all seeds, yet it grows into the largest of garden plants and becomes a tree, so that the birds of the air come and nest in its branches.”
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33He told them still another parable: “The kingdom of heaven is like leaven that a woman took and mixed into three measures of flour, until all of it was leavened.”
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Jesus spoke all these things to the crowds in parables. He did not tell them anything without using a parable.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35So was fulfilled what was spoken through the prophet: “I will open My mouth in parables; I will utter things hidden since the foundation of the world.”
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Then Jesus dismissed the crowds and went into the house. His disciples came to Him and said, “Explain to us the parable of the weeds in the field.”
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37He replied, “The One who sows the good seed is the Son of Man.
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38The field is the world, and the good seed represents the sons of the kingdom. The weeds are the sons of the evil one,
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39and the enemy who sows them is the devil. The harvest is the end of the age, and the harvesters are angels.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40As the weeds are collected and burned in the fire, so will it be at the end of the age.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41The Son of Man will send out His angels, and they will weed out of His kingdom every cause of sin and all who practice lawlessness.
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42And they will throw them into the fiery furnace, where there will be weeping and gnashing of teeth.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Then the righteous will shine like the sun in the kingdom of their Father. He who has ears, let him hear.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44The kingdom of heaven is like treasure hidden in a field. When a man found it, he hid it again, and in his joy he went and sold all he had and bought that field.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Again, the kingdom of heaven is like a merchant in search of fine pearls.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46When he found one very precious pearl, he went away and sold all he had and bought it.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Once again, the kingdom of heaven is like a net that was cast into the sea and caught all kinds of fish.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48When it was full, the men pulled it ashore. Then they sat down and sorted the good fish into containers, but threw the bad away.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49So will it be at the end of the age: The angels will come and separate the wicked from the righteous,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50and throw them into the fiery furnace, where there will be weeping and gnashing of teeth.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Have you understood all these things?” “Yes,” they answered.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Then He told them, “For this reason, every scribe who has been discipled in the kingdom of heaven is like a homeowner who brings out of his storeroom new treasures as well as old.”
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53When Jesus had finished these parables, He withdrew from that place.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54Coming to His hometown, He taught the people in their synagogue, and they were astonished. “Where did this man get such wisdom and miraculous powers?” they asked.
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55“Isn’t this the carpenter’s son? Isn’t His mother’s name Mary, and aren’t His brothers James, Joseph, Simon, and Judas?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56Aren’t all His sisters with us as well? Where then did this man get all these things?”
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57And they took offense at Him. But Jesus said to them, “Only in his hometown and in his own household is a prophet without honor.”
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58And He did not do many miracles there, because of their unbelief.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.