Mataio 13
Meriam Mir GospelsTranslation
Meriam Mir Gospels
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Abele gerger Iesu esomelu abele metalam, a emeri seb ge, maike abele gur ge.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Ege gaire le lakub netat gedim abim, abelelam E bakeam ekauerti abele nar, a emeri, a gaire le lakub uridili tekuei abele gur dege.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3E uiabim daratagerare gaire lu mer babisdarie, kega, Dasmer, nerute amorda le bakeamulu ko emor.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4Ege abara saido dikri, epe uader kep abi abele gab ge, ege gaire ebur giz epereda eroli.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Uader kep abi abele uteb neid ge, kebi sep nagri; ege dudum erperida, abelelam abele sep kebi kale;
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6A lem eupumada eueri; a uatuet, abelelam nole sip kak.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Uader kep abi abele sumez lu daradara; a gaire sumez lu daradara omeida a detarapi.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Epe uader kep abi abele debe sep ge, epe turum nagri, uader handed, a uader sikesti, a uader therti.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Abele le grip nagri ko asoli, debele E asoli.
9Ко има уши да чује нека чује.
10Ege abara kaimeg giz tabaruka abim, a abim kega, Nalugem ma uiabim detagereda no mer babisdarie?
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Ege E etkalu uiabim, kega, Uabi ikuar, iaueakai uaba umele gaire gumik lu abele kotor baselaia ge, a uiabi nole akuar kak.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Abelelam abele le nagri lu, a ko abim ikuar, ege abara gaire lu dordor; a abele le nole lu kak, a ais abielam abele lu.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Abele lu kaka uabi detagereda mer babisdarie; abelelam uiaba dasmer, a nole dasmer; a uiaba aserare, a nole aserare, pako uiaba nole akiapor kak.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14Ege bakedidlu uiabim Isaia ra mer daratagerare, kega, Uaba aserauem, a nole asoli, a uaba no dasmer, a nole erdali:
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Abelelam gaire le la nerkep abele ged au dobodob, pako asor kak uiaba grip, a uiaba pone esameida; ege nole asmer kak uiaba pone, pako asor kak uiaba grip, iaueakai uiaba nerkep nole asor kak, a depegili uiaba, a kaka ko ikuar eded akaida.
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Uerkab uaba pone, abelelam uaba dasmerare, pako uaba grip, abelelam ua aserare.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Abelelam ageakar kaka uabi detagereda, kega, Gaire perofeta, pako le barkak tonar, uiaba au lagelag dasmerare gaire lu uaba erdali, a nole ardar kak; a uiaba ko lagelag aserare abele gaire lu ua aserare, a nole asor kak.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Dasmerare, ua aserauem abele tonar mer babisdarie abele le saido dikri.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19Ese le asoli abele baselaia ra mer, ese nole akiapor kak, ege adud le abim tabarki, a ais adem abele saido emetu dikri abi nerkep ge. Abele le pedali egared abele saido abele gab ge.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20Epe abele le egared abele saido tumem neid ge, abele le E asoli abele mer, a sobkak egared pako sererege;
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21Ege nole sip kak abim, a nole niaiem ekue; abelelam menaba asiasi a dedkoli abele merlam tabarki, E sobkak upiditilu a ekesmeri.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22Abele le egared abele saido abele sumez lu daradar, abele le E asoli abele mer, epe abara nerkep okadeskedi gaire lu abele gesep ge, pako abele bes lu lag a edarabi abele mer, epe nole turum kak.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Ege abele le egared abele saido debe seb ge, abele le E asoli abele mer, a erpei; a turum nagri, uader uan handed, a uader sikesti, a uader therti.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24E ko etomeret uiabim nerute mer babisdarie, kega, Kotor baselaia mokakalam nerute le debe saido dikri abi ged ge:
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25Le giz uteid, ege kurab le tabakeam, a dikri abele ditania muige abara saido, ege E bakeamulu adem.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Abele saido barperida, a turum nagri, ege erdalu abele ditania.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Ege tarim le la boai, abara memeg le, tabarki, a abim kega, Opole ae, nako ma nole dikri abele debe saido mabi ged ge? Dasmer, nagelam abele ditania?
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Ege E uiabi daratagerare, Abele lu nerute le kari kurab ge ikeli. Ege abara memeg le abim detaut, kega, Nako ma lagelag keriba bakeuare ismi adem abele gaire lu?
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29E daratagerare, Nole; mena uaba darubum okakis abele saido, ese uaba paret adem abele ditania.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Dikaer, no ikedi, mena omeida neis lu bakedida abele nur ge a ismi; ese nur tabarki, kaka uiabi detaut, uader le ismi, Uaba kekiam etami abele ditania, pako uaba ko didbari gaire lager, a urim disirik; ege abele saido, ua etami a azirik kari saido meta ge.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31E uiabim etomeret nerute mer babisdarie, kega, Kotor baselaia mokakalam abele sinapi ra kep, a nerute le ais, a emor tabara ged ge:
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32Kebi kale abele kep tumem gaire kep uridili; ese emetu omeida, E aule tumem gaire nur lu, mena keubu au kale, a gaire ebur giz epereda tabakeuare uteid abi tam ge.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33E uiabim daratagerare nerute mer babisdarie, kega, Kotor baselaia mokakalam abele lu ise, nerute kosker ais ikedilu muige abele falaua neis netat mitkar, a keubu dabueri uridili.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Ege Iesu de detaut abele gaire lu uridili mer babisdarie gaire le lakub; E uiabim detaut no mer babisdarie:
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35Ueakai bakedid abele perofeta ra mer, kega, Kaka detaut no mer babisdarie, kaka uabi etomeret gaire gumik lu gizlam abele ditimedlu geseb ge.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Ege Iesu dikaer abele le lakub, a balu abele meta ge; ege abara kaimeg giz tabakeuare abim, kega, Ma keribi etomeret tonar abele mer babisdarie abele ditania abele ged ge.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Ege E etkalu uiabim, kega, Abele le debe saido dikri, abele Le la Uerem;
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38Ege abele ged abele geseb ge peike; abele debe saido, abele baselaia ra le; a abele ditania, adud le giz ra omasker;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39Abele le kari kurab ge E dikri abele gaire lu, abele diabolo pedali; abele mur ge, abele geseb ge ra mop; abele ismi le, uiaba gaire angela giz.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Peike mokakalam ditania etami a urim disirik abele ur ge; mokakalam ikeli abkoreb abele geseb ge ra mop.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Le la Uerem namarkare abara angela uiaba taraisare muige abara baselaialam uiaba le asareda, pako uader le adud tonar;
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42A uiabi batauered muige abele urueri amei; nagri ebazuer, pako tereg ikupamaretlare.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Ege uiaba barkak tonar au zorom, mokakalam lem, abele uiaba Aba ra baselaia ge. Abele le grip nagri ko asoli, debele E asoli.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Kotor baselaia mokakalam abele idolu ispi abele ged ge, a nerute le erdali, epe E ko ispi, a bakeam sererege, a terapei abara lu giz uridili, a abi bodomalam abele ged ge.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Kotor baselaia mokakalam luge asesered le, E mamoro deraimer debe penina gaire lu bodomalam:
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46E erdali nerute debe penina au bodomalam, ege E bakeam terapei abara lu giz uridili, a abi bodomalam.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Kotor baselaia mokakalam abele net dikri batauered abele gur ge, a nagri gaire tonar lar uridili:
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48Ege mitkar, a uiaba eguatumur abele tauer ge, a bamer, iterar debe lar a aretare epei ge, epe adud lar giz no batauered.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Mokakalam mop abele geseb ge; angela giz bakeuare nakesmurare adud le giz, pako barkak le giz,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50Ege uiaba batauered uiabim adud le giz abele urueri amei; nagri ebazuer pako tereg ikupamaretlare.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Ege Iesu uiabim daratagerare, kega, Nako uaba emetu asered abele gaire lu uridili? Uiaba abim detaut, Uao, Opole ae.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Ege E uiabim daratagerare, kega, Dasmerare, aotale le uridili emetu ereuerem abele kotor baselaia, uiaba mokakalam tarim le la boai, E tais emeret lu pako kerkar lu tabara luga metalam.
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53Ege Iesu bakedidlu gaire mer babisdarie, E bakeamulu adem abele uteblam.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54E bakeamulu a osmeda taba ged ge, E uiabi ereuerem uiaba sunago, a uiaba abi damared, a mer detagerare, kega, Abele la E nagelam abara pardale pako adigir?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55Nako nole tonar le abara uerem? nako nole nei Maria abara apu? abara kaimer giz Iakobo, a Iose, pako Simona, a Iuda?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56Nako nole meribi dog abara berbet uridili? a nagelam abele le nagri gaire lu uridili?
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57Ege uiaba abim asered. Epe Iesu uiabim daratagerare, Nole nerute perofeta nole zorom kak, epe tepteb abara boai ge nole abi zorom kak.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Epe Iesu nole gaire adigir ikeli abele uteb ge, abelelam uiaba nole oatur kak.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.